1.DEFINICIJA I PODELA FORENZIKE

Sir Frensis Galton

otac

forenzike napisao knjigu .“Otisci prstiju”, Ivan Vučetić 1892. godine,

prvi

u forenzici

klas

otiske prstiju

za identifikaciju učinioca kd. U prvim decenijama 19. veka, razvijala u okviru

medicine

, uskoro

primena pri

polic istragama

. Podela forenzike P rema naučnim oblastima čije

METODE

primenjuje

: 1. F

FIZIKA

, 2. F

HEMIJA

, 3.F

BIOLOGIJA

, 4. F

MATEMATIKA

. OBLASTIMA

u kojim

a primenjuje metode

: 1.

HUMANA

F, A- F

patologija

, B- F

odontologija

, C- F

antropologija

, D-F

entomologija

. 2.

SOCIJALNA

F: A- F

psihologija

, B- F

psihijatrija

SPECIJALNE GRANE

F-1. F

DIGITALNIH

PODATAKA

- Primena u info sis. A-

Kompjuterska

f, B- Praćenje

sajber kriminala

. DIG F je namenjena istražnim i

pravosudnim

organima, IT

veštacima

i stručnjacima, isl. 2. F

INŽENJERSTVO

- Strukture i nedostaci

građevinskih

mat, f

polimernih

materijala, F u analizi

požara i eksplozija

, F

ekspertize u

saobraćaju

2. PRIMENA KRIMINALISTIČKE FORENZIKE

1. pronalaženje i ispitivanje nevidljivih

otisaka

papilarnih linija, 2.

Veštačenja

tragova

boja, vlakana

, 3. Veštačenja

tragova

droga

,4.

Balistička

ispitivanja, 5. Veštačenja

dokumenata

, 6. Tragovi

obuće, pneumatika

i sl. i njihova

primena, 7. Veštačenje tragova

požara i eksplozija

, 8.Veštačenje

bioloških tragova /krv, dlake

, 9. Forenzička

ispitivanja u

genetici

, 10.

Toksikološka

ispitivanja, 11. Forenzika u oblasti

finansija

, 12.Forenzika u

lingvističkim

analizama, KD- Mesto izvršenja kd-lice mesta na kom se nalaze,

tragovi, izvršilac, žrtva

Prostor na kojem je

izvršeno KD.

Obrada i prikupljanje

dokaza ima presudan značaj u rasvetljavanju KD. Koriste se posebne krim-teh,

operativne i ekspertsko-forenzičke metode

i neophodna oprema.

DOKAZI

-Mat

tragovi, Predmeti,

Operativna

saznanja. FORENZIČKA

EKSPERTIZA

Relevantni

dokazi,

Stručni

nalaz, Adekvatno

zaključivanje

mišljenje

, Uverenje

suda

/ članova sudskog veća.

3. PRIMARNI I SEKUNDARNI OBJEKTI FORENZIKE

Primarni objekti -1.

OSOBA

, 2.

UČINILAC

KD, 3.

ŽRTVA

/živa, leš, deo tela, 4.OČEVIDAC/

SVEDOK

, 5.

PREDMET

:Lični, Odbačen, Upotrebljen. 6.

TRAGOVI

: Organski, Neorganski, Humani, Animalni, Prirodni,Sintetički.

Sekundarni -

Biljke, Životinje, Insekti, Virusi, Bakterije.

4. DEFINICIJA I PODELA MATERIJALNIH TRAGOVA

Edmond Lokard (1877–1966) francuski kriminalista i osnivač krim-teh laboratorije u Lionu,

prvi je uveo pojam traga

u f smislu. T ragovi se mogu naći

: 1.

mestu izvršenja

KD /uži i širi prostor/, 2.

učiniocu

KD, 3.Na

žrtvi

, 4.

predmetima

, 5.

sredstvima

za izvršenje KD. Pojam traga definišemo kao: 1. Svaku namerno ili nenamerno izazvanu

materijalnu promenu

, 2.

Vidljivu

ili golim okom

nevidljivu

, 3. Koja je u uzročno/posledičnoj

vezi sa krivičnim

delom

ili bilo kojim dr događajem, 4. Čija obrada dovodi do

razjašnjenja

KD. HEMIJSKI SASTAV-

organski.

neorganski

uočljivost

traga golim

okom

-vidljivi, nevidljivi, agregatno stanje traga-

čvrst, tečan, gasovit

, oblik

trga-2D, 3D. količina-mikro, makro, mega.

5. POJAM, PRIMERI, PRONALAŽENJE I OBRADA MIKROTRAGOVA

Pojam mikrotraga-Mat t na mestu izvršenja krivičnog dela

nevidljivi

golim okom ili

jedva vidljivi

. MT su u vezi sa

izvršenjem KD i izvršiocem /spadaju u oblast K Tragova. Tragovi

stakla, boje, lakova, Tekstilna vlakna, Delići

prašine, zemlje, maltera,

kreča, metala,

Tragovi

humanog, animalnog i biljnog

porekla /krv, tkivo, dlake, cvet i

polen, list, biljno seme, đubre,Tragovi

balističkog

značaja /barutne čestice,

Mikrobiološki

tragovi /bakterije,

gljivice, Tragovi na mestu

požara i eksplozija

/zapaljive tečnosti, sredstva paljenja, čestice eksploziva, Tragovi pri

istraživanju dokumenata /

sredstva za pisanje, lepila

, Tragovi mirisa /karakteristična isparenja različitog porekla:

znoj, hemikalije

Radi pronalaženja mikrotragova treba primeniti:1.

Misaonu

rekonstrukciju d, 2. Polazak od

više

mogućih

verzija

3.Korišćenje

zlatnih pravila krim

. Sve mogućnosti ostavljanja i prenošenja MT, MT ima dvostruko dejstvo daje

krivca

sili na

priznanje

, a

sudu

daje

dokaznu

osnovu. Dokazna vrednost MT zavisi,od: 1.

Tačnosti

, od krim i proc

pravilnog fiksiranja mesta izvršenja KD, 2. Stručnog

rukovanja i pakovanja

tragova, 3. Od

relevantnosti

tragova, 4 .

veze učinioca

sa kd. Obrada MT prilikom vršenja uviđaja-1.

Otkrivanje

MT, 2.

Prikupljanje

i fiksiranje MT, 3.

Pakovanje

MT, 4.laboratorijska

obrada

Otkrivanje

MT u lab,

Fiksiranje

u lab,

Priprema

MT za veštačenje,

Veštačenje

MT.

Identifikaciona

veštačenja mikrotragova-

Pripadnost

celini /morfološka identifikacija/

6.SITUACIONA I LABARATORIJSKA VEŠTAČENJA

Metode se primenjuju prilikom veštačenja metarijalnih tragova kada: 1. veštačenje preduzima

organ unutrašnjih

poslova

, 2. Ili se ono radi po

naredbi suda

. Krim praksa uvažava

prisustvo veštaka

i na

mestu izvršenja kd

njihovo učešće tokom

uviđaja

, kod

pronalaženja

fiksiranja

pakovanja

tragova. Ove radnje veštaka ne

predstavljaju deo postupka veštačenja:

1. Operativni radnici i istražni sudija sagledavaju

potrebu prisustva veštaka

u datoj situaciji i njihovo učešće i doprinos u pronalaženju mat t i rasvetljavanju kd. Prisustvo i aktivno

učešće

veštaka potrebno

je, kod događaja gde

nema svedoka

te je mat t jedina potpora rešavanju kd. 2.

Situaciona

veštačenja /veštačenja na

mestu KD

/, zbog eventualne

promenljivosti

mat t, opravdavaju prisustvo veštaka

uviđajnim radnjama u cilju dobijanja relevantnih činjenica i donošenja odluka o veštačenjima koja se moraju

obaviti u laboratorijskim

uslovima.

7. ULOGA MATERIJALNIH TRAGOVA U RASVETLJAVANJU/RAZJAŠNJAVANJU KRIMINALNOG
DOGAĐAJA/KD

1. Podatak o

corpus deliciti,

2. Podatak o

modus operandi

Povezivanje

osumnjičenog sa oštećenim

ili žrtvom, 4.

Povezivanje

učinioca s mestom kd

, 5.

Odbacivanje ili prihvatanje

iskaza svedoka, 6.

Identifikacija

osumnjičenog, 7.

Usmeravanje

krim

obrade

i operativnog rada, 8.

Identifikacija

predmeta.

8. PODELA I PRIMERI MATERIJALNIH TRAGOVA/PRIVREMENI, KARATERISTIČNI USLOVNI I KONTAKTNI

Prema

Dr Henri Li-u

, (FBI) MT mogu biti: 1.T

privremenog

karaktera-, 2. T

karakterističnog izgleda

, 3.

Uslovni

t, 4.

Kontaktni

T. tragovi privremenog k: 1.

brzo nestaju

lako se menjaju, 2. Pronalazi ih

osoba koja se prva zatekne

mestu kd. potrebna je brza obrada ovih tragova: 1.

Dokumentovanje

, 2.

Opisivanje

, 3.

Fotografisanje

iris

truleži,

hrane, parfema, benzina, cijanida, paljevine, mokraće, promena stanja tela, eksploziva, cigarete...

T emperatura

prostorije, motora vozila, vode, kafe, čaja, vode u kadi, mrtvog tela, ostataka na zgarištu...

tisci i utisci

: vlažnih

stopala na toploj ili suvoj površini, prstiju u mekanom materijalu, zuba u hrani, guma u pesku, stopala u
snegu...

rlje

: mrtvačke pege, prskotine krvi na pokretnim predmetima, karmina na opušku cigarete, mrlje krvi na

odeći umočenoj u vodi... nastaju

direktnim kontaktom

osobe i predmeta ili dva predmeta.

ugla.

LUPA

Klasični

mikroskop -

Optičko – mehanički

sistem koji sadrži:

postolje, stalak, stočić, tubus

... Dva

sabirna sočiva –

objektiv i okular

, koji se nalaze na donjem i gornjem kraju tubusa.

Objektiv

- sabirno sočivo

žižne

daljine

f1 = (1-10) mm,

Okular

- sabirno sočivo žižne daljine f2= (1-10)cm, Uvećava mikro predmete, čije

dimenzije nisu manje od 0,5 -10-6 m. Uvećava do 1000 puta. Koristi snop vidljive svetlosti.

STEREOMIKROSKOP

binokularna

lupa. Daje 3D lik. Uvećava do 125 puta. Sastavljen je od: dva

tubusa

, dva

okulara i objektiva

. Za

osvetljavanje koristi

koso ili prodorno svetlo

. Koristi se za posmatranje

većih površina

. MOntira se

adapter

kamerom na njega.

Komparativnim

mikroskopom se posmatraju dva predmeta istovremeno, vrsi se komparacija. prvi put se

primenjuje u

balistici

. koristi se za poredjenje: 1. reljefnih tragova na

projektilima

, 2. uvećanih

bioloških

tragova, 3.

grafoskopiji

komparacija

tragova-

Odbijeni zraci

od predmeta ulaze u tubuse, dolaze do prvih

prizmi

koje ih

skreću za 90 stepeni, zatim do druge dve prizme koje skrenu zrake za još 90 stepeni. Oba zraka

paralelno

ulaze u

gornji deo tubusa

, gde se nalazi okular čije je vidno polje podeljeno na

levi i desni

deo.

POLARIZACIONI

MIKROSKOP

- klasicni m sa dodacima:

polarizator, analizazor

. Polizator je uređaj koji može da

priguši

sve pravce

oscilovanja svetlosnog vektora sem jednog - propusni pravac polarizator. Analizator

analizira procenat

polarizacije

. Za posmatranje se koristi

polarizovana

svetlost. on sluzi za posmatranje

posebnih

materijala koji se

ne vide pod običnom svetlošću: 1.

minerali

iz sastava tla, 2. orijentisana

sintetička

vlakna, 3.

transparentni

čvrsti

materijali. kod polarizovane svetlosti svetlost

oscilira

samo u jednom pravcu.

OKO ne razlikuje polarizovanu od prirodne svetlosti

. Dva polarizatora mogu se postaviti na pravac propuštanja

prirodne svetlosti: 1.

Paralelno

oscilacije su nepromenjene

, 2.

Normalno

gašenje talasa

. -osmatrani uzorak se

postavlja između polarizatora i analizatora. Lik se ne vidi ako je vidno polje mikroskopa osvetljeno.

ELEKTRONSKI

MIKROSKOP

- delovu uredjaja: 1.

elektromagentna

sociva, 2. elektronski

snop

razlike

izmedju EM i klasičnog

mikroskopa- klasicni- sočiva i izvor obične svetlosti, EM- električna i magnetna polja snop brzih elektrona.

prvi EM

konstruisan je 1933 god

. Greg Bining i Hajnrih Rorer konstruisali su skenirajući tuneski mikroskop 1986.

Refleksija

se javlja kada snop elektrona naidje na

negativno naelektrisanu

ploču. Prelamanje se javlja kada električno i

magnetno polje skreću snop elektrona.

Fokusiranje

nastaje kada električno i magnetno polje

fokusiraju nailazeći

divergentni

snop

elektrona.

EM omogućava da se vide: pojedinačni

molekuli

materijala,

atomi

u molekulu. Osnovni elementi EM su

elektronska sočiva

UV i X MIKROSKOPI

- delovi

MEHANIČKI

DEO-

TUBUSI, POSTOLJA, DRŽAČI- OPTIČKI ELEMETNI-

SOČIVA, PRIZME, OGLEDALA

. Izvori svetlosti:

vidljiva

polarizovana

UV svetlost, X zraci, Snop brzih elektrona

mikroskopiranje-

užarena katoda

emituje elektrone. Elektroni se uzravaju

električnim poljem

, fokusiraju se i

nastaje

snop

elektrona. Snop obasjava posmatrani uzorak. Posle prolaska kroz uzorak elektroni se ponovo

fokusiraju

sistemom

električnih sočiva

dok se na flurescetnom ekranu ne pojavi lik. Uvećanje je preko 500 000

puta. Vrste elektrosne mikroskopije- 1.

SEM

/skenirajuća elektronska mikroskopija/, 2.

Komparativni SEM

, 3.

TEM

transmisiona elektronska mikroskopija

/- snop mora da prodje kroz uzorak da bi se elektroni rasejali na uzorku.

Uzorak

mora biti

tanak

. koristi se za analizu

histoloških

preparata. SEM - Snop brzih elektrona usmerava se na

površinu uzorka čiji se lik traži. Fokusirani snop postepeno prelazi iz jedne u drugu tačku površine uzorka –
skenira.Da bi se dobio jasan lik, površina uzorka mora biti

elektroprovodna

. Ako se ispituju

neprovidni

materijali

(plastike, keramike, biološki preparati i dr.), površina uzorka koja se skenira mora se

prevući

metalom. Debil

ina

uzorka

nije značajna

12.HROMOTOGRAFIJA-PODELA I PRIMENA U IDENTIFIKACIJI MATERIJALNIH TRAGOVA ORGANKOG
POREKLA

Hromatografija je postupak

razdvajanja hemijske smeše

organskog

ili

neorganskog

porekla, različitih

agregatnih

stanja na komponente. može biti:

gasna, tečna i tankoslojna, pirolitična

. Uslovi za h : smeša

komponenata

stacionirana

faza

- podloga,

mobilna

faza- nosač. Prvi put ovu tehniku primenio je

botaničar

Mihail Cvet,

1900.

godine, tokom istraživanja

hlorofila

, Princip

isptivanja

- uzorak se prevodi preko podloge, dolazi do

interakcije

molekula smeše i molekula podloge

jačina

interakcije zavisi od vrste molekula koje se različito kreću. Smeša se pri

prolasku preko podloge

razdvaja

na sastavne komponente. Hromotografski uredjaj-

KOLONA

: 1.

Nosač

uzorka, 2.

Uređaj za

ubrizgavanje smeše

, 3. Uređaj za

ubacivanje noseće faze

DETEKTOR

: 1. Uređaj za

napajanje

, 2.

Pisač

HROMATOGRAM

GASNA

-Analizira se smeša više

organskih jedinjenja

u gasovitom stanju ili smeša dovedena u to stanje. Uzorak u

gasnoj fazi

putuje

kroz

kolonu

. Noseća /

mobilna faza je inertni gas /He, N2

Stacionarna

faza je

tečni ili čvrsti

materijal /mikroskopski sloj tečnosti ili polimera na čvrstom inertnom nosaču, koji se nalazi u

staklenoj ili metalnoj

koloni. Interakcije između komponenti u uzorku smeše i zidova kolone dovode do različitih vremena potrebnih za
prolaske svake komponente u uzorku kroz kolonu –

reteciono

vreme. Gasni hromatogram* pojava svake

komponente regustruje se kao

pik na dijagramu

. Iz hromatograma se mogu identifikovati: 1. Pojedine

komponente

smeše, 2. Kvantitativna

zastupljenost

komponenti.

TEČNA HROMOTOGRAFIJA- analizira se smeša raznih jedinjenja u tečnom stanj na sobnoj temp. Tečni uzorak se
prevodi preko čvrste stacionarne faze .

Noseća faza

je neka

tečnost

. Na

izlazu

iz kolone, komponente smeše se

detektuju u vremenskim

razmacima

/retenciona vremena/ i prikazuju

pikovima

na dijagramu – hromatogramu

Visoko efikasna tečna hromatografija (HPLC) - je metoda za

razdvajanje, identifikaciju

i kvantitativno

određivanje

smeša velikog broja sličnih analita. Dobijeni hromatogram odmah

pruža info

Tankoslojna

hromatografija /TLC-

Jednostavna i brza metoda

analize tečnih smeša

. U

ređaj

se sastoji iz

: 1.

Noseća

faza -

posuda

sa sistemom

rastvarača

, 2.

Stacionarna

faza - na površini

staklene

ploče u tankom sloju je nanet silikagel i sl.

materijal

, 3.

Tečna

smeša

uzorka koji se analizira, nanosi se kapilarom na jedan kraj ploče /start/

PRINCIP RADA- 1.

Ploča

/hartija sa uzorkom uranja se vertikalno u posudu sa sistemom 2.

Noseća faza

, nošena

kapilarnim

silama

, penje se uz stacionarnu fazu, 3.

Komponente

smeše mobilna faza odnosi različitom brzinom 4.

Razdvojene komponente dolaze do određene visine za vrednost

retencionog vremena 5

. Na osnovu pređenih

puteva rastvarača /front/ i komponenti

izračunava

se karakteristična

Rf-vrednost

za svaku komponentu.

Pirolizna

hromatografija - Molekuli uzorka /

čvrsta faza

/ zagrevaju se u pirolizeru do prelaska u gasnu fazu, koji se dalje

podvrgavaju postupku gasne

hromatografije. Komponente smeše, razdvojene ovim postupkom, detektuju se i

prikazuju na gasnom pirogramu

13. KOJI JE PRAVNI OSNOV PRIMENE FORENZIČKIH METODA U KRIMINALISTICI/OSNOVNA NAČELA
ZAKONA O KRIVIČNOM POSTUPKU

Član 17 (1) Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno

utvrde

činjenice

koje su od važnosti za donošenje zakonite

odluke

. (2) Sud i državni organi su dužni da s

jednakom

pažnjom

ispituju i utvrde kako činjenice koje

terete

okrivljenog, tako i one koje mu

idu u korist

. Član 18 (1)

Izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po

slobodnom sudijskom uverenju

posebno upozoriti da davanje

lažnog iskaza

predstavlja

krivično delo

.(2) Od veštaka će se zahtevati da pre

veštačenja položi

zakletvu

. Stalno postavljani zakleti veštak biće pre veštačenja samo

opomenut na već položenu

zakletvu

. (3) Pre glavnog pretresa veštak može položiti zakletvu samo pred sudom, ako postoji bojazan da zbog

bolesti ili drugih razloga neće moći da dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada položena zakletva navešće
se u zapisniku. 4) Tekst zakletve glasi: "

Zaklinjem se da ću veštačiti savesno i nepristrasno, po svom najboljem

znanju i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje.

" (5)

Organ pred kojim se vodi

postupak

rukovodi

veštačenjem, pokazuje veštaku predmete koje će razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi traži objašnjenja u
pogledu datog nalaza i mišljenja.(6) Veštaku se mogu davati

razjašnjenja

, a može mu se dozvoliti i da

razmatra

spise

. Veštak može predložiti da se

izvedu dokazi

ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza

i mišljenja. Ako prisustvuje

uviđaju

rekonstrukciji

ili drugoj istražnoj radnji, veštak može predložiti da se

razjasne

pojedine

okolnosti

ili da se licu koje se saslušava, odnosno ispituje postave pojedina pitanja.

Član 118 -(1) Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisničara, osim ako su
za veštačenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u

ustanovama, odnosno u državnom

organu

ili ako to traže obziri morala.(2) Ako je za svrhe veštačenja potrebno da se

analizira

neka

materija,

veštaku

će se, ako je to moguće, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak će se u potrebnoj količini
obezbediti za slučaj naknadnih analiza. Član 119Nalaz i mišljenje veštaka

unosi se odmah u zapisnik

. Veštaku se

može odobriti da

naknadno podnese pisani nalaz

i mišljenje, u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi

postupak. Član 120 (1) Ako se veštačenje poverava stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ koji vodi postupak
upozoriće da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ovog zakonika ili lice za koje postoje
razlozi za izuzeće od veštačenja predviđeni u ovom zakoniku, kao i na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.
(2) Stručnoj ustanovi, odnosno državnom organu

staviće se na raspolaganje

materijal potreban za veštačenje, a

ako je potrebno, postupiće se shodno odredbama člana 117. stav 6. ovog zakonika.

17. PRIMENA MORFOLOŠKE IDENTIFIKACIJE UKLAPANJEM DELOVA U CELINU

Tehnika

uklapanja otpalih ljuspi

boje, Uklapanje otpalih

ukrasnih delova

sa vozila, Uklapanje delova

razbijenog

fara

retrovizorskog