Садржај
1. Појам форензике..............................................................................................................2
2. Историјиски развој форензике.......................................................................................3
3. Балистика .........................................................................................................................5
4. Форензичка балистика....................................................................................................6
4.1 ГСР метода и парафинске рукавице........................................................................9
5. Техничка средства у форензичкој балистици..............................................................11
6. Приказ микроскопа.........................................................................................................13
7. Литература ......................................................................................................................15
1
1. Појам форензике
Од најранијег доба, примарни алат у форензичкој истрази било је посматрање и
тумачење физичких доказа. У другој половини деветнаестог века, наука први пут
примењује посматрање и тумачење доказа на случајеве које истражују, а ваљаност
истраживања побољшали су и закључци из истраге од стране одговорне власти.
Неколико покушаја је било за организовањем посебних подручја унутар
полицијских одјела за обраду доказа. Истражне власти појединачно прибављају научне
информација добивене из академских одсека , хемије или фармакологија, који поседују
како научнике тако и техничке инструменте. Задатак власти је да пронађу такве изворе
доказа за обраду од стране тих институција и да им исте доставе на анализу и обраду.
Надлежна оделења за идентификацију су се развијала паралелно са повећевањем
криминала. У почетку, надлежна оделења за
идентификација користили су Бертиллон'с
методу идентификације, која је се темељила
на антрополошком мјерењу подржана
фотодокументацијом. Бертиллон'с техника
је касније замењена далеко тачнијом
техником отиска прстију.
Касније обрада отисака прстију се
примењује у комбинацији с новим начинима
анализе физичких доказа као што су
биолошке мрље, коса, тло и других
материјали који се могу проначи на месту извршења кривичног дела.
Семе модерне науке засијано је у последњој четвртини деветнаестог века. Напредак
из тог времена је био спор, али одмерен.
Амерички научници су организовани у Америчкој академију за форензичке науке
(ААФС)
која је основана 1948 од стране многих пионира у том пољу.
Америчка академије за форензичке науке укључује следећа специфична подручја
стручности: патологија, биологија, токсикологија, криминалистика, форензичка
стоматологија, антропологије, судство, психијатрија, итд.
Остали делови форензике се развија у посебним подручјима као што инжењерство,
геологија и микроскопија.
2
психијатрије кроз успостављање организације за сертификацију од стране стране
Фондације форензичке науке основану од стране
ААФС
3. Балистика
4
На самом почетку бављења ловом, људи су
користили предмете из природе; камење, дрвене
тољаге и копља како би се одбранили од дивљих
звери али и савладали веће и крупније звери. Оружје
је кроз епохе усавршавано, јер су људи схватили да је
за њих сигурније обављати лов са одстојања. Праву
прекретницу у овом развоју је представљао изум
барута који је искориштен за погон пројектила кроз
балистичку цев. Будући да је при паљењу барут увек
изазивао пламен, нови принцип је започео еру
"ватреног оружја"
. Начин пуњења првих оружја је био кроз уста цеви уз убацивање
барута, заптивног материјала и зрна уз набијање сваког слоја. Прва зрна су прављена од
камена а касније од олова. Следећи корак је био прелаз на пушке набијене отрага и даље
усавршавање зрна и цеви. Посебно треба ипак нагласити изум бездимног барута, након
чега су израђени и први меци са бездимним барутом. Крај деветнаестог века представља
прави бум у усавршавању војног и ловачког оружја, при чему не треба посебно
објашњавати иновације Маузера чија репетирка мод. 1898 у калибру 8џ57ИС представља
исходиште свих модерних карабина обртно-чепног механизма чији систем и данас
користе највећи произвођачи оружја као што су Манлиџер, Сако, Ремингтон, Саваге,
Ругер и др. Јохн Броњинг конструира првенствено војно и полицијско оружје, али
полуаутоматски карабин
БАР
, бок сачмарица Суперпосед, прва пумперица и
полуаутоматска сачмарица Ауто 5 остају и до данас непревазиђени.
Упоредо са развојем оружја, замах добија и развој метака и њихових калибара који
брзо бивају прихваћени од стране великих и познатих произвођача муниције, од којих
посебно издвајамо .30-06 Спрингфиелд и .308 Њинцхестер, чијим проширењем односно
сужењем грла чахуре се развија цијела породица нових калибара као што су:.25-06 Рем,
.280 Рем, .36 Њхелен, .243 Њин, 22-250 Рем итд. Двадесети век је донео и појаву тзв.
магнум калибара, кољи у принципу представљају повећање запремине чауре у које може
стати више барута него у уобичајене. Тако се појавио напр. метак .300 Winchester Магнум,
потом 7 мм Рем. Магнум. У магнум категорију иду у европски калибри као 8x68С.
Развијен је и читав низ деломично експанзивних зрна и зрна са контролираном
експанзијом зависно о врсти ловне дивљачи за ловачке пушке са глатким цевима.
Пионири на том пољу су у Европи били чувени Г.Бренецке а у Америци Ј.Хослер. Развој
ових зрна је и данас у току тако да се на тржишту могу пронаћи различите врсте метака са
јединачним зрном. Иновација пластичне патроне датира из 1958. год. када је Ремингтон
направио прву пластичну чауру за сачмарице како би избегао проблем влажења и бубрења
картонских чаура.
5
