UNIVERZITET CRNE GORE
PRAVNI FAKULTET PODGORICA
ODSJEK BEZBJEDNOST I KRIMINALISTIKA
Seminarski rad iz predmeta: Digitalna forenzika
Tema:
FORENZIKA FAJL SISTEMA
Profesor:
Prof. Savo Tomović
Podgorica, Maj, 2018
Student:
Sanja Katić 2017/16
FORENZIKA FAJL SISTEMA
DEFINICIJA DIGITALNE FORENZIKE
Digitalna forenzika, relativno nova naučna disciplina (od 1999), nalazi mjesto u
pravosudnom sistemu. Prate je brze promjene računarskih i digitalnih uređaja, sve
sofistiranijih napada na računarske sisteme i mreže i rapidni porast zloupotreba IKT
sistema i kompjuterskog kriminala. Računar ima glavnu ulogu u većini istraga krivičnih
dela, pa je sposobnost analize računara i ekstrakcije relevantnih informacija i dokaza od
vitalnog značaja za istragu većine krivičnih dela kompjuterskog kriminala. Može biti
kompromitovan, osumnjičen, izvorni, napadnuti (žrtva), posredni i ispitivani računar.
Po prihvatanju zahtjeva za forenzičku analizu računara, sledeći korak je početak
ispitivanja računara, ili pravljenje slike (preslikana kopija fajl sistema koji se analizira) na
forenzičkom računaru za dalju analizu. Svaki forenzičar treba da očekuje da bude pozvan
da iznese ekspertsko mišljenje pred sudom, ili pak da veštači i razjašnjava određena
pitanja u toku trajanja procesa. Na kraju, digitalni forenzičar mora poznavati brojne
forenzičke alate koji obezbeđuju pouzdanu akviziciju i analizu, ne menjaju stanje na
originalnom ispitivanom računaru, ne menjaju digitalne podatke, čuvaju integritet
podataka/dokaza u lancu istrage i obezbjeđuju ponovljivost rezultata u slučaju zahjteva
suda.
Početak same analize računara podrazumeva da je ispred forenzičara privremeno
oduzeti računarski sistem sa pratećom periferijom, medijima i drugim potencijalnim
dokazima, prikupljenim u procesu pretrage i privremenog oduzimanja računara, ili imidž
HD
‐
a osumnjičenog računara, ako nije moguće privremeno oduzeti računar. U slučaju
ispitivanja računara osumnjičenog forenzičar mora znati šta treba da traži u računaru:
slike, dokumenta, šifrovane informacije, ključne reči ili druge informacije. Ove informacije
mora dobiti od istražitelja.
Rad na “živom" sistemu može obezbediti maksimum dokaza, pod uslovom da se unesu
minimalne izmene u ispitivanom sistemu i da obezbedi integritet svih sakupljenih dokaza,
uključujući fotografisanje ekrana i svih akcija, pre isključivanja i privremenog oduzimanja
računara.
INTERPRETACIJA RAČUNARSKIH PODATAKA
DIGITALNI ZAPISI
Sve što korisnik unosi u računar – tekst, slike, grafiku i brojke, na najnižem nivou računar
vidi kao binarne podatke – 1 i 0. Binarni podatak ili Bit ima dva moguća stanja – 1 i 0.
Kombinacija od 4 bita zajedno – Nibl, ima 16 mogućih stanja 1 i 0 od 0000 – 1111.
Grupisanjem 8 bita zajedno dobije se Bajt, koji ima 256 mogućih kombinacija 1 i 0 od 0000
0000 – 1111 1111. Dva bajta zajedno, ili kombinacija od 16 bita formira Reč. Bajt i reč
imaju veću funkcionalnost u memorisanju podataka, jer nose znatno više informacija od
jednog bita.
4
