1. УВОД
Поред класичних банкарских послова (депозитних и кредитних), све више се јављају
нове врсте финансијских и небанкарских послова које на директан или индиректан начин
обогаћују и савремену банкарску праксу. То су следећи послови:
1. финансијски лизинг,
2. факторинг,
3. форфетинг и
4. фрашизинг.
Имајући у виду организациону, техничку и стручну оспособљеност банкарских установа за
обављање свих послова у финансијској сфери, а не само за бављење кредитним пословима,
банке се све више ангажују и на комисионим и посредничким пословима или новим
финансијксим пословима. Од тих послова банке стичу знатне приходе, који све више
замењују приходе од камате.
У овом раду ће бити речи о облицима пословног финансирања: лизингу, факторингу,
форфетингу и фрашизингу.
Финансијски лизинг у изворном дефинисању представља давање у закуп покретних
добара, односно нови тип уговора који је у пословној пракси добио своја посебна економска
обележја. Институција лизинга је карактеристична за земље развијене тржишне привреде и
постаје све значајнија, јер се опрема пласира и мимо класичних облика за готов новац и на
кредит. Зато се каже да је лизинг посебан метод финансирања, по посебном уговору и уз
лизинг накнаду.
Факторинг је финансијска услуга краткорочног финансирања, коју пружају банке и
факторинг компаније. Овакав облик финансирања је намењен компанијама које имају
потребу за додатним обртним капиталом који не обезбеђују на класичан начин, путем
кредитног задужења, већ путем откупа потраживања. Факторинг је модеран финансијски
инструмент, којим фактор (банка или факторинг компанија) финансира предузеће на основу
будућих (недоспелих) потраживања проистеклих из продаје роба или услуга на домаћем или
иностраном тржишту. Као облик краткорочног финансирања обртног капитала веома је
1
значајан за мала и средња предузећа којима је отежан приступ банкарским кредитима, а
имају хроничан недостатак обртног капитала. Финансирање путем факторинга пружа бројне
погодности и предности за мала и средња предузећа, а пре свега им омогућава да дођу до
средстава пре рока доспећа потраживања, а ризик наплате од крајњег дужника преносе на
фактора. На тај начин, пре свега, мања предузећа убрзавају обрт капитала, што им олакшава
брже укључивање на нова тржишта.
Форфетирање је инструмент финансирања трговине и то без права регреса на
извозника. То је, заправо, куповина, од стране форфетара, трговачког потраживања
извозника за испоручену робу или извршену услугу, или цесија форфетару од стране
извозника, права на наплату робе или услуга, без права регреса на извозника. Међутим,
форфетирање је и важан инструмент осигурања извозника од низа финанцијских ризика који
често прате кредитне послове извоза.
Франшизиг је широко распрострањен и опште прихваћен метод у читавом свету.
Представља својеврстан облик сарадње у подручју продаје роба и услужне делатности.
Многе фирме су заправо захваљујући франшизинг систему пословања досегли сам врх
успешности. Франшизинг послови су у највећој мери допринели продору и ширењу
подузетништва на скоро све привредне гране и делатности, а најпре на пољу услуга. Уговор
о франшизингу се сматра једним од најзначајних инструмената пословне сарадње у
областима туризма и угоститељства, како на домаћем тако и на међународном плану.
2
пружио неопходни механизам прибављања сталних средстава под повољнијим условима
него што је то случај при куповини опреме. У исто време, 50-тих година прошлог века дошло
је до развоја тржишта финансијских услуга и значајније понуде зајмова уз ниске каматне
стопе, што је послужило као начин обуздавања инфлације и цена роба. Наведени фактори, у
комбинацији с повољним пореским стопама за послове лизинга, допринели су атрактивности
финансијског лизинга за лизинг компаније. Повећање броја лизинг компанија стимулисао је
даљи развој сектора финансијског лизинга у целини. Концепт финансијских лизинга је 70-
тих година прошлог века усвојен у земљама у развоју Азије, Јужне Америке и Африке, а 80-
те је обележило ширење наведеног концепта на светском нивоу. Данас лизинг представља
ефикасан финансијски инструмент за прибављање и обнављање сталних средстава како за
мала и средња предузећа, тако и за финансирање милионских доларских трансакција у
домену транспорта (на пример, лизинг авиона), у вађењу нафте (лизинг нафтних извора) и
другде
1
.
Код нас се лизинг јавља од средине XX века и то прво у виду узимања у закуп
електронских уређаја. Од седамдесетих година на даље лизинг послови су се почели широко
упражњавати, обухватајући мноштво објеката, најпре инвестициону опрему, па затим и
производе за становништво. Данас, што због страних фирми које наступају на нашем
тржишту, што због повећане тржишне оријентације домаћих фирми, послови лизинга су у
наглом развоју.
Након доношења Закона основан је већи број лизинг друштава, па је тако створен
повољан институционално - регулаторни оквир за развој ових послова у нашој земљи.
Обзиром да је реч о већем броју лизинг друштава, која својом активношћу веома доприносе
интензивирању секундарне емисије новца, то су контролни механизми њиховог пословања у
нашој земљи подигнути на национални ниво. Функцију контроле пословања
лизинг друштава обавља Народна банка Србије, која прописује и минималне услове
пословања (минимални оснивачки капитал), чиме се превентивно делује у правцу
иницијалног обезбеђења финансијске снаге лизинг друштава и уједначавања њихових
почетних позиција на тржишту у односу на конкуренцију, али и брани стабилност
финансијског система у целини.
1
Др Здјелар, Зоран:
Упоређивање лизинга и дуга
, Задужбина Андрејевић, Београд, 2008.
4
2.2. Дефинисање лизинга
Иако се најчешће дефинише као посебна врста закупа, лизинг је сложена пословна
трансакција која, осим закупа, укључује наменско финансирање куповине предмета лизинга,
али и могућност пружања допунских услуга (одржавање предмета
лизинга, обука кадрова и слично). Појава лизинга везује се за оснивање специјализованих
лизинг друштава, која су својим капиталом почела да финансирају закуп скупе инвестиционе
опреме, тако што су је куповала од произвођача или трговаца, а потом је уступала кориснику
лизинга на употребу и коришћење. Ово посредовање финансијера у послу закупа, веома је
олакшало и поспешило промет добара, пре свих добара веће вредности, али и квалитативно
одвојило лизинг од класичног посла закупа. Прво лизинг друштво основано је 1952. године у
САД, у Сан Франциску, чиме је означен и почетак убрзаног развоја ове привредне
делатности. Реч је о United States Leasing Corporation, која данас представља не само највећу
лизинг компанију у САД, већ и компанију са изузетно широким асортиманом предмета које
даје у лизинг – од ситног инвентара до авиона. Оснивање нових лизинг друштава омогућило
је не само омасовљење овог облика привредне активности у САД, већ и њено ширење на
друге континенте. Зато се и каже да је лизинг институција америчког права, настала 50–тих
година XX века, која је већ у наредној деценији пренета у Европу (Велика Британија), да би
у кратком року постала значајна пословна операција на међународном плану
2
.
Предмет лизинга су различите врсте материјалне и нематеријалне имовине, а његова
суштина је комплексна, јер послови лизинга, осим обележја послова закупа, могу имати и
обележја купопродајних послова, специјализованих услуга и слично. Први послови лизинга у
нашој земљи јављају се 70–тих година XX века у форми пасивног, двостраног или директног
међународног лизинга. Предмет лизинга био је закуп углавном електронске робе високе
вредности, а појави ових послова веома је погодовала и царинска политика.
2.3. Погодности лизинга
Разлог овако убрзаном развоју лизинга је у чињеници, да један на изглед једноставан
пословни однос између даваоца лизинга (произвођач или предузеће коме је лизинг
делатност) и корисника лизинга, лица коме се предмет лизинга предаје на коришћење, у
2
Др Здјелар, Зоран:
Упоређивање лизинга и дуга
, Задужбина Андрејевић, Београд, 2008.
5
утрживости предмета лизинга, односно могућности да се предмет лако и по реалној
цени прода на тржишту. Процедура одобрења финансирања је најчешће краћа у
односу на традиционалне видове финансирања. Разлог томе је што се додатна
средства обезбеђења (нпр. хипотека) најчешће не захтевају, а даваоци лизинга често
имају успостављену пословну сарадњу са испоручиоцима предмета лизинга. Све
наведено утиче на смањење трансакционих трошкова. Додатна предност
финансијског лизинга јесте могућност даваоца лизинга да предмет прибави под
повољнијим условима, на основу сарадње са испоручиоцем предмета лизинга и
промета који испоручилац остварује преко њега. Поред тога, давалац и прималац
лизинга могу, у склопу овог аранжмана, да уговоре и услуге одржавања,
сервисирања, замене делова, техничко-технолошког унапређења, обучавања особља
примаоца лизинга за коришћење предмета лизинга и сл.
3. ФАКТОРИНГ
7
