Uvodna razmatranja..................................................................................................................3
Prvi deo
Istorijski razvoj savremenog bankarstva
1.1.
Razvojne karakteristike savremenog bankarstva...............................................6
1.1.1. Neke karakteristike savremenog bankarstva..........................................7
1.1.2. Bankarski poslovi i njihova podela........................................................8
Drugi deo
Forfeting kao savremeni bankarski posao
2.1. Pojam forfetinga....................................................................................................10
2.2. Istorijat forfetinga .................................................................................................10
2.3. Funkcija i praksa forfetinga ..................................................................................11
2.3.1.Ugovor o forfetiranju..............................................................................15
Treći deo
Faktoring kao savremeni bankarski posao
3.1. Pojam faktoringa ..............................................................................................................16
3.2. Istorijat faktoringa ............................................................................................................17
3.3. Funkcija i praksa faktoringa .............................................................................................19
3.3.1 Podela faktoringa ............................................................................................................20
3.3.2. Učesnici u faktoringu i njihove obaveze ...............................................21
3.3 3. Kako funkcioniše faktoring....................................................................22
3.3.4. Prednosti i nedostaci faktoringa ............................................................22
3.3.5. Prednosti i nedostaci faktoringa u odnosu na kredit...............................24
3.3.6. Kako započeti faktoring u banci? ..........................................................24
3.3.7. Mogućnost obavljanja poslova faktoringa prema propisima Srbije.......25
Četvrti deo
Ugovori
4.1. Ugovor – forfeting ............................................................................................................26
4.2.Ugovor – faktoring ............................................................................................................32
Peti deo
Prikaz domaćih propisa koji regulišu forfeting i faktoring
5.1. Zakonska regulativa .........................................................................................................42
Šesti deo
Aneks
6.1. Primer aneksa ...................................................................................................................46
Zaključna razmatranja .............................................................................................................47
Literatura..................................................................................................................................49
2
Faktoring ima izrazito rastući trend u svetu. Njegov promet na globalnom nivou je 1999.
godine iznosio oko 557 milijardi evra, a prošle godine čak bilion i 17 milijardi evra. Razlog je
možda u tome što postoje neke zemlje gde pre samo sedam godina nije postojao ni jedan
faktor, tj. gde uopšte nije bilo prometa ove vrste, kao što su npr. Hrvatska, Luksemburg ili
Ujedinjeni Arapski Emirati, a gde sada vec pričamo o stotinama miliona evra godišnjeg obrta.
Od svih zemalja najveći rast faktoringa je bio u Velikoj Britaniji – 237,2 milijarde obrta u
2005. godini, dok je gledano po kontinentima prošle godine najveci obrt bio u Evropi – 715,5
milijardi
evra.
S obzirom na to da faktor može otkupljivati potraživanja u svojoj zemlji ili u
inostranstvu, razlikujemo domaći i međunarodni faktoring. Međunarodni je znatno složeniji,
a samim tim i znatno rizičniji. U različitim zemljama su različiti pravni sistemi. Postoje
devizni, kamatni i politički rizici, različita razvijenost finansijskih tržišta... što sve čini
medunarodni faktoring vrlo kompleksnim, ali ne i nemogućim poduhvatom za iskusne
faktore.
Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla a to je forfeting ili forfetiranje.
Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne osnovne razlike,
gotovo identični. Naime, forfeting je otkupljivanje dugoročnih potraživanja po osnovu
kapitalnih dobara s rokom otplate od obično 5 godina, a može biti od 6 meseci do 7 godina, i
to u polugodišnjim ratama. Veličina transakcije može biti najmanje 50.000 dolara a
maksimalno 10 miliona dolara, s tim što se veći iznosi finansiraju putem konzorcijuma.
Znači, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom (faktoring) ili dugoročnom
(forfeting)
finansiranju
prodaje.
Tehnika
je
ista.
Postoji mnogo poslova kojima se bave banke današnjice. Tradicionalni poslovi, kao
depoziti ili krediti, definitivno ne odumiru ali donose sve manji udeo ukupnog profita. Banke
danas obavljaju mnoštvo poslova u kojima čak i ne posluju sa svojim komitentima, a sve im
to omogucuje veliki kapital kojim raspolažu. Poslovanje jedne banke čine obični depo
poslovi sa stanovništvom, sa jednocifrenim provizijama, kao i forfetiranje posla od nekoliko
miliona
evra.
U daljem radu, pokušaću da bliže objasnim, ova dva načina finansiranja, kao i da
skrenem pažnju na mogućnosti insvesticionih tokova koji bi bili finansirani, u celosti ili
jednim svojim delom kroz faktorinške ili forfetinške linije.
Rad se sastoji iz šest poglavlja.
U prvom delu – pažnju smo usmerili na prikaz osnova bankarskog sistema i mesto
fenomena otkupa potraživanja u njemu.Kratak osvrt na razvoj banaka kroz istoriju, na
promene u poređenju sa svojim prvobitnom formom od pre mnogo vekova, razvijajući se od
menjačnica i emitenata novca, sve do najvažnijih pružalaca finansijskih informacija u celoj
privredi.
Bankarstvo ni u kom slučaju nije usamljeno u sektoru finansijskih usluga, već se
nalazi pod sve većim pritiskom glavnih finansijskih konkurenata, ipak veće banke pružaju
najširi spektar usluga u poređenju sa svim drugim finansijskim kompanijama koje danas
postoje i koji se i dalje razvija.
4
U drugom delu – data je analiza karakteristika forfeting poslova, o istorijatu, funkciji i
praksi.
U trećem delu – bavimo se analizom karakteristika faktoring poslova, pri čemu
govorimo o fojmu faktoringa, njegovoj istoriju, funkciji i praksi.Takođe, dat je opširniji
prikaz učesnika u faktoringu, način na koji on funkcioniše, prednosti i nedostaci.
U četvrtom delu – pažnju usmeravamo na ugovore vezane za poslove forfetinga i
faktoringa. Ugovorno ustupanje potraživanja je pravni temelj značajnih transakcija kojima se
vrši obezbeđenje kredita u međunarodnoj trgovini, poput skrivenog faktoringa, projektog
finansiranja, sekjuritizacije, faktoringa, forfetinga i dr.
U petom delu – analiziramo domaće propise koji regulišu forfeting i faktoring,
govorimo o Zakonskoj regulativi. Ovi poslovi su budućnost međunarodne ali i domaće
privredne scene jer obezbeđuju značajan izvor likvidnosti. Međutim, u gotovo svim
nacionalnim zakonodavstvima ovi poslovi nemaju adekvatnu pravnu regulativu, jer je ona
tradicionalno bila netrpeljiva prema institutu ustupanja potraživanja. Ograničenja su se
najčešće odnosila na ustupanje budućih i drugih nespecifikovanih potraživanja (ukupna
potraživanja) kao i na višestruka potraživanja, potom kroz striktnu primenu doktrine o
specifikaciji, koncept notifikacije kao i saglasnosti dužnika na izvršeno ustupanje.
U šestom delu – dat je primer aneksa ugovora, koji se odnosi na primer knjiženja
forfetinga i faktoringa i kako utiče na poslove i finansije bankarskog sistema.
5
Stvaranje i razvoj banaka i bankarskih poslova omogućila je pojava kovanog novca,
pa se sam razvoj banakarstva može posmatrati kroz 3 faze:
1.
Faza:
Počinje sa pojavom kovanog novca još u robovlasnickom periodu
izmedju VII i V veka pre nove ere. Traje sve do kraja XIV veka.
Karakteristični poslovi su menjački i založni. U antičkoj Grčkoj se razvija
“
Sarafski
” (
menjački
) posao. Tako nastaju
Trapezari
– bankari starog doba
nazvani po stolovima na kojima su obavljali svoj posao (trapeze – klupa, sto,
tezga, šalter, postavljeni na ulici, trgu, vašaru ili sajmu na kojoj se vršila
razmena različitih oblika i vrsta novca, kao i novčane transakcije naplata i
plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim predmetom).
2.
Faza:
Počinje od 14., a traje do kraja 18.-og veka i obeležavaju je
specijalizovane novčane ustanove. Tada nastaju prve velike banke, kao sto su
banka
Engleske
i kraljevska banka u
Francuskoj
, tada se i u
Amsterdamu
razvija bankarstvo koje predstavlja temelj današnjeg savremenog bankarskog
poslovanja.
3.
Faza:
Nastaje početkom XIX veka kada se banke osnivaju kao akcionarska
društva sa velikim sopstvenim kapitalom.
U isto vreme počinje i razvoj naučnog istraživanja suštine bankarskog poslovanja.
Analiziraju se osnovni principi i utvrdjuju zakonitosti na osnovu kojih se formulisu bankarske
strategije.
1.2. RAZVOJNE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG BANKARSTVA
1.2.1. NEKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG BANKARSTVA
Savremeno bankarstvo svake zemlje je organizovano u nacionalne bankarske sisteme.
Postoje dve institucije koje imaju ključnu ulogu u svim bankarskim sistemima:
centralna banka
(
ima monetarnu vlast u očuvanje stabilnosti nacionalne
valute
)
ministarstvo finansija
(
širu ulogu u sprovođenju nacionalne finansijske
politike
)
Sistemi bivših socijalističkih privreda (
istočno-evropske zemlje
) su ograničavale
samostalnost centralne banke, dok savremene razvijene kapitalističke zemlje kao Zapadna
Evropa, tj. Amerika, Japan... daju slobodu centralnoj banci u donošenju i sprovođenju svojih
mera.
7
