Nikola Biočanin
Elastičnost:
Elastična je ako je cenovna elastičnost veća od 1.
Neelastična je ako je cenovna elastičnost manja od 1.
Jedinična elastičnost je ako je cenovna elastičnost jednaka 1.
č
č
Dohodna elastičnost tražnje pokazuje koliko tražena količina nekog dobra utiče na promenu dohotka potrošača
!"#$ !%&!$'(
č
)$''#!
ž
*%
+,-./0123403+,-5/031,3
+,-./0123403+,-5/03
6% )7 !%&!$'(
č
)$'8) 9:%
8#)6% '9!& !8#);% !
8#)6% '9!& !8#);% !:)<)'"!8#)6% '9!& !
EKSTERNALIJE:
Internalizovanje
eksternalija
je promena podsticaja da bi ljudi vodili računa o eksternim efektima svojih postupaka.
Piguov
porez
– je internalizovanje eksternalija tako što se uvodi porez na zagađenje i Piguov porez je horizontalan.
Dozvole
za
zagađenje
– je internalizovanje eksternalija tako što se izdaju dozvole za zagađenje i one su vertikalne.
Obrazovanje je isključivo i rivalno dobro.
Tragedija
zajedničkog
poseda ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovišta društva u celini
Eksplicitni troškovi (EC) su troškovi inputa koji preduzeću nameću neki novčani izdatak
kredit)
Implicitni troškovi (IC) su troškovi inputa koji preduzeću ne nameću novčani izdatak. (kamata koju bi dob
posla kojim smo prestali da se bavimo...).
Ekonomski
profit
= TR – IC – EC
Računovodstveni
profit
= TR – EC(FC + VC)
Tržište savršene konkurencije:
Efikasan
obim
proizvodnje
je ATC=MC ili u minimumu ATC
Tačka
maximizacije
profita
je P=MR=MC ili gde je najmanja pozitivna promena profita
Povlačenje sa tržišta.
1)
Dugoročno će se preduzeće povući sa tržišta ako je cena ispod prosečnih ukupnih tro
2)
Kratkoročno će preduzeće prestati da proizvodi ako je cena ispod prosečnih varijabilnih tročkova.
Radna teorija vrednosti smatra da rad stvara vrednost robe.
Subjektivna teorija vrednosti smatra da je vrednost robe određena korisnošću koja ta roba i
U okviru subjektivne teorije vrednosti (neoklasična škola):
-
Kardinalna teorija je izražavala korisnosti u apsolutnom iznosu (npr. A= 1.000 kg)
-
Ordinalna teorija je smatrala da su proizvodi korisniji kada se koriste u kombinaciji nego sami. npr
Apstraktan rad stvara vrednost robe dok konkretan rad stvara upotrebnu vrednost robe.
Boseov zakon. Sa povećanjem količine proizvoda kou potrošač kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje.
Prema principu marginalne korisnosti vrednost robe određuje se na osnovu marginalne korisnosti poslednje jedinice proizvoda koju potrošač
koristi.
1 kaput = 5 stolica
(relativni oblik)
(ekvivalentan oblik)
MONOPOL:
P=AR
tačka maximizacije profita je MR=MC
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE
Jedinična elastičnost je ako je cenovna elastičnost jednaka 1.
=
č
=
Dohodna elastičnost tražnje pokazuje koliko tražena količina nekog dobra utiče na promenu dohotka potrošača
1,3
ž
/0/>-4?
č
?0/@-A,3B
+,-5/03./0/@-A,3C
8#);% !8) 9
đ
% %")&(
č
( %
:)<)'"!8#)6% '9!& !8#);% !6% %
je promena podsticaja da bi ljudi vodili računa o eksternim efektima svojih postupaka.
je internalizovanje eksternalija tako što se uvodi porez na zagađenje i Piguov porez je horizontalan.
lija tako što se izdaju dozvole za zagađenje i one su vertikalne.
poseda ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovišta društva u celini
eću nameću neki novčani izdatak (nabavka sirovina, sredstava za proizvodnju, kamata na
(IC) su troškovi inputa koji preduzeću ne nameću novčani izdatak. (kamata koju bi dobijali da smo novac ostavili na računu, ili
je ATC=MC ili u minimumu ATC-a(prosečnih ukupnih troškova).
je P=MR=MC ili gde je najmanja pozitivna promena profita ∆Pf.
Dugoročno će se preduzeće povući sa tržišta ako je cena ispod prosečnih ukupnih troškova.
Kratkoročno će preduzeće prestati da proizvodi ako je cena ispod prosečnih varijabilnih tročkova.
Radna teorija vrednosti smatra da rad stvara vrednost robe.
Subjektivna teorija vrednosti smatra da je vrednost robe određena korisnošću koja ta roba ima za kupce.
U okviru subjektivne teorije vrednosti (neoklasična škola):
Kardinalna teorija je izražavala korisnosti u apsolutnom iznosu (npr. A= 1.000 kg)
Ordinalna teorija je smatrala da su proizvodi korisniji kada se koriste u kombinaciji nego sami. npr. A(
4kg)
< A
(2kg)
Apstraktan rad stvara vrednost robe dok konkretan rad stvara upotrebnu vrednost robe.
Boseov zakon. Sa povećanjem količine proizvoda kou potrošač kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje.
korisnosti vrednost robe određuje se na osnovu marginalne korisnosti poslednje jedinice proizvoda koju potrošač
maximizacije profita je MR=MC
poseda ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovišta društva u celini
(nabavka sirovina, sredstava za proizvodnju, kamata na
ijali da smo novac ostavili na računu, ili
(2kg)
+ B
(1kg)
Boseov zakon. Sa povećanjem količine proizvoda kou potrošač kupuje korisnost dodatne jedinice proizvoda se smanjuje.
korisnosti vrednost robe određuje se na osnovu marginalne korisnosti poslednje jedinice proizvoda koju potrošač
Nikola Biočanin
FORMULE IZ OSNOVA EKONOMIJE
Proizvodi se ispod efikasnog obima, a proizvodnja efikasnog obima je moguća samo u slučaju da monopolista vrši savršenu cenovnu diskriminaciju.
MR<P
Nešova ravnoteža je najbolji ishod.
MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA:
D E ∗ GEH
E
I
JKL
GM
I
JKL
ako je P=MC
GEH
NO
NL
ΔEQ RGEH ∗ D
W – nadnica(najamnina)
MPL – marginalni proizvod rada
VMPL – vrednost marginalnog proizvoda rada
1TUV.
: vreme potrebno za proizvodnju 1g zlata = Xg zlata : tržišna vrednost
1 din. : merilo cene = Xdin.(tržišna cena) : Xg zlata
X
,
Z
[
∗ 100
X
Z
,
∗[
B]]
^_`_XVUV_aTbcdXdV_
e. R. f. g.
hca`č_jab_c_TVakT_V_
^_`_XVUV_aTlaX_T_
^_`_XVUV_aTbcdXdV_
m
f. n. V
op
Z
[
Z
∗ 100
R.t.n – relativna najamnina
Nn – noimalna najamnina
Relativna najamnina pokazuje šta je prisvojio radnik u odnosu na ono što je proizveo.
BANKARSKI KAPITAL:
PRIHOD = Aktivna kamata – Pasivna kamata
PRIHOD – Č.T.N.P = PROFIT
U slučaju da čisti troškovi novčanog prometa (Č.T.N.P) nisu zadati onda se pretpostavlja da ih nema pa je formula:
Aktivna kamata – Pasivna kamata = PROFIT
ql
r
ql
lcdTUnU ∗ 100
El
r
El
TdsatUnU ∗ 100
EQ
r
EQ
l_sUn_u ∗ 100
AKCIJSKI KAPITAL
M_
^R ∗TUb
r
l′
∗ 100
TUb
r
TUb
_lwU`jlUl_sUn_u ∗ 100
qlwU`jlUl_sUn_u m ∗ ^R
U akcionarskom društvu profit se raspodeljuje na:
1)
Fond akumulacije (fa)
2)
Dividende (div)
div = Pf – fa
Pf = div + fa
Ako se skrati(produži) rando vreme onda se m’ smanjuje(povećava) tako što se od starog m’ oduzme procenat vremena koji je smanjen.
Ako se smanj(poveća) broj radnika onda se m’ ne menja.
MdV_tdXu`d
tdXu`UšV_cdVn_
l
r
∗ 100
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
