Fotografija



1. 33 svt a ea za DG T L E I IA N FTG AE OO R FS š Pu k v a a rd o



2. Kratki saveti za snimanje boljih fotografijaU ovom članku daćemo vam nekoliko kratkih i elementarnih 

saveta koji, ako ih sepridržavate mogu značajno da poboljšaju vaše fotografije.Neka pozadina ne bude 

napadnaPozadina svojim sadržajem ne sme da odvlači pažnju od objekta snimanja. Jednostavna inenametljiva 

pozadina ističe objekat. Da biste to postigli, često ćete morati da promeniteugao snimanja ili lokaciju.Što bliže, to 

boljePostoji nepisano pravilo da što ste bliže predmetu snimanja, fotografija će biti bolja.Približavanje eliminiše 

nepoželjnu pozadinu koja odvlači pažnju od objekta snimanja.Neka vaše fotografije butu ispunjene jasnim i 

interesantnim motivom. Pre nego što sepribližite subjektu, proverite u uputstvu fotoaparata koliko se sa vašim 

fotoaparatommožete najviše približiti i dobiti oštru fotografiju. Mnogi point and shoot fotoaparati nemogu da 

snimaju na udaljenosti koja je manja od 1,2-1,5mPomerite objekat snimanja iz sredine kadraPokušajte subjekat 

snimanje da postavite na jednu stranu, a ne uvek na sredinu. Na tajnačin dobićete dinamičnu kompoziciju koja je 

interesantnija za gledanje.Neka i bliski objekti budu deo kompozicijeKada snimate pejzaže i udaljene objekte, 

uključite u fotografiju i predmete koji su vambliže. Bliski predmeti predstavljaju kontrast dalekim objektima i daju 

fotografiji dubinu iperspektivu.Stopite se sa okolinomKada snimate ljude, potrudite sa da ih fotografišete dok rade 

nešto. Bitno je da ne



3. KAKO DA fotografišete duguFotografija: absolutewadeDuga je jedna od prirodnih pojava koja ima moć 

da vas zaustavi u pokretu kada seodjednom pojavi u vreme kada to najmanje očekujete. Duge su prelepe - ali 

kako se dugefotografišu? U ovom članku pokušaćemo da damo odgovor na to pitanje.Pronađite duguOvo je 

najverovatnije najteži deo čitavog procesa fotografisanja duge. Njihovopojavljivanje zavisi od velikog broja uslova 

i često se pojave bez ikakve najve ilipredznaka.Međutim, budite spremni na pojavljivanje duge ako su ispunjena 

dva uslova - kiša i suncekoje sija. Iz tog razloga one se često pojavljuju kada se približava oluja, kao i 

okovodopada, vodoskoka i sličnih vodenih tvorevina.PozadinaPošto su duge providne jedan od ključnih faktora o 

kojima morate da vodite računa je danjihova pozadina bude takva da budu istaknute što je više moguće. U 

idealnoj situacijitrebaće vam pozadina koja nije prenatrpana i koja sadrži uglavnom tamnije boje (tamnioblaci, 

planine i slično). Iako nije uvek moguće pronaći adekvatnu pozadinu - možda ćeteustanoviti da možete da 

promenite ugao pod kojim snimate ili da se fokusirate samo nadeo duge koji se nalazi ispred odgovarajuće 

pozadine.KompozicijaIako su duge prelepe - ono što je okružuje u najvećoj meri utiče na to da li će 

vašafotografija duge da se ističe u odnosu na druge. To znači da je veoam važno da pažljivoosmislite vašu 

kompoziciju kada fotografišete dugu. Posebno obratite pažnju na sledećefaktore:



4. • Pozicioniranje - kako pozicionirate dugu (i ostatak pejzaža) u vašem snimku je veoma važno. 

Fotografska pravila kao pravilo trećine može da bude od koristi kada razmišljate o fokalnoj tački i vođenju 

pogleda posmatrača u vašu fotografiju. • Krajnje tačke duge - tačka u kojoj duga dotiče zemlju /horizont je važna 

tačka u fotografiji duge. Ovo je prirodna tačka interesovanja zato vodite računa o njoj dok kadrirate fotografiju. 

Možda đete želeti da zumirate na ovu tačku ili da brzo promenite poziciju kako biste je poravnali sa nekim drugim 

objektom u sceni. • Različite perspektive - brzo eksperimentišite sa različitim fokalnim dužinama (ako imae 

različite objektive ili zum objektiv). Širokougaoni objektiv koji može da uhvati čitavu dugu može da vam da 

predivne široke snimke - ali ne zaboravite da zumiranje na deo duge može takođe da da spektakularne rezultate. 

Posebno obratite pažnju na mesta u kojima se duga sreće sa drugim objektima - ili na početak i kraj duge.Prednji 

planNemojte da razmišljate samo o pozadini fotografiej duge - uzmite u obzir i prednji plan.To može da kreira 

dodatne tačke interesovanja snimku i može da vodi oko prema tačkifokusiranja. Takođe pazite da se u prednjem 

planu ne nađu neki objekti koji ćenepotrebno da odvlače pažnju.Višestruke dugeImajte na umu da tamo gde ima 

jedna duge često se naalzi i druga - ili barem još jedansloj preko prvog. Uključivanje obe duge u snimak može da 

da još interesantniji rezultat.Polarizacioni filterAko imate polarizacioni filter eksperimentišite sa njim tako što ćete 

ga rotirati kako bistevideli kakve efekte će imati na snimak. Ustanovićete da tako možete da dobijete 

različitezasićenosti boja, refleksija i nivoa kontrasta u snimku što može drastično da utiče nakvalitet fotografije i 

pomogne vam da se duga još više istakne.BlendaBiranje različitih blendi će imati manje uticaja na samu dugu a 

više uticaja na ukupnisnimak. Birajte mali otvor blende i dobićete fotografiju u kojoj je veći deo scene u 

fokusu(veća će biti dubina polja).StativStabilizovanje fotoaparata prilikom fotografisanja pejzaža je važno, ali je 

posebno važnokada fotografišete duge pošto se one često pojavljuju u tamnijim uslovima (kao predoluju) a ako 

koristite polarizacioni filter i mali otvor blende verovatno ćete trebati daupotrebite sporiju brzinu zatvarača. 

Naravno, fotografije duge nisu nešto što možete da



5. planirate, tako da ćete možda morati da nađete neke alterantivne načine stabilizacijefotoaparata 

(kamen, panj, drvo, zid i tako dalje).



6. Kako da fotografišete na direktnom suncuFotografija: code poetZima je već nastupila i sve je manje 

sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polakopripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima i 

fotografisanje ljudi, dece i prirode.Međutim, lepota sunčanih dana donosi jedan problem za svakog fotografa koji 

stremikvalitetnim snimcima - a to je fotografisanje na otvorenom pod direktnim suncem.Snimanje na direktnom 

suncu može da proizvede fotografije koje imaju prevelikikontrast, oduvane svetle tonove, refleksiju svetla u 

objektivu i boje koje su previše jake.Takođe ako fotografišete portrete treba da se izborite sa subjektima koji 

žmirkaju najakom suncu.Dakle, šta fotograf može da uradi povodom toga?Evo nekoliko brzih i jednostavnih 

1

saveta za borbu sa problemima vezanim zafotografisanje na otvorenom:1. Pomerite se u senkuNeke subjekte (ili 

sebe) ćete moći da pomerite u senku. Ovo je posebno važno kadafotografišete portrete, jer ljude uvek možete da 

pomerite na drugu lokaciju. Ponekad sunajbolja najjednostavnija rešenja.2. Napravite sopstvenu senkuAko vaš 

subjekt ne može da se pomeri (na primer, pravite makro fotografiju cveta)napravite sopstvenu senku. Ili 

upotrebite senku nekod drugog objekta (na primer možeteda upotrebite kišobran, ili veliko parče kartona da biste 

blokirali sunce).3. Upotrebite blicVećina od nas je učila da sunce treba da bude iza nas kada fotografišemo kako 

bi subjekatbio dobro osvetljen. Fotografisanje sa suncem koje vam bije u oči može da dovede do



7. refleksije svetla u objektivu ili da dovede do toga da je subjekt suviše taman. Ali i ovdepostoji spas u 

obliku upotrebe blica koji vam omogućuje da uklonite senke koje seskupljaju usled jakog kontrasta.4. Upotrebite 

reflektorDrugi način da se eliminišu senke nastale od jakog sunca je pomoću reflektora. Reflektoriodbijaju svetlo 

od lica subjekta i omogućuju vam da snimate sa suncem koje vam bije uoči - isto kao kada koristite blic.5. 

Promenite perspektivuPonekad pomeranje subjekta nije moguće - ali pomeranje oko njega može da vam 

dasasvim drugačiju sliku subjekta. Vi možete da se pomerite na drugu stranu subjekta,možete da ga fotografišete 

od gore, ili možete da se spustite skroz na zemlju ifotografišete ga od dole. Na taj način promenićete ugao pod 

kojim padaju sunčevi zracina subjekat i dobićete njegovu sasvim drugačiju predstavu.6. Upotrebite zaštitnu 

kapicu za objektivSmeta vam refleksija svetla u objektivu? Ako je vaš fotoaparat kupljen zajedno sazaštitnom 

kapicom - izvadite je i upotrebite je. Ako je nemate - stvarno nije teškonapraviti je od kartonske kutije - ili 

upotrebite sopstvenu šaku kao zaštitu od sunca. Samose postarajte da vaša šaka i kapica ne upadaju u vidno 

polje objektiva fotoaparata.7. Upotrebite filterePonekad filteri mogu da budu od izuzetne koristi kada fotografišete 

na jakom suncu. Jastalno nosim sa sobom polarizacioni ili (ND) filter. Polarizacioni filter će vam omogućitida 

smanjite količinu svetla koje upada u objektiv, tako da ćete moći da koristite sporijebrzine zatvarača i manju 

blendu, ako vam je bitno da imate veću kontrolu nadparametrima snimanja. Polarizacioni filter ima dodatni bonus 

u tome što vam omogućujeda imate određenu kotnrolu nad bojama - pogotovo ako imate plavo nebo 

ufotografijama.8. Igrajte se sa podešavanjem ravnoteže belineMnogi digitalni fotoaparati imaju mogućnost da 

biraju različita podešavanja ravnotežebeline. Iako vi možete da podesite ravnotežu beline tokom obrade 

(pogotovo ako snimateu RAW formatu) eksperimentisanje sa ravnotežom beline može da se isplati. Ja 

uvekfotografišem u RAW formatu a ravnotežu beline podešavam naknadno na računaru - alineki moji prijatelji to 

rešavaju na licu mesta.



8. 9. Merenje svetlaDirektno sunce otežava precizno merenje količine svetla u sceni. Ja u ovakvoj 

situacijiobično biram spot merenje svetlosti na mom DSLR fotoaparatu i merim svetlo naglavnom subjektu scene 

koju fotografišem (tačka fokusiranja). Alternativno možete daizaberete područje srednjih tonova za merenje ako 

želite da skoro sve bude dobroeksponirano. Proverite vaše snimke odmah nakon snimanja da biste utvrdili da li 

treba dapromenite podešavanja (ako imate histogram na fotoaparatu upotrebite ga) a ako imatevremena 

napravite nekoliko snimaka sa merenjem svetlosti u različitim delovima scenekako biste kasnije mogli da 

izaberete najbolji snimak.10. Birajte doba dana za fotografisanjeVećina nas nema vremena da sedi ceo dan i 

čeka savršeno svetlo - ali ako vi imatevremena, imajte na umu da doba dana može da ima presudan uticaj na 

kvalitetfotografije. Zora i sumrak su posebno dobra doba dana za snimanje pošto je direkcija iboja svetla 

upotrebljivija od svetla koje imate u podne.11. Fotografišite silueteIzreka "Ako ne možete da ih pobedite vi im se 

pridružite" može ovde sasvim dobro da seprimeni. Ako vam jako sunce izaziva glavobolju - zašto ga ne biste 

iskoristili i pretvorilivaše subjekte u siluete na svetloj pozadini? Da biste dobili ovakve snimke merite svetlona 

svetloj pozadini a ne na subjektu. Tako ćete dobiti fotografije u kojima je pozadinadobeo eksponirana a subjekti 

su skroz tamni.



9. KAKO DA fotografišete priroduU čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom 

članku daćemo vamnekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i 

vremenompostanete majstor za fotografisanje prirode.Naučite da vidite svetloTražite interesantne kombinacije 

boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je običnojutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, 

ili u sumrak (toplije sacrvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima 

senzorifotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučitivideti svetlo je 

najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.Probajte nove perspektivePribližite se cvetu ili kori drveta, 

možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore,pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza 

sebe, jer ponekad jenajbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane.Zamrznite 

kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.Neka glavni subjekat ne bude uvek u 

centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina,postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.Kada 

fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kakobliske tako i udaljene objekte. Time 

ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije ukojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne 

zaboravite da koristite stativ uovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako 

bistedobili najveću dubinu polja.



10. Fotografija: galja 99Približite se subjektu koliko je to mogućeKada kažem da se približite mislim na to 

da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunitescenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško 

prići veoma blizu. Kadaste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografijedivljih 

životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su maletačke koje se jedva 

prepoznaju.Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrogtelefoto 

2

programski režim rada tako što ćete okrenutidugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici 

gore.BlicVaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bezobzira na to 

koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate akoželite da ga upotrebite. Pa kada 

biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da senapišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju 

treba da razumete je sledeće:Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u 

problematičnimsituacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenukoristeći 

dodatno osvetljenje koje on nudi.Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on 

nikadane bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji,svetlo blica eliminiše 

senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobaliovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete 

pritisnuti dugme za blic koje se običnonalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste 

dobili safotoaparatom ako ne možete da ga nađete.



14. Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, saestetske tačke 

gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti:fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. 

Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede dotoga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će 

njihovo okruženje bitisuviše mračno.Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On 

će seaktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovodugme. Ali kako da 

fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Akone uradite ništa kako biste kompenzovali 

nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ilimutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga.ISO 

osetljivostBrzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetlaući u fotoaparat, 

ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskomrežimu rada fotoaparat sam bira ova 

podešavanja. Ali bez obzira na to ko birapodešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni 

da bikompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISOosetljivost vašeg 

fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da ćebiti potrebno manje svetla da se dobije 

ispravna ekspozicija. Evo kako se to radiPritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. 

Videćete naLCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u nemožete da 

nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobilizajedno sa fotoaparatom.Za 

fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možeteda odete (najverovatnije) 

do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postojijedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i 

količina šuma koji može da uništikvalitet slike.Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti 

da dobijete izgledkarakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, au 

nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kada jesubjekat suviše daleko da bi 

blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da sezapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo 

fotografiju? Na primerupotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarati atmosferu. Ali akoupotrebite 

ISO 800 sigurno ćete u tome uspeti.Ravnoteža belineDakle rešili ste pitanje blica kao i slabih svetlosnih uslova 

tako što ste povećali ISOosetljivost fotoaparata. Šta sada? Postoji još jedna opcija koju vam programski režim 

radaprepušta da se zezate sa njim.



15. Možda o tome nikada niste razmišljali, ali pored činjenice da napolju skoro uvek ima višesvetla nego 

unutra, boje svetla se takođe razlikuju. Dnevno svetlo teži da bude plavksto,dok sobne svetiljke naginju ka žutoj 

boji. To obično nije problem pošto je vaš fotoaparatsposoban da kompenzuje ove razlike. Međutim, ako primetite 

da vaše slike imaju čudneboje, znaćete da vaš fotoaparat ne odrađuje dobro posao i da je vreme da uzmete 

stvar usvoje ruke.Pritisnite i držite dugme za ravnotežu beline i vrtite komandno dugme. Videćete kako semenjaju 

ikone na LCD statusnom ekranu, kao što je svetiljka, sunce, oblak ifluorescentna svetiljka. Siguran sam da znate 

kakve vrste svetlosnih izvora označavajuove ikone. Probajte onu ikonu koja najbolje opisuje vaše svetlosne 

uslove.Eksperimentišite! Mnogi ljudi vole da koriste podešavanje za oblačno nebo čak i kadnapolju nije 

oblačno.Pored automatskog podešavanje ravnoteže beline, postoji još jedno podešavanje kojetreba da 

poznajete: ručno podešavanje reavnoteže beline. Ručno podešavanje ravnotežebeline nije jednostavno, ali može 

jako da se isplati. Možda ćete trebati da konsultujeteuputstvo fototaparata za tačnu proceduru, ali ukratko radi se 

o sledećem: izaberite jednood podešavanja ravnoteže beline koje smo gore opisali, zatim fotografišete nešto što 

jepotpuno belo. Mnogi profesionalci nose sa sobom belo parče kartona baš za ovu namenu,ali bilo šta što je belo 

može da posluži. Ispunite ceo kadar sa belom površinom, tako danikakava druga boja ne upada u scenu. Nakon 

što ste podesili ravnotežu beline pomoćuovog snimka, možete da napravite koliko god hoćete snimaka u datom 

okruženju i bićetesigurni da će boje biti verodostojne.ZaključakČestitam! Upravo ste značajno proširili vaše 

horizonte u svetu digitalna fotografije i ušliu jedan novi svet. Ako vam je ovo previše informacija za prvi put, 

zapamtite sledeće:Uvek možete da se vratite na Auto režim fotografisanja. Pored toga, prebacivanje 

naprogramski režim snimanja ne znači da treba da uradite sve što smo ovde naveli. Akoželite samo da promenite 

ISO osetljivost, to je u redu. U tom slučaju nema potrebe dadirate blic ili ravnotežu beline.Nemojte da zaboravite 

da vratite podešavanje ravoteže beline na automatsko određivanjekada ste završili fotografisanje. Nema ničeg 

goreg od toga da naletite na potencijalnoodličan snimak, snimite nekoliko fotografija samo da biste otkrili da sve 

fotografije imajupredivnu nijansu plave boje zato što je vaše podešavanje ravnoteže beline ostalo naparametrima 

koji su prilagođeni sasvim drugim svetlosnim uslovima.Takođe nemojte da zaboravite da smanjite ISO osetljivost 

kada napustite situaciju salošim svetlosnim uslovima. Automatsko podešavanje ravnoteže i nisko ISO 

podešavanjesu obično dobri za dnevne šetnju u potrazi za dobrim snimkom. Nakon izvesnog vremenaovo 

prebacivanje vrednosti će postati deo vas i bez razmišljanja ćete ga izvoditi.

4



16. KAKO DA koristite ručni režim rada fotoaparataU ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim 

rada sa digitalnim SLRfotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO osetljivost i ravnotežu 

beline.Ako niste, onda pročitajte prvo naše prethodne članke koji se bave ovim temama. Nakonšto ste savladali 

navedene elemente i opcije rada sa digitalnim SLR fotoaparatima vratitese na ovaj članak da biste se upoznali sa 

detaljima vezanim za ovaj napredni režimfotografisanja. U ovom režimu rada naučićete kako se koristi veličina 

blende i brzinazatvarača. Pa hajde da krenemo. Prebacite vaš fotoaparat u manuelni (ručni) režim radatako što 

ćete okrenuti dugme na gornjem delu fotoaparata na "M" podešavanje , kao štomožete da vidite na slici gore.U 

suštini, vaš fotoaparat je samo kutija sa rupom i senzorom za svetlo. Ako odgovarajućakoličina svetla uđe kroz 

rupu i padne na senzor, vi ćete dobiti dobro eksponiranufotografiju. Ako na senzor padne previše svetla, dobićete 

smeće. Vi već znate da uprogramskom režimu rada možete da kontrolišete osetljivost senzora tako što 

ćetepromeniti ISO vrednost, ali u ručnom režimu rada vi takođe možete da kontrolišete ikoličinu svetla koja će 

doći do senzora. To radite pomoću zatvarača i blende.ZatvaračZatvarač kontroliše koliko dugo će rupa na 

fotoaparatu biti otvorena. Ostavite jeotvorenom duže vreme i puno svetla će ući unutra. Otvorite je za kratko 

vreme i manjesvetla će doći do senzora. Toliko je to jednostavno!Pa, ne baš. Ako imate veliku brzinu zatvarača vi 

možete da zamrznete brzi pokret, kao štoje neki momentat u sportskom takmičenju, prštanje vode i slično. Loša 

strana? Mnogomanje svetla će ući u fotoaparat i vaša fotografija može zbog toga da ispadne tamna.Suprotno od 

toga, vi možete da upotrebite sporije brzine zatvarača kako bistekompenzovali loše svetlosne uslove - što je 

otvor duže otvoren, tim će više svetla ući, jeltako? Ali i ovo ima svoju manu. Sa manjim brzinama zatvarača veće 

su šanse da će sesubjekat pomeriti dok je zatvarač otvoren, što može da dovede do zamućenja fotografije.U 

automatskom i programskom režimu rada, fotoaparat sam odlučuje koju brzinuzatvarača će da upotrebi. 

Ponekad ćete dobiti rezultat koji ste želeli a ponekad nećete. Naprimer, fotoaparat ne zna da vi želite da 

zamrznete pokret. Sve što on zna je da lidovoljna količina svetla ulazi u fotoaparat da bi se dobila optimalna 

ekspozicija.



17. Međutim, kada se fotoaparat nalazi u ručnom režimu rada, vi kontrolišete brzinuzatvarača kako biste 

dobili onakvu fotografiju kakvu želite.Da biste promenili brzinu zatvarača u ručnom režimu rada, samo okrenite 

komandnitočkić (1) i pratite kako se brojevi menjaju na LCD statusnom ekranu (2).BlendaDok brzina zatvarača 

određuje koliko dugo će rupa u fotoaparatu biti otvorena, blendaodređuje koliko će veliki biti otvor. Što je otvor 

veći, tim će više svetla ući u fotoaparat ipasti na senzor. Što je manja rupa, tim će manje svetla ući. Veličine 

blende se izražavajuu "f-stopovima." Da sve ovo bude još više zbunjujuće, veći broj f-stopa označava manjiotvor, 

dok manji broj f-stopa označava veći otvor. To znači da f/4 označava veću blendudok f/11 označava manju 

blendu.Možda ćete u određenim situacijama želeti da upotrebite veću blendu, recimo f/3.5, dabiste kompenzovali 

slabe svetlosne uslove, ali postoje određeni sporedni efekti o kojimamorate da vodite računa: dubina polja, iliti 

DOF. Veći otvor objektiva (mali f-stop broj)daje veoma malu dubinu polja (DOF), dok manji otvor objektiva (veliki 

f-stop broj) vamdaje mnogo veću dubinu polja (DOF).Ali šta dubina polja, tojest DOF, označava? Dubina polja 

određuje koliko detalja ufotografiji će biti u fokusu. Ako imate veliku dubinu polja, onda će pored glavnog



18. subjekta i drugi objekti na različitim udaljenostima od vas biti u fokusu. Ako imate maludubinu polja, 

onda će u fokusu biti samo glavni subjekat, dok će pozadina i drugi objektina različitim udaljenostima od subjekta 

biti van fokusa, tojest biće mutni. Na primer, akofotografišete portrete želećete da samo subjekat bude u fokusu a 

da sve ostalo budemutno. U tom slučaju koristićete malu dubinu polja, tojest manju f-stop vrednost. Sadruge 

strane, ako fotografišete pejzaže, u većini slučajeva želećete da sve bude u fokusu.U toj situaciji koristićete veliku 

dubinu polja, tojest veću f-stop vrednost.Kada radite u ručnom režimu rada, promenite veličinu blende tako što 

ćete pritisnutidugme za blendu, rotirajte komandni točkić i pratite kako se vrednost menja na 

LCDekranu.Spajanje u jednu celinuDakle sada imate dva glavna parametra za upotrebu ručnog režima rada, 

brzinu zatvaračai veličinu blende, od kojih oba imaju istu svrhu: kontrolisanje količine svetla koja će pastina 

senzor fotoaparata. Vi dobijate istu količinu svetla kada koristite veliku blendu i velikubrzinu zatvarača kao kada 

koristite malu blendu i malu brzinu zatvarača. Da li vam je torazumljivo? Ako imate veliku rupu koja je otvorena 

kratak vremenski period, to je istokao kada imate mali otvor koji je otvoren duže vreme. U oba slučaja za rezultat 

ćetedobiti istu količinu svetla, tojest istu ekspoziciju.Pa u čemu je onda razlika? Razlika je u sporednim efektima 

koje smo gore opisali.Ponekad ćete želeti veliku brzinu zatvarača kako biste zamrzli neku brzu akciju, a u 

nekojdrugoj situaciji ćete želeti veliku blendu kako biste dobili malu dubinu polja, i tako dalje.Ono što je vama 

bitno je da određena količina svetla uđe u fotoaparat, ali u ručnomrežimu rada vi birate kako će potrebna količina 

svetla da dođe do senzora, na osnovuonoga što želite da dobijete na fotografiji.U automatskom i programskom 

režimu rada fotoaparat obično bira neko srednjepodešavanje veličine blende i brzine zatvarača, koje obezbeđuje 

dobru ekspoziciju iistovremeno izbegava ekstreme - kao i bilo kakav oblik kreativnosti.Zapamtite da je i ISO 

osetljivost bitan faktor. Na primer, ako želite da fotografišete uzatvorenom prostoru neki sportski događaj, kao što 

je takmičenje u borilačkim veštinama,znate da vam treba velika brzina zatvarača. Ali takođe znate da pri takvoj 

brzini rizikujeteda ne dobijete dovoljnu količinu svetla za dobru ekspoziciju. Šta da radite u takvojsituaciji? 

Povećajte ISO vrednost! U zatvorenom prostoru ima malo svetla, a veća ISOvrednost, kao što je 800, omogućuje 

da i manje svetla dube dovoljno za dobruekspoziciju. Takođe treba da izaberete najveći otvor blende koji imate: 

f/3.5 uli čak f/2.8ako imate. Ako uradite navedene stvari, moći ćete da dobijete dobru ekspoziciju čak i savelikom 

brzinom zatvarača koja vam je neophodna da biste zamrznuli akciju. Vašafotografija će možda da pati od malo 

više šuma, i male dubine polja koje će dovesti dotoga da će sve iza subjekta biti mutno, ali šta ima veze? Bolje to 

nego da uopšte nesnimite fotografiju. Sve u fotografiji je vezano za pravljenje kompromisa.

5