2
САДРЖАЈ
1.УВОД
.................................................................................................................
3
2. Сунце као извор енергије
..............................................................................
4
2.1 Сунце..............................................................................................................4
2.2 Привидно кретање Сунца.............................................................................6
2.3 Сунчево зрачење на површини земље………………………………………………....7
3.Соларна ћелија
……………………………….……………………….………………………….……
8
3.1 Принцип рада…………………………………………………………………………………..…….8
3.2 Материјали за израду соларних ћелија ………………………….……………….….12
3.3 Спектрална осетљивост соларне ћелије ...................................................12
3.4 Карактеристике појединих ћелија…………………………………………….…….…..13
3.5 Повезивање ћелија у веће целине ………………………………………………………14
4.Примена
……………………………………………………………………………………….……..….
15
5.Економија
………………………………………………….…………………………………………....
16
6.Утицај на околину
……………………………………………………………………………..…….
17
7. 3акључак
…………………………………………………………………………………………………
18
8. Литература
……………………………………………………………………………………….……..
19
4
Директна конверзија соларне енергије у електричну још је прескупа да би била
економски конкурентна па зато владе развијених земаља субвенишу изградњу и
коришћење постројења за добијање елктричне енергије од енергије сунца. На тај начин
проналазе се нови материјали и поједностављује технологија производње.
Истраживање нових материјала, ћелија од поликристалног и амортхог силицијума, CdTe,
GaAs и израда других полупроводничких материјала и употреба концентратора у
системима сунчаних ћелија, вероватно ће смањити цену соларне електричне енергије и
омогућити њену масовну примену.
2. Сунце као извор енергије
2.1 Сунце
Сунце се као небеско тело формирало пре око 4.6 милијарди година. Оно што Сунце
чини јединственим јесте чињеница да је оно око 300000 пута ближе Земљи од наредне
суседне звезде. При том практично сва енергија, коју Земља добија и која је извор
атмосферских кретања, долази од Сунца.
Основу Сунца чине два елемента - водоник и хелијум. Присутни су и неки тежи елементи
као што су: гвожђе, силицијум, неон и угљеник али у малим количинама. Водоник је
присутан у износу од око 75% док осталих 25% практично чини хелијум.
Извор огромне количине енергије са којом Сунце располаже јесте термонуклеарна фузија
која се при температури од десетак милиона Целзијусових степени одиграва у дубоким
слојевима. Том приликом механизмом фузије у сваком тренутку четири атома водоника
се спајају у атом хелијума при чему се ослобађа велика количина енергије.
5
Највећи део енергије који у виду електромагнетног зрачења доспева на Земљу, генерише
се у видљивој области Сунца - фотосфери.
Област изнад фотосфере назива се сунчева атмосфера и састоји се од хромосфере и
короне. Хромосфера се састоји од водоника и хелијума који су под ниским притиском.
Изнад хромосфере налази се корона. Она је сребрнасто-беле боје а састоји се од
разређених гасова који се простиру до удаљености од неколико милиона километара.
Сунчево зрачење састоји се од директне и распршене (дифузне) компоненте. Директно
Сунчево зрачење је оно које допире до уређаја директно из привидног смера Сунца.
Распршено зрачење настаје распршењем Сунчевих зрака у атмосфери и долази на уређај
из свих смерова неба.
Нагнута плоча осим директног и распршеног зрачења прима и зрачење рефлектовано од
околних површина. Укупно зрачење које упада на нагнуту плочу састоји се од три дела:
директног, распршеног и одбијеног зрачења.
Спектар Сунца приближно одговара спектру црног тела загрејаног на температуре 5760°К.
Спектар сунчевог зрачења може да се подели на три области: ултраљубичасту
(0,01µm<λ<0,39µm), видљиву (0,40µm<λ<0,76µm) и инфрацрвену (0,76µm<λ<4,0µm).
Од укупне енергије која се генерише на Сунцу, 50% долази на инфрацрвену, 40% на
видљиву и око 10% на ултраљубичасту област. Максимум енергије зрачења је на таласној
дужини од 0,476µм.
Осматрањима је уочено да се интензитети Сунчевог зрачења
разликују у еквивалентним температурама апсолутно црног тела, које одговарају зрачењу
у ултраљубичастој, видљивој и инфрацрвеној области спектра.
