Tok revolucije od 1789-1795.god.
1
Uvod
Francuska je bila najnaseljenija država u Evropi, uoči revolucije imala je 25 000 000
stanovnika. Bila je uređena kao apsolutistička monarhija. Francusko društvo se delilo na tri
staleža: sveštenstvo, plemstvo i treći stalež. Prva dva staleža su činili aristokratski deo društva i
uživali velike privilegije, dok je treći stalež (niže sveštenstvo, seljaci, gradsko stanovništvo) bio
u podređenom položaju. Ta razlika između plemstva, sveštenstva i trećeg staleža bila je
nepremostiva i izazvala je revoluciju francuskog društva kakvu do tada čovečanstvo nije
doživelo.
Sloboda predvodi narod, slika Ežena Delakroaa koja slavi Julsku revoluciju, ali koja je prihvaćena kao poseban
simbol Francuske revolucije i francuskih narodnih pobuna.
Tok revolucije od 1789-1795.god.
2
DRŽAVNI STALEŽI I PAD BASTILJE
Krajem 1787. godine Francuska je zapala u teški finansijsku krizu. Rešenje je moralo da
se potraži u reformama, međutim ideje ministra Tirgoa ( štednja, uravnoteženje budzeta, ukida-
nje feudalizma) nisu prihvaćene zbog protivljenja povlašćenih staleža. Pošto rešenje za finansi-
jsku krizu nisu našli, bankar Neker je u kraljevo ime, objavio da se Državni staleži sazivaju za 4.
maj 1789. godine. Inače Državni staleži nisu zasedali od 1614. godine, punih 175 godina.
Početkom 1789. godine počeli su u Francuskoj izbori za Državne staleže. Buržoazija je u
ime trećeg staleža otpočela izbornu kampanju koja je oštro kritikovala nedostatke monarhije.
Kraljevim ukazom, trećem staležu dato je pravo da se od 25 000 000 u skupštinu Državnih
staleža pošalje 600 poslanika onoliko koliko su imala oba povlašćena staleža. Ovim ukazom
prećutan je način glasanja. Buržoazija je uporno tražila da se glasa po glavama, ali za treći stalež
su propisani dvostepeni izbori. Izborno pravo su dobili najamnici i svi Francuzi koji su imali
dvedeset i pet godina starosti i plaćali su više od pet livara godišnjeg poreza. Treći stalež je bio
svestan da je mogao da bude nadglasan. Oni su odbili da pristupe radu dok se pitanje glasanja ne
reši onako kako narod želi. Pregovori su trajali mesec i po dani, da bi izbegli nadglasavanje 17.
juna poslanici trećeg staleža proglasili su sebe narodnom skupštinu. Nezadovoljan ovim postu-
pkom Luj XVI je zakazao sednicu 23. juna. Njegov govor tog dana je bio pun pretnji, govorio je
da se podela na tri staleža od ranije mora održati i da ne priznaje odluke trećeg staleža koje su
donete 17. juna. Svoj govor je završio recenicom „ Ja vam naređujem, gospodo, da se odmah
raziđete, a sutra izjutra da se svaki stalež posebno sastane u određenim palatama, radi nastavlja-
nja rada “. Poslanici tređeg staleža su odgovorili „ Narodu se ne naređuje “.Vojnici koji su došli
sa bajonetama da rasteraju skupštinu nisu to učinili jer se trećem staležu posle govora priključili
plemići-oficiri. Tako se prvi pokušaj rasturanja Narodne skupštine završio neuspehom.
Skupština staleža
Nakon Lujevog govora, mnogi plemići i sveštenici pridružili su se trećem staležu. Zbog
toga je Luj XIV bio prinuđen da dozvoli zajedničko zasedanje sva tri staleža. Treći stalež
zajedno sa novim pristalicama proglasio je 9. jula Narodnu skupštinu ustavotvornom. Vladin
Tok revolucije od 1789-1795.god.
4
BURŽOAZIJA NA VLASTI
Posle pada Bastilje, dvor je pristao na sve zahteve. Vojska je bila udaljena od Pariza, a
narodna garda je opet brinula o gradskoj bezbednosti. Nakon pada Bastilje i u drugim gradovima
narod je rušio mesne „Bastilje“. U celoj francuskoj narod se borio, a buržoaziji je pripadala
zasluga, tako da je ona došla na vlast. Kada je u gradovima planula revolucija, seljaci su otpočeli
samostalnu borbu protiv zemljoposednika. Naoružani vilama i sekirama krenuli su na plemićke
dvorce i zahtevali uništenje dokumenata kojim su bili primorani da ispoljavaju neke obaveze.
Negde se zemljoposednici nisu protivili i seljaci su samo spaljivali dokumenta, u drugom slučaju
rušili su plemićke dvorce. Seljačka revolucija se brzo proširila po celoj Francuskoj, zbog toga je
Ustavotvorna skupština bila prinuđena da 4. avgusta održi sednicu. Na toj sednici plemići su se
odrekli svojih feudalnih prava. Plemići su se odrekli prava lova,ubiranja feudalnih nameta, crkva
se odrekla desetka cehovne korporacije. Te noći Skupština je usvojila odliku o nacionalizovanju
crkvene zemljišne svojine i o jednakosti svih građana pred zakonom.
Zakoni od 5-11 avgusta 1789. godine ukinuli su bez otkupa samo lične obaveze. Sva
prava koja su bila u vezi sa plaćanjem zemlje zemljoposednicima Skupština je zadržala. Seljaci
su bili dužni i da otkupe sve obaveze i zemlju odjednom. Kupovna cena određivana je tako sto je
trideset puta povećana svota koju se seljaci plaćali svake godine. Od otkupa obaveza seljaci su
mogli da se oslobode jedino ako dokažu da su zemljoposednikova prava nezakonita. Ovaj zakon
je ostao na snazi sve do 1790. godine. Ovi avgustovski zakoni nisu rešili najveće probleme
seljaka, skupština se plašila nemira tako da je 10. avgusta donela zakon o sudskoj odgovornosti
zbog narušavanja društvenog mira. Narodna garda je bila u obavezi da pošalje vojnu pomoć
opštinskoj skupštini kako bi se svaki skup rasturio. Ovi zakoni su bili značajni jer je ukinut
feudalizam, rešili su agrarno pitanje, nestalo je plemstvo i titula i počeo je da se koristi izraz
„ građanin “. Zakoni od 5 do 11 avgusta bili su jedina stvar koju je Ustavotvorna skupština
uradila za seljake 1789 god.
DEKLARACIJA PRAVA
Ustavotvorna skupština smatrala je da je njen glavni zadatak donošenje ustava. Ustavni
komitet je 26. avgustu 1789. godine predstavio svoj projekat Deklarcija prava čoveka i
građanina, a Skupština ga je usvojila. Deklaracija prava pokazivala je kakve su bile političke
težnje buržoazije. Osnivači deklaracije oslanjali su se na ideje prosvetitelja i američke
Deklaracije o nezavisnosti. Po deklaraciji sloboda, svojina, bezbednost i protivljenje ugnjetavnju
prirodna su čovekova prava. Zakon treba da bude izraz zajedničke volje i da bude jednak za sve.
U deklaraciji buržoazija je obećala da su svim građanima sva zanimanja i mesta u državnoj
službi dostupna. Objavila je i da se svi ljudi rađaju kao slobodni i sa jednakim pravima. Privatna
svojina je bila sveta i neprikosnovena. Nejednakost pre revolucije se zasnivala na poreklu, a u
deklaraciji nejednakost je označavala razliku između siromaštva i bogatstva. Ova deklaracija je
označila novu epohu i ljudi širom Evrope su je prihvatili. Ali je takođe i nagovestila početak
kapitalizma, zamenu feudalne eksplotacije kapitalističkom.
Tok revolucije od 1789-1795.god.
5
Idelali revolucije: sloboda, bratstvo i jedinstvo
Međutim kralj i dvor nisu prihvatali stanje koje je nastalo nakon pada Bastilje. Sve više
aristokrata je bežalo iz Francuske, kraljeva braća i dvorani su pobegli još 14. jula ali se planiralo
i bekstvo kralja. Kralj je bio primoran da se pomiri sa revolucijom ali je to bilo samo prividno.
On je pripremao rasturanje ustavotvorne skupštine i koristio razne izgovore da bi odbio
objavljivanje odluke Skupštine o ukidanju seljačkih feudalnih obaveza. Inače u Skupštini on je
imao mnogo pristalica, tako da su se oni u septembru zalagali za ustanovu dvodimnog smisla, s
tim da se kralju prepusti pravo apsolutnog veta. Većina je odbila ovaj predlog ali je kralju ipak
dodeljeno pravo suspenzivnog veta. Za to vreme u Parizu je bilo sve teže da se zivi, bila je velika
oskudica a narod je za to krivio aristokratiju i kralja. Narod je znao da kralj jos uvek nije
potpisao odluke Skupštine od 4. avgusta i Deklaraciju prava. Pročulo se i da kralj skuplja vojsku
u Parizu da bi rasturio Skupštinu. Iako je on govorio da je vojska za odbranu Skupštine i
predložio im da se presele u unutrašnjost. Svi su shvatili da se iza toga krije namera da se rasturi
Skupština dalje od Pariza kako se narod ne bi mešao. U to vreme počeli su da izlaze demokratski
listovi koji su narod obaveštavali o svim spletkama na dvoru ali i upozorili na protivrevo-
lucionarni udar.
POKRETI 5. i 6. OKTOBRA 1789. GODINE
Pošto se procula vest o kraljevom planu da sruši Ustavotvornu skupštinu. Revolucionari
su smatrali da je dobra ideja premestiti kralja i njegovu porodicu iz Versaja u Pariz, jer bi tako
mogli da prate protivrevolucionarne planove dvora. Oni su podigli narod koji je 5. Oktobra
krenuo prema Versaju. U ovoj masi su preovlađivale žene koje su bile iscrpljene i gladne i tražile
su samo hleba. Za to vreme u Skupštini su demokrate na čelu sa Robespjerom raspravljali o
postupcima dvorana i predlozio da se Skupština još jednom obrati kralju sa zahtevom da potpiše
odluke od 4. avgusta. Inače sa ženama u Versaju je pošao Lafajet koji je pripadao grupi
monarhista koja je želela da pridobije Lujevo poverenje. On se uputio u Versaj sa jednim ciljem
