Franšizing, faktoring i forfeting

PREDMET:

EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA

TEMA:

FRANŠIZING,FAKTORING I FORFETING

FRANŠIZING

Franšizing

 predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca 

franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, 

koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim 

imenom razvijen.

Franšizator

 (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa 

franšizeru

, preko 

ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i 
svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (žig), 
karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će franšizeru pomoći 
da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu.
Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu 
snagu.

Opis privredno-pravnog posla

          Franšizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja radi minimiziranja 

poslovnog rizika.

2

          Ovaj oblik poslovnog povezivanje se definiše ugovorom o franšizingu.

          Ugovor o franšizingu je jedan od novijih ugovora, čak i neimenovanih , 

autonoman i složen pravni posao. Ovaj oblik ugovora je nastao krajem 19. i 

početkom 20. veka  a naručiti zamah dobija nakon drugog svetskog rata, 

posebno u Francuskoj gde su mnoge franžize inplementirane od strane 

Američkih preduzeća.

ISTORIJAT FRANŠIZINGA

Reč franšizing potiče od francuske reči slobodan, besplatan i iskren. Franšizing 

se moze naći čak i u 1850 godini. Nastala je takođe kao metoda poslovne 

aktivnosti banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime 

nezavisnim i malim preduzećima. 

Issac Singer koji je usavršio šivaću mašinu je da bi prodao više mašina 

uspostavio jedan od najraninijih primera franšizinga. Negov primer, iako 

neprofitabilan i manje-više neuspešan je poznat kao prvi dokumentovan 

primer frašizinga u Americi. Malo kasnije jedan od veoma uspešnih franšiza je 

John S. Pemberton i franšizing Coca-Cola. Rani primeri franšizinga su telegraf 

koji je vođen različitim voznim kompanijama, a kontrolisan od strane Western 

Union-a. 

Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naći 1919. u prodavnicama hrane 

kada je biznismen moga koristiti ime, izgled čak i hranu uspešnih firmi za 

godišnju dažbinu. Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Frašizing je 

predstavljao metod poslovanja kada velika firma proda licencu za svoje 

isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi voljnoj da plati godišnje 

dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeći prema nedeljnom časopisu “Financial 

times” kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacinalni 

promet on bih bio sedmi najveći na svetu. 

Pozitivni aspekti frašizinga su da firma voljna da kupi licencu dobija često 

međjunarodno poznato ime koje je zahvaljujući marketingu viđeno kao visoko 

kvalitetno u mislima potrošača. Firma koja prodaje franšizing takođe 

obezbeđuje obuku i pomoć u planiranju objekta. Najnegativniji aspekati 

4

franšizinga su gubitak kontrole i velik porezi. Često vlasnik franšize ne može 

da koristi svoj sopstveni stil poslovanja, on mora da prati tačan način naložen 

od strane firme koja mu je odobrila franšizu. Porezi su vrlo često predstavljene 

u smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako vlasnik koji ima veliki 

promet, a istovremeno nije u stanju da kontroliše troškove on može završiti u 

minusu. Danas se mogu naći frašizmi u stotinama hiljada kompanija i taj se 

broj naravno povećava svake godine. Najuspešniji primeri franšizma su 

McDonald’s, Burger King, Hotel Hilton i First Interest Bank Ii Los Angeles 

(USA).

McDONALD’S

McDonald’s posluje u preko 120 zemalja i svakoga dana služi preko 54 miliona 

mušterija. Braća Dick i Mac McDonald su otvorili prvi McDonald 1940 godine i 

danas McDonald’s ima najviše restorana na svetu u poredjenju sa bilo kojim 

drugim lancem restorana. Dick i Mac su 1948 izumeli model brze hrane. 

Mcdonald’s je vlasnik oko 70% postojećih restorana a 30% su franšizmi. 

Vlasnici McDonald’sovih franšiza su obučavani u Hamburger univerzitetu u 

Oak Brooks, u Ilinoisu (USA). Prvi McDonald’s u centralnoj Evropi je otvoren 

1988. godine u Beogradu (Srbija). Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize 

mora platiti 60% troškova gradnje objekta i takođe 45 hiljada američkih dolara 

kao početnu cenu. Da bi bio razmotren za McDonald’s frašizam pojedinac 

mora posedovati minimum 200 hiljada američkih dolara i potpisati ugovor na 

20 godina. Naravno McDonald’s se ne može pomenuti bez pominjana njegovog 

najvećeg rivala Burger Kinga. 

BURGER KING

Burger King koji je osnovan 1954. godine u Majamiju na Floridi (USA). Otvorio 

je prvi franšizing 1961. godine i danas je jedan od najuspesnijih franšiza na 

svetu. 

Burger King je poznat po svome sloganu “Have it you way” što u prevodu znači 

uživaj na svoj način. Burge King posluje u svih 50 Američkih država, Kanadi, i 

preko 60 zemalja u svetu i vođen je preko 90% u vidu samostalnih franšiza. 

Burger King ima 11.223 lokala i 10.144 je franšizing odnosno 90.4%, i samo 

1.079 je vlasništvo kompanije. Po podacima koji se mogu naci na web-

stranici http://www.burgerking.com da bi neko otvorio Burger Kingov 

franšizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona američkih dolara, 

platiti 50 hiljada američkih dolara kao osnovni ulog i posle toga 50 hiljada 

američkih dolara godišnje. Takodje vlasnik franšizinga mora platiti 4.5% porez 

na profita i 4% za marketing. Takođe da bi otvorio Burger Kingov franšizam 

5

zahvaljujući porastu u prometu franšiziranih hotela od 671 milion američkih 

dolara u poredjenju sa 31 milion američkih dolara 2005. godine. 

FIRST INTEREST BANK IN LOS ANGELES

Jedan od najneobičnijih vidova frašizma je First Interest Bank in Los Angeles 

(USA), jer se ideja franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija kao 

sto su Hotel Hilton, McDonald’s, Coca-Cola, itd. i na bankarstvo ali naravno u 

limitiranom vidu. First Interest Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 

28 banaka (koje imaju iznada 90 bankarskih središta u 8 federalnih jedinica, 

koja ima aktivu preko 4 milijarde američkih dolara). Banke koje su bile 

uključene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu, 

razne poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup 

bankomatima su takođe dobile od First Interest Bank-e i razno razne druge 

pogodnosti. I naravno sve ove banke su zadržale svoju postojeću vlasničku 

strukturu. Zašto je bitno napomenuti ovu banku, jer kao što je na početku 

navedeno da je franšizing nastao kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri 

čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim 

preduzećima i kompanijama.

ŠTA JE FRANŠIZING?

USPEH JE MOGUĆE KLONIRATI 

-Poslovni koncept preuzimanja formule uspeha poznatog i trišno 

pozicioniranog preduzeća; 

-Metod vertikalnog marketinga roba i usluga zasnovan na “iznajmljivanju 

image-a” renomiranog preduzeća; 

-“Najveća komercijalna revolucija koja se širi kao prah od baruta”

-Jedan od uzroka globalizacije svetskog tržišta; 

-Obligaciono-pravni ugovor sa trajnim dejstvom, koji omogućava prenos prava 

industrijske i intelektualne svojine, kao i know-how sa davaoca na korisnika 

franšizinga, čime se istovremeno omogućava i preuzimanje dela klijentele, tj. 

potrošača koje je u poslovanju pridobio davalac franšizinga; 

-Sistem vertikalnih odnosa kooperacije na osnovu dugotrajnog ugovora 

izmedju samostalnih subjekata ;

ZBOG ČEGA FRANŠIZING?

7