3
FRIDRIH FON HAJEK
Regulativna uloga države u privrednom poslovanju je u principu pogrešna:
Fridrih fon Hajek
Fridrih fon Hajek (Friedrich von Hayek) rođen je u Beču 1899. godine u porodici
univerzitetskog profesora botanike. Početkom 20. veka prestonica Habzburške
monarhije bila je intelektualno središte Evrope, gdje se u jednom zgusnutom razdoblju
od nekoliko decenija susreću novi naučni, filozofski, ekonomski, politički i umjetnički
uvidi, koji će oblikovati osnovne konture moderne civilizacije. U tom smislu teško je
zamisliti povoljnije tlo za nečiji duhovni razvoj: dovoljno je samo znati da u to doba
izlaze najzapaženija djela psihoanalitičara Sigmunda Frojda (Sigmund Freud), filozofa
Ludviga Vitgenštajna (Ludvig Witgenstein), Morica Šlika (Moritz Schlick) i Filipa Franka
(Philipp Frank), ekonomista Karla Mengera i Ludviga fon Mizesa (Ludvig von Mises),
fizičara Ernstamaha (Ernstmach), pravnika Hansa Kelzena (Hans Kelsen). Hajek je
učestvovao u Prvom svetskom ratu i godinu dana proveo na italijanskom frontu. Po
završetku rata upisuje pravo i političku ekonomiju na Bečkom univerzitetu, discipline
na kojima stiče titule 1921. i 1923. godine. Budući naučnik pohađa takođe
predavanja Fridriha fon Vizera (Friedrich von Wieser) i Ludviga fon Mizesa, vodećih
teoretičara čuvene Austrijske ekonomske škole. Poznanstvo sa Mizesom je odlučujuće
uticalo na Hajekovu cjelokupnu karijeru. Zapošljava se u Trgovinskoj komori, u kojoj je
4
Mizes radio kao finansijski savjetnik: on učestvuje na Mizesovim "privatnim seminarima"
i postaje njegov najznačajniji sljedbenik.
Hajek 1927. postaje direktor novoosnovanog Instituta za istraživanjne privrednih
ciklusa u Beču. Osnovna djelatnost Instituta bila su teorijska i empirijska istraživanja
tekućih ekonomskih procesa. Metodološki okvir uspostavljanja direktne veze teorije i
empirije postaće najznačajnija odlika svih njegovih naučnih radova. Tokom upravljanja
Institutom (1927- 1931) on u više navrata boravi u Sjedinjenim Državama, gde
posećuje seminare ekonomista Klarka (Clark) i Mičela (Michel). U to vreme nastaju i
njegove knjige "Monetarna teorija i tržišni ciklusi" i "Cene i proizvodnja". Na poziv
Lajonela Robinsa (Lionel Robins) iz Londonske škole za ekonomiju i političke nauke
(London School for Economic and Political Science) 1931. odlazi u London, gde drži
predavanja iz monetarne teorije i privrednih ciklusa. Kao profesor ekonomije i statistike
dobija stalno mesto na Londonskom univerzitetu.
Polazeći od principa da jedino racionalno privredno planiranje može počivati na
individualnim odlukama mnoštva privatnih preduzimača, Hajek stupa u spor sa lordom
Kejnzom, vodećim autoritetom u sferi ekonomije. Suština spora ogledala se u dilemi koji
je tip privređivanja efikasniji - onaj koji se oslanja na državno planiranje proizvodnje ili
onaj koji počiva na individualnim odlukama preduzetnika? Istupajući protiv vladajućeg
trenda u ekonomskom razmišljanju i ekonomskoj praksi, Hajek ukazuje na opasnost
prekomernog planiranja koje, po njemu, može da ugrozi samu osnovu slobodnog
društva. Prekomerno planiranje i upliv države u sferu regulisanja privrede, insistira on,
vodi do sve veće centralizacije odlučivanja i smanjenja ekonomskih sloboda jedinki.
Rezultat je pogrešna alokacija resursa i smanjenje efikasnosti proizvodnje. Ključna
Hajekova postavka glasi: regulativna uloga države u privrednom poslovanju je u
principu pogrešna. Umesto toga moramo se osloniti na neutralno delovanje tržišnog
mehanizma i individualno preduzetništvo. On je smatrao da Kejnzova ideja o potrebi
kapitalističke države da planira proizvodnju i potrošnju može dovesti do sličnih efekata
kao i u slučaju planiranja u kolektivističkoj privredi: pad društvenog standarda, jačanje
arbitrarnih odluka vlasti i rasipanje raspoloživih resursa.
Tokom Drugog svetskog rata Hajek se okreće temama koje nisu čisto ekonomske
prirode, već zahvataju kompleksno polje širih društvenih dešavanja. Piše delo "Put u
ropstvo" (1944), jezgrovitu kritičku analizu nastanka totalitarnih sistema Nemačke i
Sovjetskog Saveza. Autor otkriva kako naizgled privlačne socijalne utopije uspevaju da
zagospodare intelektom i srcem ljudi i kako mogu dovesti do pogubnih ishoda. Tamna
strana ovih maglovitih ideja otkriva se naknadno, kada se pojavi niz neželjenih
posledica, koje je malo ko od učesnika magao na vreme predvideti. Osnovno pitanje je
kako ideali koji su izgledali toliko poželjni i hvaljeni mogu da za sobom donesu tako
surovu realnost, kako je moguće da ideje koje se čine tako poželjne i istinite mogu da
za posledicu proizvedu logorsko sivilo, vojno ustrojeno društvo u kojem se guši svaki
element čovečnosti.
6
Hajek postaje član Britanske akademije, a 1950. imenovan je za profesora
društvenih i moralnih nauka na Univerzitetu u Čikagu. Dve godine kasnije objavljuje
studiju "Kontrarevolucija nauke" gde pokazuje u kojoj su meri socijalistički mislioci 19.
veka uticali na radikalne socijalne reformatore vek kasnije. Iz godine u godinu pojavljuje
se čitav niz novih Hajekovih radova iz područja istorije filozofskih ideja, metodologije
nauka, pravne teorije, psihologije. Hajekovo kapitalno delo iz političke filozofije "Ustav
slobode" (Constitution of Liberty) pojavilo se 1960. Po svom obimu, dubini i ambicijama
predstavlja jedan od najznačajnijih misaonih napora 20. veka da se izlože, objasne,
razviju i odbrane principi i ustanove liberalnog poretka. Ovo delo ekciklopedijskog
karaktera zapravo predstavlja najpotpuniju revitalizaciju učenja začetnika liberalnog
pogleda na svet, kao i njihovih najznačajnijih nastavljača.
Hajek se vraća 1962. u Evropu kada i preuzima katedru od Valtera Ojkena
(Walter Eucken) na Univerzitetu u Frajburgu. U međuvremenu nastaje veliki broj
njegovih studija koje propituju različite aspekte konkurentskih ekonomskih, političkih i
filozofskih učenja: "Studije iz filozofije, politike i ekonomije" (Studies in Philosophy,
Politics and Economics), trotomna knjiga "Zakon, zakonodavstvo i sloboda" (Law,
Legislation and Liberty), "Fatalna pogreška: greške socijalizma" (Fatal Conceit: The
Errors of Socialism). Od 1968. do 1977. radi kao gostujući profesor u Salcburgu.
Nobelovu nagradu za ekonomiju Hajek dobija 1974. za radove u oblasti
monetarne teorije, privrednih ciklusa i uticaja društvenih institucija na funkcionisanje
privrednog poretka. To je otprilike i vreme kada njegove ideje doživljavaju svoj trijumf.
Umro je u Frajburgu 1992. godine.
