UNIVERZITET U PRIŠTINI
PRAVNI FAKULTET
Seminarski rad iz Osnova sociologije prava
Žan Žak Ruso i Fridrih Niče
Profesor: Student:
Kosovska Mitrovica, decembar 2020.
S A D R Ž A J
Strana
1.
Uvod .......................................................................................................................................3
2. Život i delo Žan Žak Ruso-a...................................................................................................4
2.1. Rusoova razmatranja o prirodi......................................................................................... 5
2.2. Rusoova ideja ugovora.....................................................................................................7
2.3. Osnovne pedagoške ideje Žan Žak Rusoa.......................................................................9
2.4. Osvrt na filozofska načela..............................................................................................10
3. Fridrih Niče, filozofija življenja............................................................................................11
3.1. Tumačenja na putu razumevanja....................................................................................12
3.2. Istina iznad granica čoveka............................................................................................13
4. Zaključak...............................................................................................................................15
5. Literatura...............................................................................................................................16
2. Život i delo Žan Žak Ruso-a
Žan Žak Ruso, švajcarsko-francuski filozof, pisac, teoreticar i samouki kompozitor, rođen
je 28. juna 1712. godine u Ženevi, u Švajcarskoj. Kao najuticajniji filozof prosvetiteljstva
uticao je na formiranje pogleda svog vremena. Istakao se kao duhovni preteča Velike
francuske revolucije (1789-1799). Stvarao je pod uticajem Hobsa, Paskala, Loka, Didroa,
Dekarta.
Otac Isak bio je časovničar, ali nije bio posebno uspešan u svom zanatu, budući da je često
bio u neprilici, sudelovao u tučama i nemirima. Majka Sizan Bernar, poreklom iz imućne
porodice, ubrzo nakon rođenja sina Žan-Žaka umrla je od porodiljske groznice. Njegova
porodica bila je i prilično imućna. Ruso nije imao sestru, samo osam godina starijeg brata. On
sam veoma je ličio na majku, pa je tako ocu udovcu postao miljenik. Mada su ga u izvesnom
smislu i razmazili, njegovo detinjstvo ostavilo mu je teško nezadovoljstvo. Smrt ga je brzo
lišila i oca i maćehe. Postao je šegrt graver, ali nije voleo taj zanat. Godine 1728. kao
petnaestogodišnjak, pobegao je, a da bi zadobio naklonost jedne dame koja je živela u Ansiju,
izvesne Fransoaz-Luiz de Varan, on prelazi u katoličanstvo. Ruso je uglavnom boravio kod
nje i živeo o njenom trošku između 1728. i 1742. godine. Jednim delom tog razdoblja bio joj
je ljubavnik, ali bi se povremeno osamostalio i krenuo svojim putem. (Džonson, 1988, prev.
Ignjatović 2020).
Čitajući ne tako brojne biografkse podatke, može se ipak reći da se oprobao u bar trinaest
različitih zanimanja. Bio je graver, lakej, muzičar, službenik, bogoslov, poljoprivrednik, kućni
učitelj, blagajnik, prepisivač nota, pisac i lični sekretar.
Godine 1743. postao je sekretar francuskog ambasadora u Veneciji grofa Montegija, ali to
je potrajalo svega jedanaest meseci: grof ga je otpustio, a senat Venecije izdao nalog za
njegovo hapšenje, tako da je Ruso morao da beži. Godine 1745. Ruso se upoznao sa praljom
Terez Levaser, deset godina mlađom od njega, koja mu je postala ljubavnica i bila voljna da
ostane s njim. To je unelo izvesnu stabilnost u njegov nesređeni život. U međuvremenu se
upoznao i sprijateljio s Denijem Didroom, središnjim likom prosvetiteljstva, kasnijim glavnim
urednikom Enciklopedije.
Nakon nekog vremena, Didra su uhapsili, a Ruso ga je često posećivao. Prilikom vraćanja
sa jedne od poseta, listao je novine i zapazio da je Književna akademija
Dižona raspisala konkurs s temom: „Da li je preporod nauka i umetnosti doprineo
unapređenju morala?“ Ta epizoda biće prekretnica u Rusoovom životu. Ruso je tamo i tad
rešio da napiše ogled afirmišući svoja načela koja će kasnije postati osnov njegovog rada.
Svojim paradoksalnim shvatanjem osvojio je nagradu i gotovo preko noći postao slavan.
(Džonson, 1988, prev. Ignjatović 2020).
2.1. Rusoova razmatranja o prirodi
Pre nego se izlože neke od najvažnijih koncepata i shvatanja koji se prožimaju kroz dela
ovog filozofa i mislioca, svakako treba istaći neke od njegovih dela. U svom prvom delu
„Rasprava o naukama i umetnosti“ (1750) razrađuje teoriju o tome kako tehnički napredak i
materijalna dobra negativno utiču na ljudski moral. Njegovo delo Društveni ugovor (o kome
će se pisati i kasnije u radu) uopšteno smatrano konačnim konceptom njegove političke
filozofije, koje je počeo da piše 1752. i objavio posle deset godina, za vreme njegovog života
jedva da su čitali, a do 1791. godine samo jednom je ponovo izdato. Rusoov kult je 1762.
godine ojačao jer je bio objavljen Emil s neopisivim brojem misli koje su se ticale odnosa
čoveka i prirode, a bilo je i posebnih razmišljanja samo o prirodi, koja su u doba romantizma
bila uobičajena, ali su tada još smatrana novinom. Ljubavnom pričom „Žili, ili nova Eloiza“
(1764) kritikuje društvo i brani prirodnu religiju koju smatra osnovom ljudskog morala.
Zatim, 1772. godine je objavio „Ispovesti“, autobiografsko delo kroz koje uz umerenu dozu
samooptuživanja konstituiše svoj autoportret.
Ruso (Rousseau) pripada filozofskoj istoriji radikalnog suprotstavljanja svetu i shodno
tome tragičnoj fenomenologiji moderniteta. Rusoov odnos prema prirodi je izuzetno
ambivalentan. S jedne strane, u to nema sumnje, on se divi prirodi, možda više nego iko drugi
od njegovih savremenika prosvetitelja.
