Увод
Спојница је механизам који служи за спајање два машинска елемента или
агрегата. Осим главне улоге да преносе обртни момент од мотора ка
трансмисији, спојница код моторних возила извршава и низ других важних
задатака као што су одвајање мотора од трансмисије и поновно спајање,
омогућавање равномјерног поласка возила с мјеста, убрзавање возила и
омогућавање промјене степени преноса за вријеме кретања возила уз
минималне ударе зуба спарених зупчаника. Карактер појава које се јављају као
посљедица промјене степена преноса показује да се ударно оптерећење на зубе
зупчаника у мјењачу може смањити 30 до 50 пута, ако се између мотора и
мјењача постави фрикциона спојница.
Помоћу спојнице са остварује равномјерно покретање возила с мјеста.
Добро конструисана спојница мора имати слиједеће особине:
- да потпуно искључи, односно одвоји мотор од трансмисије, да би се
приликом укључења спојнице могао предати најповољнији обртни момент на
водеће точкове;
- да омогући равномјерно укључивање, како би момент трења могао
постепено да се повећава;
- да омогући брз одвод топлоте, која се јавља на површинама трења
приликом проклизавања, како у вријеме укључивања квачила, тако и приликом
преоптерећења;
- да гоњени дјелови спојнице имају што мањи момент инерције;
- да омогући аутоматизацију процеса укључивања и искључивања.
1
- пнеуматски и
- комбиновано хидрауличко-пнеуматички (серво-уређај).
Механички и хидростатички преносни механизам најчешће се користи
код путничких возила. Код теретних возила и аутобуса примјењује се серво-
механизам.
1.2. Једноламеласта фрикциона спојница
На слици 2. приказана је спојиица са тањирастом опругом (кружна
лепеза) код које је пренос команде хидростатичким путем. Оваква спојница се
све више примјењује на путничким возилима.
Слика 2. Спојница са тањирастом опругом: 1) резервоар за уље, 2) кућиште главног
цилиндра, 3) потисна полуга, 4) осовиница педале, 5) педала спојнице, 6) заштитна
манжетна, 7) заптивни прстен, 8) клип, 9) заптивни прстен, 10)завојнаопруга,
11) кућиште радног цилиндра, 12) клип, 13) заштитна манжетна, 14) навртка за осигурање,
15) завојна опруга, 16) завртањ за регулисање хода спојнице, 17) ослона навртка,
18) заптивни прстен, 19) завртањ за испуштање ваздуха, 20) замајац, 21) тачка ослонца
двокраке полуге, 22) двокрака полуга (виљушка), 23) спојничко вратило, 24) потисни лежај,
24а) кружна лепеза; 25) потисна плоча, 26) поклопац спојнице, 27) завртањ за спајање
поклопца (26) са замајцем, 28) диск са фрикционим облогама, 29) завојно амортизациона
опруга, 30) прирубница кољенастог вратила
3
Спојница се искључује када возач притисне педалу спојнице и тада
долази до помјерања клипњаче (3) која врши притисак на клип (8) и покреће га.
По принципу спојених судова клип (12) остварује силу која посредством полуге
(16) врши притисак на двокраку полугу (22). Дјеловањем па ову полугу
обезбјеђуje ce истовремено помјерање потисног лежаја (24) према сегментима
тањирасте опруге (24а). Када потисни лежај изврши притисак на сегменте
опруге, крајеви сегмента се помјерају према замајцу и на тај начин се
обезбјеђује удаљавање потисне плоче (25) од диска (28). Када се потисна плоча
удаљи, диск постаје слободан, самим тим веза између мотора и мењача је
прекинута - спојница је искључена.
Када се спојнице укључују, поступак се реализује обрнутим редом,
односно у супротном смјеру.
Слободни ход педале и потисног лежаја подешава се помоћу навртки (14
и 17).
Ова конструкција је новијег датума у односу на спојницу са завојним
опругама. Предност ове конструкције је у томе што је мања, јер су у тањирастој
опрузи садржане двије функције, функција двокраких полуга (пипака) и
функција завојних опруга.
1.3. Саставни дјелови тањирасте спојнице
На слици 3. приказани су главни дјелови спојнице.
Потисни лежај (3) налази се непосредно до двокраких полуга (пипака)
или тањирасте опруге. Задатак потисног лежаја је да за вријеме аксијалног
(подужног) кретања изврши притисак на сегменте тањирасте опруге и преко
система полуга обезбиједи одвајање потисне плоче од диска, ради искључивања
спојнице. Потисни лежај је аксијални куглични лежај, а ређе се умјесто њега
користи графитни прстен. Потисни лежај код неких возила се подмазује. За
вријеме рада мотора, када је спојница укључена, потисни лежај треба да буде
слободан и удаљен од тањирасте опруге за 2-5 mm. Уколико не би било зазора,
4
