INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA PEDAGOŠKE I PSIHOLOŠKE NAUKE, SUBOTICA
SMER : PSIHOLOGIJA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA PSIHOTERAPIJA I
SAVETOVANJE
FROJD I PSIHOANALIZA
Prof. Dr Vladimir Diligenski
Renata Blau 1-312/07
Prof. Ivana Lepojević
OKTOBAR 2010.
Sigmund Frojd
S. Frojd je bio austrijski lekar (neurolog) i psiholog, a najpoznatiji je kao osnivač
psihoanalize. Rođen je 6. maja 1856. godine u Frajbergu, u Moravskoj. Kao dete
se preselio u Beč, gde je završio gimnaziju i studirao medicinu. Nastavio je
studije u Parizu, kod Šarkoa koji je Frojda zainteresovao za histerične fenomene
tokom svojih istraživanja.
Do psihoanalize ga je dovelo istraživanje posledica hipnoze na histeriju, koje je
objavio zajedno sa Brojerom 1895. godine. Nakon eksperimentisanja sa
hipnozom na svojim neurotičnim pacijentima, Frojd napušta ovu tehniku, i
koristi tretman gde pacijenti govore otvoreno o svojim mislima, odnosno metod
slobodnih asocijacija. Cilj je bio da se locira i oslobodi snažna emocionalna
energija koja je do tada bila potisnuta u nesvesno. Smatrao je da ove potisnute
emocije utiču na normalno funkcionisanje čoveka, koje mogu čak i da
prouzrokuje fizičke promene, odnosno psihosomatiku.
Kada je počeo II Svetski rat, bio je primoran da napusti Beč i da se preseli u
London sa svojom porodicom. U Septembru 1939. godine, Frojd, koji se već
dugo borio sa rakom i nesnosnim bolovima, je nagovorio svog lekara i prijatelja
Šura da mu pomogne u izvršenju suicida. Šur je pristao i davao je Frojdu
morfijum do njegove smrti 23. Septembra 1939. godine.
Istorijat psihoanalize
1895. godine, Frojd odustaje od hipnoze u korist metode slobodnih asocijacija i
objavljuje, u saradnji sa Brojerom,
Studije o histeriji
. U ovom delu se nalaze
osnovni principi psihoanalize: pojmovi nesvesnog, supstitucije, negacije,
odbacivanja. Tokom 1896. raskida svoju saradnju sa Brojerom. Godinu dana
kasnije otkriva Edipov kompleks. 1901. godine objavljuje
San i njegovo tumačenje
i piše
Fragment jedne analize histerije
, u kome analizira traumatsku funkciju
seksualnosti u histeriji, kao i ulogu homoseksualnosti.
Od 1902. godine u Frojdovom stanu, sredom se sastaju pripadnici jedne grupe
lekara da bi proučavali psihoanalizu. Ubrzo će se toj grupi pridružiti A. Adler, S.
Blojer, a zatim i njegov asistent K. G. Jung, koji će ubrzo pokazati živo
interesovanje za frojdovska otkrića.Tada je psihoanaliza već postala teorija
NESVESNO čini najveći deo psihičkog života, koji je skriven. Sadrži one nagone,
instinkte i težnje kojih čovek nije svestan, ali koji motivišu najveći deo onoga što
govori, oseća i čini. Sadržaj nesvesnog je često neprihvatljiv ili neprijatan, čine ga
osećaji bola, anksioznosti, ili konflikti. Nesvesno utiče na naše ponašanje, snove,
zaboravljanje i uzrok je omaški.
Struktura ličnosti
Postoje tri instance ličnosti:
1) Id
2) Ego
3) Superego
ID je jedini deo ličnosti koji je nasleđen. Ovaj aspekat ličnost je potpuno
nesvestan i uključuje instinkte i primarno ponašanje (lišeno logike). Prema
Frojdu, id je izvor psihičke energije, čineći ga primarnom komponentom ličnosti.
Id je vođen principom zadovoljstva, koji teži trenutnim zadovoljenjem potreba i
želja. Ako ove potrebe nisu momentalno zadovoljene, nastaje stanje
anksioznosti ili tenzije. Id predstavlja veliku ulogu kod dece, zato što se time
omogućuje zadovoljenje potrebe. Ako je dete gladno, ono će plakati dok se
potreba ida ne zadovolji.
Ipak, trenutno zadovoljenje potrebe nije uvek moguće. Kad bi se ličnost
isključivo vodila principom zadovoljstva, to bi za rezultat imalo ponašanje koje
nije socijalno prihvatljivo. Prema Frojdu, id pokušava da se oslobi tenzije
principa zadovoljstva kroz primarni proces, koji uključuje formiranje mentalne
slike željenog objekta kojim ćemo zadovoljiti potrebu.
EGO je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Ono je izvor
komunikacije sa spoljašnjim svetom. Ego operiše principom realnosti, koja teži
da zadovolji želje ida na realističan i socijalno prihvatljiv način. Princip realnosti
razmatra posledice neke akcije pre nego što odluči da li da zadovolji želju ili
odbaci impuls. U mnogim slučajevima, impulsi ida se mogu zadovoljiti procesom
odlaganja zadovoljstva – ego će na kraju dopustiti određeno ponašanje, ali u
odgovarajućoj situaciji. Ego takođe eliminiše tenziju, koja je nastala zbog
nezadovoljenih potreba, kroz sekundarni proces, gde ego traži objekat u
realnom svetu koji se slaže sa mentalnom slikom stvorenom idovim primarnim
procesom. Ego je „sluga tri gospodara“ pošto treba da zadovolji impulse ida,
zahteve realnosti i moralne principe superega. Delimično je svestan,
predsvestan, a delimično i nesvestan, ego donosi odluke na svakom nivou
svesti.
SUPEREGO se poslednji razvija, funkcioniše po principu moralnosti, sadrži naše
internalizovane moralne norme i ideale koje smo usvojili od svojih roditelja i od
društva. Po Frojdu, superego se javlja oko 5. godine.
Superego se sastoji iz dva dela:
Ego ideal čine ciljevi koje jedna osoba teži da ostvari.
Savest uključuje moralne norme i principe usvojene tokom razvoja.
Svrha superega je da usavrši naše ponašanje. Potiskuje sve neprihvatljive
potrebe ida i bori se sa egom da postupa po idealističkim principima, pre nego
po principu realnosti.
Dinamika ličnosti
U pogledu dinamike ličnosti, za Frojda, čovek predstavlja složen energetski
sistem. Ljudski organizam raspolaže psihičkom energijom koja nastaje u idu
delovanjem nagona. Mehanizmi dinamike ličnosti su:
Katekse: trajno investiranje psihičke energije u neki objekat, aktivnost ili
predstavu.
Antikatekse sprečavaju da se katekste ispolje (represijom).
Iz ova dva mehanizma proizilazi harmonija ličnosti, ali i konflikti i tenzije.
Frojd smatra da su osnovne pokretačke snage instinkti. Deli instinkte u dve
grupe:
Instinkt života – eros
Instinkt smrti – tanatos
Instinkt života (eros) je usmeren na rast i razvoj jedinke, na opstanak individue i
vrste. Tu spadaju seksualni instinkti: erotika, seksualnost, aktivnosti i misli koje
donose uživanje; ali i instinkti za preživljavanje: žeđ, glad, izbegavanje bola.
Energija koju stvara instinkt života je libido, unutrašnja energija koja podstiče
zadovoljenje nagona. Ponašanja koja su povezana sa instinktom života uključuju
ljubav, saradnju i druga prosocijalna ponašanja.
Instinkt smrti (tanatos) - u svom delu
S one strane principa zadovoljstva,
Frojd
ističe da je cilj života smrt. Ljudi imaju nesvesnu želju da umru, ali to ne
dozvoljava instinkt života. Autodestruktivno ponašanje je izraz ovog instinkta, a
ukoliko je energije usmerena na druge, onda se javljaju agresija i nasilje.
Psihoseksualni razvoj
Klasično psihoanalitičko određenje razvoja saopštio je Frojd posmatrajuci i
analizujući odrasle pacijente, retrogradno rekonstruišuci njihove osnovne i bitne
