Универзитет у Београду
Филозофки факултет
Одељење за педагогију и андрагогију
ФРОЈД ИЛИ АДЛЕР?
Семинарски рад из предмета
Основе психологије личности
Професорка:
Студент/киња:
проф.др Ана Пешикан Маријана Калаба ПЕ 17/13
Београд 2018.
Алфред Адлер, рођен у Бечу 1870. године , дипломирао је медицину и
посвећен психијатрији, основао је Бечко аналитичко друштво. Убрзо је
почео да развија идеје које су одступале од Фројдових идеја, као и осталих
чланова друштва. Окренуо је леђа клубу фројдистичке психологије и
посветио се својим убеђењима, а потом и окупио своју сопствену групу која
је постала позната као Индивидуална психологија и успела да привуче
следбенике широм света.
Насупрот Фројдовој (рођен 1856. у Фрајбергу, неуропсихијатар, оснивач
психоанализе) полазној претпоставци да је људско понашање мотивисано
урођеним инстинктима, Адлер је тврдио да су људи мотивисани првенствено
друштвеним тежњама. Они се повезују са другим људима, укључују се у
сарадњу са њима, стављају друштвено добро изнад себичног интереса и
усвајају стил живота који је претежно друштвено оријентисан. Осећај
заједништва је урођен , мада су посебне врсте односа са људима и посебне
друштвене институције одређене природом друштва у којем се особа роди.
Дакле, према Адлеру људи су инхерентно друштвена бића са чим се у
потпуности слажем, али се не можемо уздати у то када су у питању деца која
не умеју да причају и немају свест о интересу друштвеног добра и о
интеграцији. Сматрам да се осећање заједништва касније формира и обликује
у зависности од нашег карактера. Деци по рођењу је свакако потребна мајка
како би пружала љубав, али и исто тако да би задовољила кључну потребу, а
то је храна. О тим потребама говори Фројд према коме су људи мотивисани
урођеним инстинктом.
Инстинкт је дефинисан као урођени психолошки
представник унутрашњег телесног извора раздражења. Психолошки
представник је уствари жеља из које проистиче потреба. Сходно томе жеља
дејствује као мотив за понашање. Фројд је сматрао да средински извори
