ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ВАСПИТАЧА У
КИКИНДИ 2016/2017
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ИНСТРУМЕНТА
Тема:
Фрула
Професор: Студент :
Март 2017
2
Садржај:
1. О дувачким инструментима..................................................3
2. О инструменту-фрули........................................................3-4
3. Карактеристике фруле...........................................................5
4. Материјал фруле.................................................................5-6
5. Врсте фрула.........................................................................6-8
6. Слике дувачких инструмената........................................9-12
7. Литература............................................................................13
4
колико се фрулашка традиција до данас очувала у Србији најбоље сведоче бројне
манифестације посвећене фрули (село Јагњило код Младеновца), Дани Саве Јеремића
(Ражањ), сабори фрулаша (Лелић код Ваљева, Прислоница код Чачка), такмичења
фрулаша (село Иђош код Кикинде), Фрула фест (Крушевац. )Фрула је у Србији и Црној
Гори у своје време представљала центар друштвеног, јавног живота у сеоским срединама.
Данас нема моба, седељки, прела, али у старој Србији и Црној гори, осим гусала, то је
практично био једини облик јавног живота на селу. Чим би се појавила фрула људи би
певали. Фрула је била у употреби у свим слободним, јавним просторима, у природном
окружењу међу пастирима, на сеоским саборима, прелима, мобама. Она је нудила
могућност људима да обогате свој живот. Она је била својеврсни симбол српског народа,
све до недавних времена. За најранију етапу развоја фруле на овим просторима
карактеристична је појава дуге свирале — дудука. Ова гигантска фрула била је врло
популарна и за њу су карактеристични неједнаки отвори. Репертоар за дудук је био
забавног карактера (чување оваца, путовања) и ретко се користио за пратњу игара, али има
и таквих примера. Фрула се израђује, такође, од шупљег дрвета, зове, јавора, ораха, али и
од металних цеви, посебно од месинга и бронзе. Фрулу углавном користе мушкарци.
Репертоар фрулаша састоји се од познатих мелодија за певање и игру, солистичких делова
узетих из женских жалопојки итд. Музичке фигуре и називи делова инструментала за
фрулу обично су повезани са местима узгоја животиња. Звук фруле се може добро
комбиновати са звоњавом меденица говеда током испаше. Често се две фруле удружују,
тако што једна свира мелодију док је друга прати.Свирале постоје готово код свих народа
на свету у основи су сличне нашој свирали, а оно што карактерише наше просторе,
посебно просторе које насељава српски народ, је обиље разноврсних облика свирала. То
су фрула (назив долази од румунске речи флуер), свираљка, свиралче, свиравка, цевара,
цовара, дудук, дудуче, ћурлик, ћурликалица и још око педесетак назива и облика. Свирала
је пастирски инструмент, које су израђивали углавном сами пастири, и прекраћивали себи
време уз стадо. Често је украшавана мотивима, који су резбарени, паљени усијаном
жицом, извођени испреплетаном светлијом или тамнијом жицом. Свирале су најчешће
соло инструменти на којима се изводе мелодије народних песама.
