Универзитет у Београду
Географски факултет
Семинарски рад
Фудбал и глобализација
Студент: Ментор:
Крсмановић Кристијан 74/2018 Рајко Голић
Београд, март 2021.
Семинарски рад – Фудбал и глобализација
Page 4
2. Историја настанка и развоја фудбала
Пратећи историју људске цивилизације, слободно можемо констатовати како
Енглези нису измислили фудбал, већ да су га обновили и учинили поново актуелним.
Пронађене камене плоче, кипови и цртежи представљају прва документа о
праиграма које су садржале неке елементе играња, односно, ударања лопте ногама.
Борбена игра лоптом настала је отприлике 2500 година пре наше ере, а проналазак се
приписује императору Кине Хуанг - Ти-у, који је ову игру користио за одржавање
добре физичке спремности својих војника.
Игра се звала Цу-Ки (Цу - гурати, Ки - лопта), а циљ игре био је да се лопта
угура између две бамбусове трске, што је представљало гол противника. Лопта се
гурала свим деловима тела осим рукама. Број играча није био ограничен, а лопта је
била од коже, напуњена крзнима животиња или перјем. По историчарима, од овог
периода почиње прва етапа у развоју фудбала (Foer, 2004).
Слика број 1: Цу-Ки
Извор:
https://www.google.com/intl/sr/photos/
Игре лоптом су оставиле неизбрисив траг у највећем делу историје људске
цивилизације. Сама чињеница да се игра и да човек међу својим природним
функцијама инстинктивно има потребу да се игра, мењала је њену форму, значење и
суштину. Све расе нису играле лоптом из истих разлога, нити на исти начин. Толтеци,
Маје и Астеци, који су настањивали Мексико пре доласка Шпанаца, користили су
кукове, бедра и натколенице да би лопту одржавали у ваздуху и да је сместе у
противнички обруч. Капитену побеђене екипе одрубљивали су главу, а његову крв
приносили као жртву Богу Сунца. Неки историчари тврде да се дешавало и жртвовање
капитена победничке екипе (Јоксимовић, 2008).
Слика број 2: Лопта и део
опреме
Извор:
https://www.google.com/intl/sr/pho
tos/
Семинарски рад – Фудбал и глобализација
Page 5
Слика број 3: Еволуција фудбала
Извор:
https://www.google.com/intl/sr/photos/
Привилегија модерног фудбала је уметност владања лоптом, да се снажно и
прецизно удари, као и да се превари противник и постигне гол. Међутим, постоји стара
кинеска поема која пева о слави Цханг Фу-а, који је на почетку наше ере могао да
пошаље лопту у висину једне пагоде, или славу Њанг Цх'сон-а, чија је виртуозност
описана као неупоредива. Почетком нове ере, борбена игра Цу-Ки се пренела у Јапан
(Кемари). Племићи су је играли пред царем са "новом лоптом", која је била пуњена
ваздухом (око 600. год. нове ере). После њих, Грци (episkiros ), Римљани (calcio i
harpastum), Французи (choule ili soule) и Енглези су играли игру која је била ближа
рагбију него фудбалу каквог ми данас познајемо.
Најстарија игра лоптом код Грка названа је "епискирос". Разликовале су се две
игре лоптом - малом пуњеном лоптом (pilla) и великом (follis). Није био ограничен број
играча, али су обе екипе биле равноправне. Циљ је био да се пребаци лопта преко
противничке попречне линије, а могле су да се користе руке и ноге (Foer, 2004).
Слика број 4: Фудбал
Извор:
https://www.google.com/intl/sr/photos/
Римски легионари такође су упражњавали игру лоптом сличну грчкој игри
"episkiros ". "Harpastum " се играо малом пуњеном лоптом, а "calcio " великом. Разлика
није била само у величини лопте, него и у игри. У Падови, број играча се кретао од 20-
40 на свакој страни и играло се слично данашњем рагбију. Голови су били означени
