Fudbal i rasizam

EVROPSKI UNIVERZITET BRČKO DISTRIKT

FAKULTET ZDRAVSTVENIH NAUKA

SEMINARSKI RAD 

FUDBAL I RASIZAM

MENTOR:

KANDIDAT: 

 _  

Prof. dr Veselin Bunčić

Brčko, 2017. godine 

2

SADRŽAJ

UVOD            

   3

1.  RASIZAM U FUDBALU           

   4

1.1. Rasizam u Europi            

   5

1.2. Rasizam u našem okruženju        

   7

2.  KONTEKST NAVIJAČKOG PONAŠANJA    

 10

3.  ANTIRASISTIČKI POKRETI U FUDBALU    

 12

3.1. „FARE“ MREŽA            

 13

3.2. Zaustavljanje rasizma u klupskom fudbalu         

 14

ZAKLJUČAK            

 15

LITERATURA          

 16

4

1. RASIZAM U FUDBALU

Rasizam predstavlja rasnu ideologiju koja zagovara superiornost pojedine rase ili etničke 

grupe naspram drugih. Možemo je definisati i kao rasnu netoleranciju. Danas se odnosi na stav o 

superiornosti naspram drugih etničkih ili čak nacionalnih grupa, ali i na temelju nekih drugih 

karakteristika poput religije. 

Vrlo   je   čest   primjer   nesnošljivost   Evropljana   naspram   Židova   (antisemitizam   ili 

judofobija). Antipatija naspram Roma je i istorijski prisutna činjenica koja je još uvijek aktuelna 

u raznim državama Evrope (Italija, Francuska, Mađarska, Rumunija, Slovačka). 

Klasičan   istorijski   primjer   predstavlja   talijanski   fudbal   između   dva   svjetska   rata. 

Povodom Svjetskog fudbalskog prvenstva 1934. i 1938. godine fašistička se Italija politički i 

međunarodno predstavljala kao društvena, kulturna i normalna država. Zanimljivo je istaći da su 

neke talijanske ekipe, gostujući u Italiji, pozdravljale publiku fašističkim pozdravom na početku 

utakmice. Netrpeljivost prema Romima bila je vidljivo prisutna u fudbalskim klubovima. Židovi 

su bili isključeni iz reprezentacije Austrije 1938. godine nakon pripojenja Austrije nacističkoj 

Njemačkoj. Austrijska reprezentacija je sa „svastikom“ na grudima igrala protiv Švicarske u 

kvalifikacijama za prvenstvo, a međunarodna organizacija smatrala je to normalnim.

Rasizam se i danas u fudbalu najčešće odnosi na zlostavljanje igrača zbog njihove boje 

kože, nacionalnosti ili etničke pripadnosti. Najprisutniji rasizam odnosi se na emigrante iz Afrike 

i Azije na temelju njihove rase (crni, žuti) ili njihove vjere. U nekim je slučajevima rasizam 

uzrokovan povezanošću igrača s protivničkom ekipom, međutim postoje i slučajevi u kojima su 

igrači bili na meti vlastitih navijača ili čak vlastitih trenera. 

Slučaj   iskazivanja   rasizma   unutar   kluba   potkrijepio   bih   primjerom   u   kojem   je   Luis 

Aragones, trener nacionalnog tima Španije, uvrijedio slavnog Jose Antonio Reyes–a. Slučaj se 

dogodio   2004.   na   treningu   kada   je   španska   televizija   snimila   Aragonesa   kako   izjavljuje 

uvredljive   komentare  José   Antonio 

Reyes

 Calderón–u:   „Daj   crnome!   UEFA   je   reagovala   i 

kaznila špansku fudbalsku federaciju s 

87,000 US $, te su dobili upozorenje da će svaki budući 

incident biti puno strože kažnjen. Ovo je bilo trenerovo obrazloženje: 

„

Ne vidim da sam išta loše 

napravio. Ne mogu shvatiti da su ovo rasistički ispadi kada imam gypsi prijatelje, crne, žute 

prijatelje. To nisam ja, to nema veze samnom. To je napravljeno da se podstakne igrače, to je 

zapravo isto kao da te nazovu da si debeo. To je ista stvar.“ 

5

Možemo se poslužiti riječima Piare Power, istaknutim članom FARE mreže koji je rekao 

da zbog  

činjenice da te neko nazvao debelim nikada nisu izbijali neredi na cestama, vodili se 

ratovi ili ubijali ljudi. 

Najčešće   se   radi   o   vrijeđanju   tamnoputih   igrača,   na   primjer   oponašanjem   glasanja 

majmuna   ili   bacanjem   banana   po   terenu.   Ovakve   neprimjerene   provokacije   događaju   se   u 

mnogim evropskim ligama, ali nažalost događaju se i kod nas ili u našem okruženju. 

1.1. Rasizam u Evropi

Fudbal nije samo najrasprostranjeniji, nego je i najpopularniji sport u mnogim zemljama 

svijeta. Samim time trebao bi težiti tome da sportska takmičenja budu oličenje kulturnog odnosa 

među   svim   sudionicima   i   gledaocima.   Evropski   je   fudbal   s   godinama   postao   multietnički   i 

multinacionalni sport, s kvalitetnim evropskim klubovima, igračima visokog kvaliteta i nivoom 

znanja iz svih dijelova svijeta bez obzira na boju kože ili vjeru. Mase ih često gledaju kao idole 

modernog doba zbog njihove igre i postignuća u klubovima. Međutim, pojavljuje se i problem 

rasizma upotrebom neprimjerenih uzvika, riječi ili natpisa koji podcjenjuju osobu ili grupu kojoj 

su   rasistički   ispadi   upućeni.   Iako   se   fudbalska   Evropa   bori   protiv   rasizma   i   pokreću   se 

raznovrsne akcije, još uvijek nije riješena rasistička problematika.

Italija je poznata po rasističkim ispadima talijanskih navijača. Pojavio se slučaj u kojem 

je Aarona Mohammed Winter bio na meti vlastitih navijača Lazija koji su odavno „etiketirani“ 

kao tvorevine fašističkog režima Benita Mussolinija. Winter je Nizozemac surinamsko–indijskog 

porijekla, što su radikalni „ultrasi“ rimskog kluba doživjeli kao „udar na čistoću“ Lazija, stoga 

su, uz stalna verbalna vrijeđanja, ispisali grafit 

„Ne želimo niggere ili Židove u našem klubu“.

Derbiji između Rome i Lazija, dviju momčadi iz Rima, opšte su poznati po međusobnoj 

mržnji navijača ovih klubova. Tako je na utakmici 1999. godine osvanuo ogromni 50-metarski 

transparent sadržaja: „

Auschwitz je vaša domovina, pećnica je vaša kuća.”  

Romini tamnoputi 

igrači uvijek su na udaru te je jedan drugi transparent poručio kako je Roma 

„klub crnaca koje 

vode Židovi”

. Romini su ultrasi uzvratili

: “Lazio je klub ovaca vođen čobanima.”