Fundiranje

FUNDIRANJE

ARHITEKTONSKIH OBJEKATA

BETONSKE KONSTRUKCIJE - PRVO POGLAVLJE

FUNDIRANJE

ARHITEKTONSKIH OBJEKATA

Prof. dr Milan Gli{i}

Beograd, 2004

Prof. dr Milan Gliši

ć

FUNDIRANJE ARHITEKTONSKIH OBJEKATA 

BETONSKE KONSTRUKCIJE - PRVO POGLAVLJE 

Beograd, 2004 

PREDGOVOR 

Projektovanje fundamenata arhitektonskih objekta je oblast inžinjerskog 
konstrukterstva koje zahteva multidisciplinarni pristup. Neophodno je 
poznavanje geomehani

č

kih svojstava tla, postupke dimenzionisanja 

armirano betonskih konstruktivnih elemenata, interakciju tla i konstrukcije 
temelja i tehnologije izvo

đ

enja radova u tlu. 

 
Ovom knjigom obuhva

ć

ene su oblasti fizi

č

kih i  mehani

č

kih osobina tla, 

na

č

ina dimenzionisanja plitkih i dubokih temelja, tehnologije izvo

đ

enja 

pojednih vrsta temelja i konstruktivne pojedinosti koje su neophodne za 
praksu. Pored teorijskih postavki i objašnjenja pojedinih oblasti dati su 
numeri

č

ki primeri, kao i preporuke vezane za pojedine specifi

č

ne probleme 

prilikom projektovanja i izvo

đ

enja temeljnih konstrukcija. 

 
Ovaj udžbenik sadrži celokupnu materiju iz nastavnog programa 
obrazovanja studenata arhitekture na beogradskom Arhitektonskom 
fakultetu na predmetima u okviru osnovne nastave (Betonske konstrukcije) i 
u okviru izborne grupe predmeta Konstruktivni sistemi (Fundiranje 
arhitektonskih objekata). Smatram da ova kniga može poslužiti i mladim 
inžinjerima i arhitektima kao svojevrsni priru

č

nik prilikom projektovanja 

fundamenata arhitektonskih objekata. 
 
Podnaslov ovog rukopisa glasi  "Betonske konstrukcije – prvo poglavlje". 
Razlog za ovo je sadržan u 

č

injenici da autor priprema za izdavanje još dva 

poglavlja iz oblasti betonskih konstrukcija. To su "Projektovanje armirano 
betonskih konstrukcija arhitektonskih objekata" i "Sanacije, rakonstrukcije i 
adaptacije arhitektonskih  objekata".

 
Veliku zahvalnost dugujem prof. dr Milanu Lazi

ć

u, dipl.ing.arh. i 

akademiku prof. dr Vojislavu Kujundži

ć

u, dipl.ing.arh. za detaljno izvršenu 

recenziju rukopisa, sugestijama, savetima i pomo

ć

i da ovaj udžbenik bude 

objavljen. 
Zahvaljujem se asistentu pripravniku Aleksandri Nenadovi

ć

, dipl.ing.arh. 

na pomo

ć

i prilikom izrade numeri

č

kih primera dimenzionisanja. Dugujem 

zahvalnost Zagorki Komad, dipl.ing.geol. koja mi je pomogla ustupanjem 
geomehani

č

kog elaborata koji je prikazan u ovoj knjizi.  

Na kraju želim da istaknem strpljenje i razumevanje kojim je moja supruga 
Sanja pratila rad na ovoj knjizi i da joj na tome zahvalim. 
 
U Beogradu, marta 2004. godine 

      Autor 

 
SADRŽAJ 
 
I. OSNOVNI POJMOVI O TLU .................................................................1 
 

1. Poreklo tla ...................................................................................1 

2. Klasifikacija tla ...........................................................................1 

3. Struktura tla ................................................................................2 

 4. 

Fizi

č

ke osobine tla ......................................................................2 

 5. 

Mehani

č

ke osobine tla ................................................................5 

    5.1. Vodopropustljivost ..............................................................5 

    5.2. Otpornost tla ........................................................................5 

    5.3. Deformabilnost tla ...............................................................6 

 6. 

Grani

č

ni pritisci na tlo ................................................................6 

7. Dozvoljeni pritisci na tlo ............................................................8 

8. Rasprostiranje pritiska po dubini ................................................9 

9. Aktivni zemljani pritisak ...........................................................11 

           10. Pasivni otpor tla .........................................................................14 
 
II. OSNOVNI TIPOVI TEMELJA ............................................................15 
 

1. Trakasti temelji .........................................................................16 

    1.1. Trakasti temelj od nearmiranog betona ..............................16 

    1.1.1. Primer dimenzionisanja trakastog  

 temelja od nearmiranog betona ......................................18 

    1.2. Trakasti temelj od armiranog betona .................................20 

    1.2.1. Primer dimenzionisanja trakastog 

 temelja od armiranog betona ……………………….......22 

2. Temeljna kontra greda ……………………………..…………26 

    2.1. Primer dimenzionisanja temeljne kontra grede …...……...29 

3. Temeljna kontra plo

č

a ...............................................................42 

4. Temelji samci ……………………………………………....…45 

    4.1. Primer dimenzionisanja temelja samca …………………..47 

    3.2. Primer odre

đ

ivanja napona u tlu za ekscentri

č

no  

                        optere

ć

en temelj samac ......................................................57 

5. Šipovi ........................................................................................60 

    5.1. Drveni šipovi ......................................................................61 

    5.2. 

Č

eli

č

ni šipovi .....................................................................63 

    5.3. Šipovi od nearmiranog i armiranog betona .......................63 

5.3.1. Prefabrikovani šipovi ............................................63 

  5.3.2. 

Šipovi 

izvedeni 

na samom terenu .........................65 

  5.3.3. 

Šipovi 

postavljeni 

ispod 

postoje

ć

ih temelja ..........67 

    5.4. Na

č

in postavljanja šipova ..................................................68 

- 1  -

I. OSNOVNI POJMOVI O TLU 
 
1. POREKLO TLA 

Zemljina kora je nastala hla

đ

enjem magme od koje su formirane 

stenske mase. Tokom milijardi godina dolazi do fizi

č

kog i 

hemijskog raspadanja stenskih masa, što ima za posledicu 
stvaranje rastresitih naslaga zemljine kore koje nazivamo tlom. 
Zavisno od mesta nastanka i na

č

ina transporta raspadnutog 

materijala, tlo se može podeliti u slede

ć

e grupe: 

 
a/ 

Eluvijalno tlo

 - nastaje na mestu svog prvobitnog postanka. Iz 

njega su ispirane sitnije 

č

estice erozivnim dejstvom vode.   

b/ 

Deluvijalno tlo

 - materijal je transportovan planinskim potocima i 

taložen na blagim padinama. Ovo tlo je heterogenog sastava. 

c/ 

Aluvijalno tlo

 - materijal je transportovan na rekama na velike 

udaljenosti i taložen u dolinama. 

d/ 

Glacijalno tlo

 - nastaje drobljenjem stena prilikom kretanja 

lednika. 

e/ 

Eolsko tlo

 - materijal je transportovan vetrom na velike udaljenosti 

(peš

č

ane dine i lesne zaravni). 

f/ 

Marinsko tlo

 - nastaje taloženjem u moru materijala donešenog 

vodenim tokovima. 

2. KLASIFIKACIJA TLA 

Tlo se satoji od zrna i 

č

estica razli

č

itih veli

č

ina, koji formiraju 

granularni skelet tla. Prema krupno

ć

i frakcija od kojih se sastoji, tlo 

se deli na: 
 

-

nekoherentna tla 

(drobina, obluci, šljunak i pesak) 

-

koherentna tla

 (prašina, glina i koloidi). 

1a. Homogene podloge            1b. Slojevite podloge            1c. Heterogene podloge 

Slika 1. Vrste podloga