УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ТЕОРИЈСКИХ ПРОБЛЕМА ДИДАКТИКЕ

ФУНКЦИЈА ДОМАЋИХ РАДОВА

С А Д Р Ж А Ј

УВОД ........................................................................................................................ 4

1. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ............................................................. 5

1.1. Домаћи рад – осврт на прошлост ................................................................ 5

1.2. Смисао израде домаћих задатака ................................................................ 7

1.2.1. Вредности домаћих радова ................................................................ 9

1.2.2. Смернице за задавање домаћих задатака ....................................... 10

1.2.3. Захтеви при изради домаћих задатака ............................................ 11

1.3. Врсте домаћих радова ............................................................................... 13

1.4. Структура домаћих задатака .................................................................... 16

1.5. Наставници и домаћи радови ................................................................... 18

1.6. Родитељи и домаћи радови ...................................................................... 19

2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ........................................................... 21

2.1. Проблем истраживања ............................................................................. 21

2.2. Предмет истраживања ............................................................................. 21

2.3. Циљ и задаци истраживања ..................................................................... 21

2.4. Истраживачке хипотезе .......................................................................... 22

2.5. Методе, технике и инструменти истраживања .................................... 22

2.6. Узорак истраживања .............................................................................. 23

2.7. Ток истраживања ..................................................................................... 23

2.8. Статистичка обрада података ................................................................. 23

3. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ....................................... 24

3.1. Ставови родитеља .................................................................................. 24

3.2. Провера постављених хипотеза ............................................................. 34

4. ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................... 36

УВОД

Након планирања, организовања и реализације наставних часова у школи, као

логичан   след   јављају   се   домаћи   радови   ученика.   Домаћи   радови   заправо   представљају
активности које произилазе из свакодневних обавеза према раду у школи. Они доприносе
остваривању наставних задатака, а изводе се изван школског рада. Велики број педагога и
дидактичара   се   у   прошлости   бавио   домаћих   радовима,   посматрајући   их   са   различитих
аспеката.   Тако   је   у   тзв.   старој   школи   у   вези   израде   домаћих   задатака   био   заступљен
лекционизам   –   по   којем   су   се   ученици   оптерећивали   понављањем   задатака   ради
запамћивања. Нешто касније, овај став је одбачен као неприкладан, тако да се смисао и
садржај израде домаћих задатака мења. У складу са тим изменама домаћи радови су требали
допринети саморазвоју и самообразовању. Оно што је изузетно важно је то да су домаћи
радови   ученика   на   овладавању   садржајима   и   начинима   рада   били,   и   данас   су,   стални
пратиоци и саставни делови укупног наставног процеса.

Сами педагози су у вези запошљености ученика домаћих задацима имали опречна

размишљања. Тако су једни захтевали домаће задатке, а други били против њих.
Противљење домаћим задацима било је уз образложење да они сувише оптерећују ученике,
па да им не остаје, после школе, слободно време за игру. таквог мишљења био је и
Ушински, који је сматрао да домаћи радови навикавају децу на бубање.

Но, какав год да је био став у вези израде домаћих задатака у прошлости, чињеница

је да су они данас увелико заступљени и да им се посвећује пажња, како у планирању, тако
и у самој изради. Самим тим, без обзира на испољене слабости и примедбе на обим и
тежину домаћег рада ученика, стоји сазнање и уверење да је овај начин ученичког
ангажовања нужан и незаменљив у остваривању васпитно-образовних циљева и задатака.
Поред наставника, који планира израду, и ученика, који су задужени за рад на њима, у
израду домаћих задатака су, у мањој или већој мери, укључени и родитељи. Управо због
тога се желело спровести истраживање, којим су се родитељи ученика млађих разреда
основне школе испитивали о оптерећености коју домаћи задаци доносе.

У истраживању које је спроведено циљ је био да се сазна који је став родитеља у

погледу израде домаћих задатака. Подаци које смо добили значајни су не само због
остварења циља истраживања, већ и шире. Они могу послужити како учитељима – јер из
њих они сазнају ставове родитеља о оптерећености деце, па на тај начин могу и нешто
изменити у начину задавања или планирања домаћих радова; тако и свима који су укључени
у наставни процес на било који начин.

1. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ

1.1. Домаћи рад – осврт на прошлост

Као један од основних услова за овладавање наставним садржајима, домаћи рад је

стални пратилац и саставни део целокупног наставног процеса. Иако се кроз време садржај,
обим и тежина домаћих радова смењују, они су одувек представљали значајан фактор у
васпитно – образовном процесу. У време када је број наставног кадра био на минимуму,
број и опсежност домаћих радова били су максимални. То се, првенствено, оправдавало
тиме што је наставник повремено долазио у контакт са својим ученицима, тако да је он
просто био принуђен да задавање домаћих задатака сведе на одређене инструкције. Свакако
да је овакав начин задавања домаћих задатака био тежак не само за ученике, већ и за
наставнике, јер нису могли да добију реалну слику о степену напредовања ученика. Ученике
би, уз овај начин израде домаћих задатака често захватала несигурност у учењу и раду.

Однос према домаћим задацима у историји наставе није био увек уједначен. Тако је и

данас. Раније је у оквиру израде домаћих задатака доминирао

лекционизам

којим су ученици

били   оптерећени   тако   што   су   понављали   лекције   ради   запамћивања.   Овакав   поглед   на
домаће задатке доводи почетком 20. века до захтева да се преиспита гледање на домаће
радове. Замерано им је то да превише оптерећују ученике, да се своде на меморисање, да
ако ученици наиђу на потешкоће не могу да потраже стручну помоћ, да им често помажу
неквалификовани   укућани.   Све   то   у   неким   државама   доводи   до   другачијег   става   према
домаћим   задацима.   Тако   је,   на  пример   Белгија   забранила  задавање   домаћих   задатака  за
ученике   млађих   разреда.   Поред   понављања,   домаћим   радовима   било   је   обухваћено   и
вежбање како би ученици стекли основне вештине читања, писања или рачунања. Зато је
сасвим   јасно   да   су   овакави   задаци   имали   строго   репродуктиван   карактер.

У складу са

савременим тенденцијама у образовању долази до промена у садржају и смислу израде
домаћих задатака, тако да задаци постепено попримају продуктиван карактер. Продуктиван
карактер се заправо односи на самостално долажење до нових сазнања.

Због различитих мишљења у вези израде домаћих задатака и данас постоје различити

предлози за њихову израду. Неки од тих предлога били би: да се они потпуно укину и уведе
допунски рад у школама, да се задрже на принципу добровољности ученика и наставника,
да се укине њихово задавање за време празника и недељних одмора, да се свакако задрже
али у смањеном обиму.

У прошлости су о домаћим радовима код педагога постојала опречна мишљења.

Једни су захтевали домаће радове, док су други сматрали да њихово задавање није
неопходно, јер они сувише оптерећују ученике тако да им остаје мање времена за игру,
забаву и слободно време. Ушински је сматрао да домаћи радови навикавају ученике на
бубање ( Јањушевић, 1967, 277).

1.2. Смисао израде домаћих задатака

Циљ домаћих задатака је понављање, утврђивање, усвајање наставних садржаја,

проширивање и продубљивање знања, припремање за усвајање новог градива, увежбавање и
формирање умења и навика

Ако се посебно може издвојити, као најважније функције

израде домаћих задатака наводе се развијање способности за самосталан рад и учење и
развијање навика да се учи редовно, плански и усредсређено.

Вредност домаћих задатака се

мери пре свега тиме колико они воде самосталном раду и учењу.

Домаћи радови поред других бројних улога које имају посебно се карактеришу двема

улогама: образовном и васпитном улогом.

Образовна улога

– Без образовне улоге готово да је немогуће да се у току једне

школске године успешно савлада градиво. Ако школа жели да наставом обезбеди стицање
знања, формирање умења и навика, она мора обухватити и предвидети домаће задатке. Кроз
домаће задатке може се усвојити нешто што се, евентуално, испустило на часовима наставе.

Васпитна улога

–

Посебну васпитну вредност домаћи радови имају у умном,

моралном и радном васпитању. У савременом добу, које се карактерише великим бројем
промена, човек треба бити оспособљен за прихватање тих промена. Захваљујући васпитној
вредности   у   изради   домаћих   задатака   ученици   се   оспособљавају   за   самосталан   рад   и
самообразовање.   Уз   задавање   домаћих   задатака   ученицима   се   пружа   могућност   да   се
развијају   у   складу   са   индивидуалним   могућностима.   Кроз   обавезе,   које   захтева   израда
домаћих   задатака   ученици   се   постепено   навикавају   на   тачно   и   прецизно   испуњавање
дужности, што је важно за формирање позитивних црта карактера.

Како би се у потпуности оствариле образовне и васпитне улоге израде домаћих

задатака потребно је решити ова питања:

1. Шта давати ученицима за домаће радове?
2. Како те радове одмерити према узрасту, спреми и индивидуалним способностима
ученика?
3. Како ученици да раде домаће задатке?
4. Како најуспешније прегледати, исправљати и оцењивати домаће задатке?
(Јањушевић, 1967, 278)

Шта давати ученицима за домаће задатке

За домаће задатке ученицима се у

највећем броју случајева задају задаци који имају за циљ утврђивање и  проширивање знања
или вештина које су ученици стекли у току наставе. То је најчешће тако осмишљено да
ученици добијају задатке који се односе на то да треба да науче неку песму, препричају
одређени текст, да знају да својим речима искажу садржај одређених лекција, да вежбају
писање, читање или свирање на инструментима, или неке друге практичне радње. Радови
који   имају   репродуктивни   карактер   највише   привлаче   млађе   ученике,   јер   се   они   нису
довољно   осамосталили   како   би   били   способни   за   самосталну   израду.     У   оквиру   тежих