ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА ШКОЛА
ПРИЈЕПОЉЕ
ДИПЛОМСКИ РАД
ФУНКЦИЈА КЛАСЕ 9 – ОБРАЧУН ТРОШКОВА
И УЧИНАКА
Ментор:
Ученик:
Саџида Садиковић
Дојчило Јањушевић
Пријепоље, 2017. године
ФУНКЦИЈА КЛАСЕ 9 – ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА
УВОД
Начин евидентирања обрачуна трошкова зависи од примењеног контног
оквира. У нашој земљи је тренутно важећи контни оквир заснован на билансном
принципу.
За обрачун трошкова предвиђена је класа 9 - Обрачун трошкова и
За обрачун трошкова предвиђена је класа 9 - Обрачун трошкова и
учинака.
учинака.
Обрачун трошкова треба, између осталог, да одговори на питања: где су у
предузећу трошкови настајали и у вези са чиме су настајали. За пружање одговора на
ова два питања у класи 9 предвиђени су рачуни места трошкова и носиоца трошкова.
Обрачун трошкова спада у сложеније послове у рачуноводству, где до
изражаја више долазе поступци и методе обрачуна трошкова него само књижење
добијених резултата. Имајући то у виду, а и намену овог рада само ћемо дати кратак
осврт на различите системе обрачунавања трошкова и калкулације цена коштања, с
тим да ћемо графичке приказе обрачунавања трошкова и учинака дати приликом
излагања дела материје везане за производњу и готове производе.
1
ФУНКЦИЈА КЛАСЕ 9 – ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА
1.
Системи обрачуна трошкова
Постоји више различитих система обрачуна трошкова. Не постоји
јединствена класификација система обрачуна трошкова, због тога што се они могу
класификовати по различитим критеријумима. На овом месту поменућемо две
најважније класификације.
У зависности од тога који трошкови се укључују у цену коштања носилаца
трошкова, системе обрачуна трошкова делимо на:
систем обрачуна по стварним трошковима и
систем обрачуна по планским
1
трошковима.
У систему обрачуна по стварним трошковима у цену коштања се укључују
стварни трошкови (код стварних трошкова количинска компонента трошкова је
стварна), док се у систему обрачуна по планским трошковима у цену коштања
укључују плански трошкови (код планских трошкова количинска компонента
трошкова је планска).
Зависно од тога да ли се у цену коштања носилаца трошкова укључују сви
трошкови пословања или, пак, само део тих трошкова, системи обрачуна трошкова
могу бити:
систем обрачуна по потпуним и
системи обрачуна по непотпуним трошковима.
Код првог система у цену коштања носилаца трошкова укључују се сви
трошкови пословања. Полази се, наиме, од схватања да, у крајњој линији, сви
трошкови предузећа настају због остварења одређеног производног програма, без
обзира на то што неки од њих настају непосредно а неки посредно. Због тога се овај
систем обележава и као апсорпциони систем обрачуна трошкова.
За разлику од њега, системи обрачуна по непотпуним трошковима укључују у
цену коштања носилаца само део трошкова пословања. Најпознатији је систем
обрачуна по варијабилним трошковима, код кога се у цену коштања укључују само
1
Уместо планских могу се у цену коштања укључивати стандардни трошкови.
2
ФУНКЦИЈА КЛАСЕ 9 – ОБРАЧУН ТРОШКОВА И УЧИНАКА
Претходне калкулације цене коштања често се називају и предкалкулације
цене коштања. Предкалкулација представља скуп поступака срачунатих на
утврђивање цене коштања јединице производа или услуге пре отпочињања њихове
производње (без обзира да ли се раде за познатог купца или за сопствено
складиште).
Накнадна калкулација цене коштања подразумева скуп поступака усмерених
на утврђивање цене коштања јединице учинка након што је његова производња
обављена.
Калкулације цене коштања се могу поделити и према примењеном методу.
Основ за ову поделу су методи, односно рачунски поступци који су примењени за
утврђивање цене коштања јединице производа. Методе калкулације морају бити
прилагођене условима производње и продаје, односно "коначним" учинцима за које
се рачунају. "Коначни" учинци, односно носиоци трошкова се уобичајено деле на:
носиоце трошкова у масовној производњи и
носиоце трошкова у производњи по индивидуалним поруџбинама.
Сагласно томе, уобичајено разликујемо две основне методе калкулација:
дивизиона калкулација цене коштања и
додатна калкулација цене коштања.
Дивизиона калкулација се примењује у условима масовне производње.
Предузећа која имају масовну производњу израђују у већим количинама једну
врсту или пак, ограничен број сродних врста производа и то стално на исти начин,
који је одређен постројењима у предузећу. Уз то у већини случајева производи се за
лагер, одакле се врши и продаја. У оваквом типу производње укупна количина
производње позната је, по правилу, тек крајем обрачунског периода. Маса
производа као носилац трошкова може се јавити у три варијанте:
маса истоврсних, хомогених производа (производња у фабрикама
цемента, каменоломима, пиварама и сл.),
маса ограниченог броја различитих производа који се израђују од
истог основног материјала и који имају исту супстанцу (производња у
фабрикама лима, ексера и сл.) и
4
