Funkcije i poremećaji hepatobilijarnog sistema i pankreasa

Tuzla, januar 2018

FAKULTET ZDRAVSTVENIH NAUKA

FARMACIJA

FUNKCIJE I POREMEĆAJI HEPATOBILIJARNOG 

SISTEMA I PANKREASA

Predmet: Fiziologija sa patofiziologijom

Sadržaj

UVOD........................................................................................................................................................1

1.

JETRA (HEPAR)..................................................................................................................................2

1.1.

Fiziološka anatomija jetre.........................................................................................................2

1.2.

Uloga jetre kao rezervoara krvi................................................................................................2

1.3.

Uloga jetre u čišćenju krvi.........................................................................................................2

1.4.

Metaboličke uloge jetre................................................................................................................3

1.4.1.

Metabolizam ugljenih hidrata..............................................................................................3

1.4.2.

Metabolizam masti...............................................................................................................3

1.4.3.

Metabolizam proteina..........................................................................................................4

1.5.

Mjerenje bilirubina u žuči i značaj u kliničkoj dijagnostici............................................................4

1.6.

Deponovanje i koncentracija žući u žučnoj kesi.......................................................................5

1.7.

Sekrecija holesterola u jetri; formitanje žućnog kamena.........................................................6

1.8.

ŽUTICA..........................................................................................................................................6

1.9.

Pojačana destrukcija eritrocita sa brzim oslobađanjem bilirubina u krv.................................7

1.10.

Opstrukcija žućnih puteva ili oštećenje ćelija jetre..............................................................7

1.11.

CIROZA JETRE............................................................................................................................7

2.

PANCREAS.........................................................................................................................................9

2.1.

Lučenje pankreasa......................................................................................................................10

2.2.

Osnovni stimulusi pankreasne sekrecije................................................................................11

2.3.

Akutni pankreatitis.....................................................................................................................11

2.3.1.

Etiologija i patofiziologija....................................................................................................11

2.3.2.

Simptomi i znakovi..............................................................................................................12

2.3.3.

Dijagnoza............................................................................................................................13

2.3.4.

Prognoza.............................................................................................................................15

2.3.5.

Liječenje..............................................................................................................................16

2.4.

Hronični pankreatitis..................................................................................................................17

2.4.1.

Etiologija i patofiziologija....................................................................................................18

2.4.2.

Simptomi i znakovi..............................................................................................................18

2.4.3.

Dijagnoza............................................................................................................................18

2.4.4.

Liječenje..............................................................................................................................19

3.

ETIOPATOGENEZA INSUFICIJENCIJE JETRE.....................................................................................20

3.1.

Opšti hematološki i endokrinološki poremećaji u insuficijenciji jetre....................................20

3.2.

Portna hipertenzija.................................................................................................................21

1

UVOD

Jetra, žučni mjehur i hepatični kanal su zajedno poznati pod imenom hepatobilijarni 

sistem. Jetra je najveći organ u tijelu, mase oko 1.5 kg kod odrasle osobe, odnosno 1/50 

ukupne tjelesne mase. Osnovna funkcionalna jedinica jetre je lobulus jetre, cilindričnog 

oblika, dugačak nekoliko i širok 0.8-2mm. Lobulus jetre se sastoji od brojnih hepatičkih 

ćelijskih pločica koje se šire od centralne vene kao paoci na točku. Svaka hepatička 

pločica je obično debljine kao dvije ćelije, a između susjednih ćelija nalaze se mali 

žućni kanalići, koji se prazne u žućne kanale, u fibroznim septumima koji odvajaju 

susjedne   lobuluse   jetre.   U   septumima   se,   također,   nalaze   male   portalne   vene   koje 

primaju krv iz venskog krvotoka gastrointestinalnog trakta preko portalne vene.

Slika 1. Građa jetre

Extrahepatični žućni putevi

Izvodni   žućni   kanali   lijevog   i   desnog   režnja   jetre   sjedinjuju   se   kod   njene   porte   i 

obrazuju zajednički kanal ( ductus hepaticus communis). Zajednički jetreni vod spaja se 

s vodom žučnog mjehura (lat. ductus cysticus) i zajedno oblikuju glavni žučovod (lat. 

ductus choledochus) koji se u zidu duodenuma spaja s velikim vodom gušterače (lat. 

ductus pancreaticus major) te se ulijevaju skupa u duodenum. Oddijev sfinkter regulira 

prolazak žuči i sokova gušterače u duodenum i kontrolira protok probavnih sokova kroz 

kratki   zajednički   vod.   Zajedno   s   ductus   cysticus   i   arteria   cystica   formira   Callotov 

trokut

1

.

1

Calotov   trokut-   prema   Jean-François   Calotu   koji   ga   je   prvi   i   opisao. 

Calot granicu činila arterija žučnog voda, a ne donji rub jetre. 

2

1. JETRA (HEPAR)

1.1. Fiziološka anatomija jetre

Jetra je najveći organ u tijelu, mase oko 1.5 kg kod odrasle osobe, odnosno 1/50 ukupne 

tjelesne mase. Osnovna funkcionalna jedinica jetre je lobulus jetre, cilindričnog oblika, 

dugačak nekoliko i širok 0.8-2mm. Jetra čovjeka ima 50.000 do 100.000 lobulusa. Sam 

lobulus se sastoji od brojnih hepatičkih ćelijskih pločica. U septumima se nalaze male 

portalne venule koje primaju krv uglavnom iz venskog krvotoka gastrointestinalnog 

trakta preko portalne vene. Iz ovih venula krv otiče u hepatičke sinusoide koji su ravni i 

granaju   se   između   hepatičkih   pločica.   Pored   portalnih   venula,   u   interlobularnim 

septumima se nalaze takođe i hepatičke arteriole.Pored hepatocita venozne sinusoide 

prekrivaju dva tipa ćelija :



Tipične endotelne ćelije 



Velike Kupferove ćelije 

1.2. Uloga jetre kao rezervoara krvi

Pošto je jetra rasteglji organ, velike količine krvi se mogu deponovati u njenim krvnim 

sudovima. Normalno, količina krvi koja se nalazi u jetri, uključujući hepatičke vene i 

hepatičke sinuse, iznosi oko 450ml illi oko 10% ukupnog volumena krvi. Jetra je 

sposobna da djeluje kao značajan rezervoar krvi u periodima prekomjerne zapremine 

krvi, a isto tako i kao snadbjevač doatnih količina krvi u momentima smanjenog krvnog 

volumena.

1.3. Uloga jetre u čišćenju krvi

Krv koja teče kroz intestinalne kapilare pokupi brojne bakterije iz crijeva. Uzorak krvi 

iz portalnih vena prije nego što uđe u jetru će skoro uvijek ako se zasadi u kulturi, dati 

kolonije bakterija iz kolona, dok je njihova pojava u uzorku krvi iz sistemske cirkulacije 

izrazito rijetka. Kada bakterija dođe u kontakt sa Kupferovom ćelijom, za manje od 0.01 

sekunde prolazi kroz zid Kupferove ćelije, ulazi unutra i ostaje permanentno, sve dok je 

ova ne svari.

4

1.4.3. Metabolizam proteina

Najvažnije uloge u metabolizmu proteina :



Deanimacija aminokiselina 



Uklanjanje amonijaka iz tjelesnih tečnosti putem formiranja ureje 



Formiranje proteina plazme 

Svi proteini plazme, s izuzetkom gama-globulina, formiraju se u ćelijama jetre. To je 

oko   90%   svih   proteina   plazme.   Jetra   može   formiratii   proteine   plazme   maximlnom 

brzinom od 15 do 50g na dan.

1.5. Mjerenje bilirubina u žuči i značaj u kliničkoj dijagnostici

Jedna od mnogih funkcija jetre je i da sekretuj žuć, normalno između 600 i 1200 ml 

dnevno. Žuć ima dvije važne funkcije: Prvo, žuć igra vrlo važnu ulogu u varenju i 

apsorpciji masti, ne zato što ima neke enzime koji bi varili masti, već zato što žućne 

kiseline u žuči imaju sljedeće dvije uloge: Pomaže u emulgovanju velikih čestica iz 

hrane u veliki broj sitnih čestica na koje djeluju lipaze pankreasnog soka. Pomažu u 

apsorpciji krajnjih produkata varenja masti kroz membranu mukoze crijeva. Drugo, žuć 

služi kao sredina za izlučivanje nekoliko značajnih raspadnih produkata iz krvi. To 

uključuje   posebno   bilirubin,   krajnji   produkt   raspadanja   hemoglobulina   i   višak 

holesterola. Jetra sekretuje žuć kroz dvije etape :

1. Primarnu žuć sekretuju jetrini hepatociti, osnovne metaboličke i funkcionalne 

ćelije; ovaj primarni sekret sadrži velike količine žućnih kiselina, holesterol i 

druge organske sastojke. One se sekretuju u malene žućne kanaliće koji leže 

između jetrinih ćelija u jetrinim gredicama. 

2. Žuć   dalje   otiče   prema   interlobularnim   septama,   gdje   se   kanalići   prazne   u 

terminalne žućne kanale, zatim u sve veće kanale i konačno se uliva u sepatični 

kanal i zajednički žućni kanal. Odavdje se žuć ili prazni direktno u duodenum ili 

skreće u cistični kanal i žućnu kesu.