Da bismo opisali ovako složen karakter funkcionalizma svakako je potrebno navesti preteče
funkcionalizma, ljude koji su izneli ideje koje će konačno oblikovati ovaj sistem u psihologiji.

Obično se ističu tri takva uticaja, i to su uticaji Čarlsa Darvina, zatim Fransisa Goltona i
istraživanja u zoopsihologiji.

2.1. Frensis Golton

Goltonov doprinos razvoju psihologije predstavlja njegovo bavljenje problemima individualnih

razlika i naslednih osobina u ispoljavanju tih individualnih razlika. Golton je 1869. godine
objavio svoje prvo delo “Nasledni genije” koje je za cilj imalo da pokaže da se individualna

postignuća značajnih ljudi u velikoj meri zasnivaju na porodičnom nasleđu, odnosno, da je

razvoj talenta i sposobnosti veoma važno porodično nasleđe ili porodična sredina.

Njegova studija gotovo da je ukazivala da je za talenat potrebno razvijati se u porodici koja taj

talenat tradicionalno neguje i gde su i drugi članovi porodice talentovani u istoj oblasti.

To je naravno dovelo do mogućnosti zloupotrebe njegovih istraživanja i disciplina eugenika,
koju je on zasnovao, mogla se posmatrati i kao jedna elitistička ideja o tome da nema visoko
razvijenih sposobnosti izvan datosti koje imamo u nasleđu ili u porodičnom vaspitanju.

Golton je izvršio ispitivanje individualnih razlika, i pokušao da utvrdi u čemu se one sastoje.

Njegovo, danas već zaboravljeno istraživanje se sastojalo izanaliza 977 značajnih ljudi.

Goltonovo istraživanje pokazalo je da je svaki od njih bio toliko statistički redak, da se moglo
smatrati da se pojavljuje samo jednom u grupi od četiri hiljade ljudi.

Ispitujući to i spitujući to statistički on je utvrdio da bi svaki od njih morao da ima samo jednog
značajnog rođaka.

Međutim pun odgovor po Goltonovom mišljenju o ovom pitanju, mogao se dobiti samo
uvođenjem pojma nasleđa. Ova istraživanja su otišla u drugom pravcu.