Prof. dr Maja Levi-Jak{i}
Funkcionalne oblasti menad`menta
IR MENAD@MENT
1. Uvod
Uloga nauke i tehnologije u ekonomskom i dru{tvenom napretku zemalja
stalno se pove}ava i njihov zna~aj je sve izrazitiji.
Polaze}i od savremenih
trendova nau~no-tehnolo{kog razvoja i sagledanih mogu}nosti, rizika,
neizvesnosti i ograni~enja u tehnolo{kom razvoju, nu`no je usmeravanje
tehnolo{kog razvoja za razvojne potrebe privrede i dru{tva putem tehnolo{ke
politike i strategije. Time bi se uve}ao doprinos nau~no-tehnolo{kog razvoja
ekonomskom i dru{tvenom razvoju, posebno razvoju stru~nog obrazovanja,
zaposlenosti, strukturalnim promenama privrede, ekonomskim odnosima sa
inostranstvom, razvoju manje razvijenih podru~ja i o~uvanju zdrave `ivotne
sredine.
/5, str. 101./ U sr`i tehnolo{kog napretka nalazi se dobro razvijena
istra`iva~ko-razvojna osnova koja zavisi od znanja, sposobnosti, razvojnih
potencijala pojedinaca, preduze}a, nau~nih i istra`iva~kih institucija, dru{tva
u celini.
Menad`ment pristup istra`ivanju i razvoju
posebno nagla{ava zna~aj,
ulogu, ciljeve ove delatnosti u sveukupnom kontekstu poslovanja organizacije
kao celine i uz sagledavanje istra`ivanja i razvoja (IR) kao posebne
funkcionalne oblasti preduze}a. Konkurentsku prednost ostvaruju ona
preduze}a u tr`i{noj privredi koja uspeju u tome da razvoj tehnologije i razvoj
tr`i{ta u {to kra}em vremenskom intervalu dovedu do stepena {to ve}e
uzajamne harmonizacije. Razvoj tehnologije i tehnolo{ke inovacije sve vi{e se
generi{u kroz koncentrisan napor na nivou organizacija, privrednih subjekata,
koje su dobro spoznale ~injenicu da moraju neprekidno da ula`u napore i
sredstva u istra`ivanje i razvoj kao osnovni impuls procesa inovacije. Strategija
inovacija se, u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okru`enju u kome
deluju savremene firme, pokazuje kao opravdana i jedino uspe{na. U
tehnolo{ki intenzivnim granama se ~ak pokazuje da jedino strategijom lidera”
1
mogu da se ostvare poslovni uspesi, da je strategija sledbenika, ili “drugi bolji
neuspe{na, ne generi{e se o~ekivana dobit usled skra}ivanja ciklusa tra`nje i
`ivotnog ciklusa proizvoda/usluge. Intenzivne tehnolo{ke promene kao i
stalne, sve izrazitije promene u ukusu i zahtevima potro{a~a, uslovljavaju
potrebu da preduze}a anticipiraju ove promene u budu}nosti i da na sve vi{em
nivou harmonizuju susretne ta~ke tehnologija koje su razvile (razvojem
proizvoda i procesa kroz ponudu odgovaraju}ih proizvoda i usluga) i
dostignutog razvoja tr`i{ta (razvojem novih potreba i zahteva potro{a~a).
Harmonizacija se odnosi na uskla|ivanje konkretnih sadr`aja ponude, koja je
nastala kao rezultat dobro osmi{ljenog poslovnog plana i strategije razvoja
tehnologije, s jedne, i tr`i{ne tra`nje, s druge strane. Postignuti stepen
harmonizacije se neposredno odra`ava na poslovni uspeh.
Pored sadr`ajno dobro osmi{ljenog poslovnog i tehnolo{kog razvoja (u
susret tr`i{nim zahtevima), organizacije moraju da vode ra~una o vremenu,
kao jo{ jednom kriti~nom faktoru. Svako ka{njenje, nepodudaranje u
cikli~nom dinamizmu promena, zna~i izostanak o~ekivanog tr`i{nog efekta, a
samim tim i poslovnog uspeha. Problem sinhronizacije, ili bolje re~eno,
uva`avanja vremenske dimenzije kao klju~nog i kriti~nog faktora tehnolo{ke
inovacije, ~ini upravljanje vremenom ravnopravnom funkcijom sa svim
ostalim funkcijama organizacije, a vreme kriti~nim resursom organizacije.
Uspe{no upravljanje istra`ivanjem i razvojem globalno zna~i ispunjavanje
dva osnovna cilja:
1. efikasnosti IR, {to podrazumeva da se sami istra`iva~koi-razvojni procesi
odvijaju u skladu sa principima optimalnog odnosa ulaza i izlaza, {to zna~i da
se uz date investicije u IR ostvare {to bolji rezultati;
2. efektivnosti IR koja se odnosi na delotvornost ostvarenih rezultata
istra`iva~ko-razvojne aktivnosti kao sveukupna uspe{nost poslovanja
preduze}a.
Integrativni pristupi savremenom menad`mentu podrazumevaju
jedinstven cilj upravljanja istra`ivanjem i razvojem u preduze}u koji se meri
stepenom zadovoljenja sveukupnih ciljeva poslovanja: rastom profitabilnosti,
obezbe|enjem `eljenog tr`i{nog rasta, ja~anjem tehnolo{kih snaga i mo}i.
Efikasnost i efektivnost IR posti`u se upravljanjem svim IR resursima u
skladu sa postavljenim ciljevima. Posebno mesto poslednjih decenija zauzima
upravljanje vremenskim resursom kao kriti~nim za ostvarenje svih strate{kih
ciljeva organizacije kao celine koja je sve vi{e okrenuta zauzimanju i odr`anju
pozicije lidera. Upravljanje vremenskom dimenzijom ili ka{njenjem izme|u
klju~nih faza IR procesa jedno je od strate{kih pitanja upravljanja IR u
2
kreativnosti pojedinca. Me|utim, kako su ti slu~ajni pronalasci plod iskustva i
intuicije pojedinaca, oni se ne mogu predvideti, na njih se ne mo`e sa ve}om
sigurno{}u ra~unati.
Odnos tri kategorije - nauke, tehnologije i njenog kori{}enja za
zadovoljenje prakti~nih potreba ~oveka./2, str. 50./
Intenzivan privredni razvoj i nau~no-tehni~ka revolucija doveli su do
znatnog skra}enja vremena neophodnog da se rezultati sadr`ani u nauci
primene i iskoriste za zadovoljenje prakti~nih potreba. Me|uzavisnost ove tri
zna~ajne oblasti {ematski je predstavljena jednosmernim vezama uticaja,
mada treba ista}i isprepletenost, povratne uticaje i me|usobnu uslovljenost
ove tri sfere koje u su{tini nemaju nezavisne razvojne tokove.
2.2. Pokazatelji uspe{nosti IR
Ekonomska opravdanost ulaganja u istra`ivanje i razvoj, isplativost
nau~nih istra`ivanja mo`e se sagledati samo prevo|enjem istra`ivanja u
inovaciju, u primenjeno i komercijalizovano novo re{enje.
Analizom efikasnosti istra`ivanja i razvoja u SAD na osnovu mno{tva
podataka o karakteru i razvoju
sistema
istra`ivanja i razvoja u razli~itim
preduze}ima u SAD kao i pore|enjem sa drugim industrijskim zemaljama,
pokazuje se da struktura i organizacija istra`iva~ko-razvojnih institucija
zna~ajno uslovljava kori{}enje rezultata nau~no-istra`iva~kog rada u
praksi./22/
Neoklasi~na ekonomska anliza u osnovi zanemaruje istra`iva~ko-razvojne
aktivnosti i inovacije i nedovoljnu pa`nju posve}uje pitanjima institucionalne
strukture i organizacije nau~no-istra`iva~kog rada razvijenih privreda.
Posebno je zna~ajan i problem merenja, kvantifikacije inovacijskog rada,
merenja tehnolo{kih promena,jer je “najve}a te{ko}a u potpunom
razumevanju uloge inovacija u ekonomskim procesima, nedostatak ozbiljnih
kvantitativnih pokazatelja, mera inovativnih inputa i autputa”./22,str. 3./
Pristupi merenju, kvantitativnom sagledavanju tehnolo{kih promena, su se
uglavnom u dosada{njim radovima ograni~avali na jedan od tri mogu}a prilaza
inovativnom procesu:
1. merenje inputa, ulaza u inovativni proces, {to se odnosi na merenje
tro{kova, izdvojenih sredstava za istra`ivanje i razvoj, ili s druge strane, {to se
odnosi na broj istra`iva~a koji se bave istra`ivanjem i razvojem u apsolutnom
iznosu ili u odnosu na ukupan broj zaposlenih u preduze}u;
4
2. merenje autputa istra`ivanja i razvoja posrednim putem koji
podrazumeva pra}enje ukupnog broja invencija koje su za{ti}ene patentom;
3. neposredno merenje autputa inovativnog procesa.
Dva ve} tradicionalna pristupa merenju tehnolo{kih promena -kroz
izdvajanja za istra`iva~ko-razvojni rad i kroz pra}enje broja prijavljenih i
registrovanih patenata - samo su deo svih onih mogu}nosti koje obele`avaju
nastojanje da se neposredno meri inovativna aktivnost. Razvoj informacionih
tehnologija omogu}io je neposredno pra}enje rezultata inovacijske aktivnosti.
Ustanovljen je ve}i broj baza podataka o klju~nim inovacijama. Jedna
baza
podataka
koja je imala za cilj da neposredno izrazi meru inovativne aktivnosti
nastala je na Univerzitetu u Saseksu u Velikoj Britaniji. Podaci obuhvataju
pregled od 4 378 inovacija nastalih tokom perioda od petnaest godina. Ovaj
pregled je sa~injen neposrednim komuniciranjem sa ekspertima u pojedinim
oblastima privredne delatnosti koji su identifikovali zna~ajne tehnolo{ke
inovacije koje su uspe{no komercijalizovane u Velikoj Britaniji posle 1945.
godine.
Neposredni pokazatelji inovativne aktivnosti sadr`ani su i u
Bazi
podataka za mala preduze}a
u SAD i ona sadr`i 8074 inovacije koje su
uvedene u SAD 1982. godine./22/
2.3 Raspored IR potencijala u svetu
Nauka i tehnologija igraju odlu~uju}u ulogu u ekonomskom i dru{tvenom
razvoju, i ova se ~injenica sve vi{e uva`ava o ~emu svedo~e podaci i pokazatelji
njihovog razvoja. U razvijenim zemljama, poslednjih decenija, doprinos
nau~no!tehni~kog progresa u pove}anju stope privrednog rasta iznosio je
60-80%, dok je u porastu produktivnosti rada u~estvovao sa preko 85%. O
zna~aju nau~no-tehni~kog progresa svedo~i i porast broja nau~nika i
istra`iva~a u svim zemljama. U razvijenim zemljama, broj istra`iva~a raste po
stopi 6-10% godi{nje i dosti`e broj 20-40 istra`iva~a na 10 000 stanovnika. U
zemljama u razvoju taj broj je neuporedivo manji ali sa izra`anom tendencijom
porasta.
Merenje intenziteta istra`iva~ko-razvojnih i drugih inovativnih aktivnosti
radi me|unarodnih pore|enja postalo je mogu}e tek po{to je veliki broj
zemalja po~eo da prikuplja potrebne podatke. Sistematsko merenje
istra`iva~ko-razvojnih aktivnosti na nivou vlada i dr`ava po~elo je 1950-ih, a u
SAD je odgovaraju}e preglede i analize prva ostvarila Nacionalna nau~na
5
zemalja biv{eg Isto~nog bloka je bilo mnogo ve}e, ali oko tri ~etvrtine se
odnosilo na sovjetska vojna i kosmi~ka IR.
Globalna distribucija IR po~etkom 1990-ih ukazuje na dalje podele i ako se
sagleda globalna distribucija patenata kao indikator inovacionog autputa,
dolazi se do sli~nih, ~ak nagla{enijih, zaklju~aka. “Patenti su indikator stanja
invencije i inovacije (inventivnosti) i stanja u proizvodnji tehnologije. ”/5, str.
107./ Najve}a koncentracija prijavljenih i registrovanih patenata je u sedam
najrazvijenijih zemalja koje imaju najve}e u~e{}e na patentnom tr`i{tu
OECD. Prema podacima iz 1989. godine, SAD su imale 82 370 doma}ih i 78
704 stranih prijava patenata, Britanija 19932 doma}e i 64574 strane, Japan
317353 doma}e i 39855 strane prijave patenata.
Da bi se postigla uporedivost u me|unarodnim razmerama, potrebno je da
patenti prijavljeni u odgovaraju}oj zemlji poslu`e kao osnova za pore|enje.
Prihva}eno je da se patenti u SAD smatraju zajedni~kim standardom, jer
najve}i broj pronalaza~a, pored patentne za{tite u svojim zemljama,
prijavljivali su patente u SAD za svaki pronalazak koji su smatrali zna~ajnim.
Tabela 2.
Odobreni patenti u SAD prema zemlji porekla za odre|ene
godine kao procenat svih inostranih patenata.
1950
1979
1986
1989
Australija
1.54
1.12
1.14
1.10
Austrija
0.48
1.19
1.09
0.87
Belgija
1.07
0.98
0.74
0.79
Kanada
11.16
4.56
4.01
4.32
Danska
1.36
0.56
0.56
0.49
Francuska
15.54
8.46
7.22
6.93
Zapadna
Nema~ka
0.57
23.87
20.80
18.33
Italija
0.86
3.14
3.05
2.85
Japan
0.03
27.69
40.35
44.48
Holandija
8.10
2.80
2.20
2.33
Norve{ka
0.95
0.43
0.25
0.28
[vedska
6.67
3.02
2.70
1.83
[vajcarska
9.73
5.40
3.70
3.00
7
