Gaj Julije Cezar

1. UVOD

Zadatak ovog rada je prikazati lik i delo Gaj Julija Cezara, velikog rimskog državnika,
vojskovođe, političara i diktatora od njegovog rođenja do smrti. 

2. CEZAROVA MLADOST I POREKLO

Gaj Julije Cezar rođen je u Rimu 13. jula 100.g.pne., a prema nekim istoričarima

102.g.pne. Nakon što ga je posthumno rimski Senat 42.g.pne. proglasio bogom, njegov 
rođendan su počeli obeležavati dan pre, 12.jula jer su se 13.jula slavile igre u čast boga 
Apolona, a jedno proročanstvoje nalagalo da se taj dan ne smeju održavati svečanosti 
posvećene nekom drugom božanstvu. 

Po očevoj liniji bio je potomak Romula koji je, prema legendi, preko Eneja vukao poreklo 

od same boginje Venere. Tako je porodica Julija za sebe mogla tvrditi da je božanskog porekla. 
Njegov otac, takođe Gaj Julije Cezar bio je pretor koji je upravljao provincijom u Aziji, a majka 
Aurelija Kota, bila je plemenitog porekla, potomak Marka Anceja, antičkog rimskog kralja. Oba 
roditelja su podržavala populističku ideologiju u Rimu koja je favorizovala demokratizaciju vlasti 
i više prava za niže klase, nasuprot optimatima koji su zastupali superiornost plemstva i 
tradicionalnih rimskih vrednosti koje su favorizovale višu klasu. Njegova tetka, očeva sestra 
Julija je bila udata za Gaja Marija, lidera frakcije populista, koga su nazivali i trećim osnivačem 
Rima. On je je dečaku Cezaru bio nepresušni izvor ratnih priča. Cezarove sestre, Julija Starija i 
Julija Mlađa, udale su se za senatore. 

Dva prva Cezarova biografičara, Rimljanin Gaj Svetonije Trankvil i Grk Plutarh iz 

Heroneje, o njegovom detinjstvu ne pišu ništa. Ali, na temelju onoga što znamo o odrastanju 
mladih Rimljana, uz dopunu koju pružaju retki podaci iz tog vremena, možemo da 
pretpostavimo kako su izgledali njegovi rani dani.

Odmalena je naučio baratanje oružjem i vešto jahanje, što mu je dalo prednost u vojnim 

vežbama. Strogo obrazovanje dobio je od grčkih učitelja, a odlično poznavanje gramatike 
duguje Antoniju Gnifonu Galu. Govorio je podjednako dobro latinski i grčki, i težio je da ovlada 
tajnama govorništva. 

Kada mu je bilo 16 godina Cezarov otac je umro i on je postao glava porodice. 

Razmišljajući da će pristupanje sveštenstvu porodici doneti najviše dobiti, Cezar uspeva da 
bude nominovan za novog visokog sveštenika boga Jupitera. Kao sveštenik ne samo da je 
morao da bude patricij nego je morao i da bude u braku sa pripadnicom patricija, te Cezar 
raskida višegodišnju veridbu sa plebejskom devojkom i kada mu je bilo 18 godina, ženi se 
Kornelijom, ćerkom visoko rangiranog i uticajnog člana populista, Lucijusa Cine. Ona mu je 
kasnije rodila ćerku Juliju, jedino zvanično priznato dete. 

Slika 1: 

Gaj Julije Cezar

1

Kada je rimski vladar Sula proglasio sebe diktatorom 83.g.pne., počeo je čistku svojih 

protivnika, posebno onih koji su podržavali ideologiju populista. Cezar je bio na meti i Sula je 
zahtevao da se razvede od Kornelije što je Cezar odbio, i to je izazvalo bes diktatora. Sula je 
sprečio da Cezar postane Jupiterov sveštenik, zaplenio mu imovinu i imovinu njegove žene i 
prognao ga iz Rima proskripcijom što je u stvari značilo osudu na smrt. Cezar se, u strahu za 
život krio, a u stopu su ga pratili Sulini ljudi. Skoro svaki dan je menjao prebivalište, boraveći u 
kućama prijatelja ili podmićujući kućevlasnike da mu pruže utočište. Mučila ga je i malarija, a od 
jednog progonitelja se u zadnjem trenutku otkupio novcem.

Posredovanjem porodice njegove majke kazna mu je kasnije bila ukinuta. Svetonije u 

Cezarovoj biografiji piše da je prilikom ukidanja kazne Sula izjavio: “Eto im ga. Samo neka znaju 
da će taj, za koga se sad toliko zalažu, biti jednom na propast optimata, jer se u Cezaru krije 
mnogo Marija”. 

Slika 2: 

Lucije Kornelije Sula

U zrelijem dobu Cezar je počeo nositi tuniku obrubljenu širokom ljubičastom trakom, što 

je bio znak plemićkog porekla i pripadnosti senatorskom redu. Međutim njegova tunika je bila sa 
naborima i dugim resama koje su dolsezale do šaka. Zbog takvog oblačenja, stari i strogi 
Rimljani su počeli da ga ogovaraju da je sličniji ženi nego muškarcu. Odatle je i potekla priča o 
homoseksualnosti Cezara koja nikada nije direktno opovrgnuta, a verovatno je lažna. 

3. POČECI KARIJERE I USPON

Iako više nije bio u opasnosti od Sule, Cezar se nije vratio u Rim, jer ga ondje nije ništa 

čekalo: ostao je bez imovine i nije imao posao. Odlučio je da se priključi rimskoj vojsci u Maloj 
Aziji, i služio je u pratnji guvernera Marka Minucija Terma, koji je bio u sukobu sa moćnim 
pontskim kraljem Mitridatom VI. Jedan od prvih zadataka koji je Cezar dobio bio je da od
bitinijskog kralja Nikomeda IV zadobije podršku njegove flote za opsadu grada Mitilene.

Cezar se kralju dopao, pa ga je na svome dvoru zadržao duže nego što je bilo planirano. 

To je izazvalo kolanje glasina, koje su Cezara pratile celi život, da je bio u vezi sa kraljem 
Nikomedom. Tome je pogodovala činjenica da su Cezara smatrali raskalašenim jer je bio bio 
opsednut grčkim duhom i sklon novim običajima u rimskom društvu, poput raskošnog oblačenja.

Cezar se u opsadi Mitilene dokazao kao odvažan ratnik vičan borbi. Time je zaslužio  tzv. 

Građansku krunu, visoko vojno odlikovanje za spasavanje života svojih saboraca i unapređen je 
u sastav vojnog izaslanstva. „Hrastov venac“ te krune je mogao nositi u javnosti, a čak su i 
senatori morali ustati pri njegovom pojavljivanju na državnim igrama. 

Godine 78.pne. Cezar se pridružio vojsci u provinciji Klikiji u Maloj Aziji. Vreme 

provedeno u vojnim redovima iskoristio je da ispeče ratni zanat i da se razvije u  vojskovođu. 
Cezar se vratio u Rim 78.g.pne., nakon Suline smrti.  U nedostatku sredstava, jer je njegovo 

2

Senatu, Marko Porcije Mlađi je video da je Cezaru prosleđena poruka, pa ga je optužio da se 
dopisuje sa zaverenicima. Kad je poruka pročitana naglas, ispostavilo se da je reč o ljubavnoj 
poruci koju je uputila Katonova polusestra Servilija, Cezarova ljubavnica. Cezar je inače bio 
zloglasan po ljubavnim pustolovinama i zavođenju mnogih uglednih žena.
Godine 62. pne. Cezar je izabran za pretora. Iste godine se pod optužbom za prevaru razvodi 
od svoje žene Pompeje.

Nakon ovih događaja, Cezar odlazi na mesto propretora u Španiju 61.g.pne. ali pre 

odlaska pozajmljuje novac od Kvesa da isplati poverioce kojima je dužan. To mesto u Španiji je 
bilo presudno za njegovo preživljavanje, da bi vratio novac za plaćanje dugova. Do kraja 61.g. 
pne. Cezar je to rešio vojnim osvajanjima u kojima je stekao veliko bogatstvo. S obzirom da je 
bio slavljen kao imperator, Cezar je imao pravo na tzv. trijumf, da se vrati u Rim uz velike 
počasti i dobije znatan deo osvojenog bogatstva. Uslov za to je bio da ostane van Rima do 
ceremonije trijumfa. Kako su se u to vreme održavali izbori za konzula, za šta je Cezar bio 
zainteresovan, da bi prijavio svoju kandidaturu, morao bi da se odrekne komande nad vojskom i 
vrati se u Rim kao privatno lice. Kako nije bilo vremena da sačeka trijumf da bi se vratio, a da 
ga se ne bi odrekao, on je zamolio senat za dozvolu da se kandiduje u odsustvu, ali je njegov 
predlog bio blokiran od strane Marka Porcija Kate. Zato je Kata naterao Cezara da izabere ili 
trijumf, koji se načelno već izglasao, ili konzulsku čast. Cezar se odlučio za mesto konzula, čime 
je naterao Katu da napravi kompromis i pokuša da ga pobedi na njegovom terenu, 
prikupljanjem velikih sredstava za izborno podmićivanje. U veoma prljavim izborima za konzula, 
Cezar je pobedio i bio izabran zajedno sa Markom Bibulom za mesta konzula za 59. godinu 
p.n.e.

4. PRVI TRIJUMVIRAT

Kada se Pompej 62.g.pne. iskrcao u Italiji i raspustio svoju vojsku, Senat ga je primio 

hladno. Politički Rim je Pompejevo lojalno ponašanje gledao kao grešku. Senat mu je sada, 
kada je bio bez moći, uskratio slavu za ono što je preduzimao na Istoku. U toj situaciji Cezar je 
ponudio Pompeju političku pomoć. Kako je Cezar održavao veze s Krasom, a Kras i Pompej 
nisu bili u dobrim odnosima, Cezar je odlučio da pokuša da ih pomiri i izgladi njihove 
nesuglasice jer bi njih trojica zajedno imali dovoljno sredstava i političkog uticaja da kontrolišu 
sav javni posao u Rimu. Cezar u tome uspeva i ovaj neformalni savez, poznat kao 

Prvi 

Triumvirat (vladavina trojice)

 Cezar, Pompej i Kras sklopili su 59.g.pne. Kako bi dogovor 

ojačali, Pompej se oženio Julijom, Cezarovom ćerkom. I sam Cezar se ponovo oženio ćerkom 
Lucija Kalpurnija Pizona Cezonina, Kalpurnijom.

Trijumviri su međusobnim dogovorom odlučili da pomoću svojih pristalica osiguraju 

Cezaru konzulat za 59.g.pne. i to je i ostvareno. Cezarovo je konzulsko delovanje bilo je 
usmereno na ostvarivanje interesa trijumvira. Prkosili su Senatu i optimatima. Senat je bio 
nemoćan, pa su trijumviri sproveli kroz skupštine nekoliko zakona sebi u prilog. Po tim 
zakonima, Cezar je dobio na upravu Cisalpijsku Galiju, Transalpijsku Galiju i Iliriju, s rokom od 
pet godina i vanrednim ovlašćenjima.

Najuticajniji među trijumvirima bio je Pompej. On je imao ratnu slavu, uz njega su bili ratni 

veterani koje je poslao kućama. Njegov uticaj prostirao se ne samo na Rim i Italiju, već i na 
provincije. Jedan od glavnih ciljeva ovog saveza je bio ostvarivanje Pompejevih predloga koji 
nisu prošli u Senatu. Cezar je imao popularnost među plebsom i slavu za obnavljanja Marijeve 
stranke.

Sporazum između Pompeja, Cezara i Krasa senatorska stranka je dočekala 

neprijateljski. Jedan od njenih pristalica, Marko Terencije Varon, izdao je satiru protiv trijumvira, 
pod naslovom „Troglavo čudovište“. Protiv trijumvira se borio Marko Porcije Katon, radi odbrane 
republikanskih principa.

Kao konzul, Cezar je najpre izvršio obveze prema Pompeju. Da bi Pompejevi vojnici 

veterani dobili zemlju, Cezar je predložio zakon o preraspodeli javnog zemljišta siromašnima i 
ratnim veteranima, a njegov zakon su podržali Gnej Pompej i Marko Kras. 
Cezar je ovaj zakon dao na glasanje u tribunskoj skupštini jer nije prošao u Senatu. Pompej je 
Rim ispunio vojskom, a protivnici triumvirata su bili zastrašeni. Drugi konzul Marko Bibul je 

4

pokušao da poništi novi zakon, ali su ga Cezarove naoružane pristalice izbacile iz foruma. 

Rimski satiričari su godinama kasnije tu godinu nazivali ”godinom konzula Julija i 

Cezara”. Cezar je radio „kao da nije konzul, nego brižni narodni tribun“. Celokupna njegova 
konzulska aktivnost bila je usmjerena na jačanje politike populara, a na štetu ugleda Senata. 
Uprkos protivljenju Senata, proguralo se dovoljno zakona iz Cezarova programa. Jedan od njih 
je i zakon koji je smanjio ugovor o azijskom porezu kako bi korist imao Kras. 

Kako se 59.g.pne. približavala kraju, tako se i Cezar brinuo za svoje sledeće nameštenje. 

Kada je Cezar prvi put bio izabran, aristokratija je pokušala da ograniči njegovu buduću vlast, 
kako ne bi ponovo mogao da postane guverner i kako bi ograničili njegovu vojnu komandu, ali 
uz pomoć političkih saveznika Cezar je uspeo da po isteku mandata konzula bude postavljen da 
kao prokonzul upravlja Galijom, čime dobija komandu nad četiri legije. Iako se uobičajeno 
mandat dobijao na godinu dana, Cezar je dobio mandat na pet godina, čime je dobio i 
petogodišnji imunitet protiv krivičnog gonjenja, tako da je otišao u svoje provincije odmah po 
završetku mandata konzula kako bi izbegao krivično gonjenje za nepravilnosti tokom svog 
mandata.

U prvim danima 58.g.pne, nakon silaska sa konzulskog položaja, Cezar je bio van 

granica Rima i skupljao vojsku za provinciju, ali je još bio blizu senatora i svakodnevnih vesti o 
gradskoj politici. Bilo mu je važno da se njegovi zakoni ne ponište. Novi konzuli su bili 
potkupljeni ponudom vlasti u provincijama, narodni zakoni su se i dalje predlagali.

Cezar je sredinom marta krenuo u Galiju. Kao i tri godine ranije u Španiji, položaj 

upravnika bit će dovoljan za sređivanje finansijskog stanja, da bi mogao da omogući buduća 
podmićivanja kad se vrati u Rim. 

5. CEZAROVI RATOVI U GALIJI 58. – 56.g.pne.

„Galija se delila u tri dela. U jednom od njih žive Belgi, u drugom Akvitanci, a u trećem
Kelti ili Gali“, piše Cezar „Komentare o galskom ratu“. Cezar je godine 58. pne. preuzevši 
upravu  počeo sistematski osvajati preostale zemlje galskih plemena.

Istorija galskih ratova počinje, po „Komentarima“, s Helvećanima koji su hteli da se iz 

svoga područja, današnje Švajcarske, presele preko rimske provincije na zapad. U martu 
58.g.pne. Cezar je stigao u provinciju. 

Slika 3

: Galija

Prvi galski rat

 vodio je protiv Helveta i Tigurina koji su zapalili dvanaest gradova i 400 

sela i napredovali u delu Galije koja je bila pod rimskom upravom. U bici blizu grada Bibratke 
Helveti su pretrpeli poraz i bili prinuđeni da sa Rimom sklope mir i savez. Cezar je sve 
preživele, oko sto hiljada ljudi, ubedio da nasele teritoriju koja je bila napuštena i gradove koji su 
bili uništeni, kako bi sprečio Germane da nasele tu teritoriju ako bi bila nenaseljena. 

5