POSEBNO RATARSTVO 2 - ISPIT

POSEBNO RATARSTVO 2

UQANE BIQKE

Uqane biqke se gaje zbog semena koje je bogato uqem (55 %) i sredwe bogato

belan~evinama (16 %). Ovu grupu ~ini veliki broj vrsta, a sve pripadaju razli~itim
familijima: suncokret

uqane repice

ricinus

mak

sezam

lanik

kineska uqana

repica. U svetu se gaje na oko 55 000 000

Uqe se dobija i iz drugih biqnih vrsta koje se koriste u druge svrhe. Dobija se

iz zrnenih mahuwa~a (soja, kikiriki), iz predivih biqaka (konopqa, lan, pamuk),
drvenastih biqaka (maslina, palma, orah, bademi), povrtarskih biqaka (bundeva,
tikve). Uqe je estar trohidroksilnog alkohola glicerola i vi{ih masnih kiselina.
Kod biqnih uqa preovla|uju nezasi}ene masne kiseline. Nedostatak im je {to lak{e
oksidi{u i te`e se ~uvaju, {to zavisi i od pakovawa (brik pakovawe do 2 godine,
plasti~ne boce do 1 godine)

KVALITETNE OSOBINE SEMENA

Su{ivost

Su{ivost je sposobnost oksidacije i prelaska uqa u ~vrsto stawe, a izra`ava se

jodnim brojem (koli~ina joda u gramima koji se sjedini sa 100

uqa).

Prema su{ivosti uqa delimo:

lakosu{iva - jodni broj 130 - 200 (suncokret, lan)

polusu{iva - jodni broj 85 - 130 (uqane repice, pamuk, kukuruz)

te{kosu{iva - jodni broj < 85 (maslinovo, bademovo, ricinusovo)

Ovaj kriterijum se ne odnosi na tekstilna uqa.
Kiselinski broj

Kiselinski broj

Kiselinski broj je masa

KOH

izra`ena u

koja je potrebna za neutralizaciju

slobodnih masnih kiselina u 1

masti ili uqa. Ovaj broj nam govori o koli~ini

slobodnih masnih kiselina u uqu koje su u tom obliku {tetne za ~oveka. Tolerantna
vrednost je do 2,5, a iznad toga se ne koriste za ishranu qudi. Na vrednost ovog broja
uti~e koli~ina o{te}enih zrna i % vlage pri kom je zrno skladi{teno.

Saponifikacioni broj

Saponifikacioni broj je masa

KOH

koja se utro{i za neutralizaciju svih

masnih kiselina. Govori o sposobnosti uqa za dobijawe sapuna. Kre}e se od 160 - 200.

SUNCOKRET –

Helianthus annuus

ZNA^AJ

ZNA^AJ. (

eng. – sunflower

). Suncokret je najva`nija uqana kultura (85 % jestivog

uqa dobija se od suncokreta).

Zrno sadr`i 47-51% uqa, 23%, quske, 16-20% belan~evina (u jezgru 21-34%) ,

6% mineralnih materija.

Uqe je polusu{ivo - jodni broj 119-144. Slu`i za dobijawe margarina i biqnih

masti, majoneza, boja, sapuna, glicerina, lakova, linoleuma...

Kiselinski broj je 2-2,5. Slobodne masne kiseline se stvaraju oksidacijom.
Suncokretovo uqe je veoma kvalitetno. Svetlo`ute je boje, prijatnog mirisa i

ukusa i ima veoma visoku energetsku i hranqivu vrednost.

U wegovom sastavu preovla|uju nezasi}ene masne kiseline (80-90%) i to linolna

(60%), oleinska (do 30%), a ostalo su zasi}ene masne kiseline (palmitinska i
stearinska). Nezasi}ene masne kiseline se u krvotoku te`e talo`e u holesterol pa
biqna uqa imaju prednost u odnosu na masti `ivotiwskog porekla.

Linolna

Linolna kiselina je esencijalna. Lako oksidi{e, pa se ide na stvarawe hibrida

oleinskog tipa (80% oleinske kiseline) ~ime se uqu pove}ava otpornost na
zaki{eqavawe, kako u procesu ~uvawa tako i pri zagrevawu (mogu}nost primene istog
uqa vi{e puta)

Sadr`i i vitamine

A, D, E

. Zahvaquju}i sadr`aju vitamina E (tokoferol)

uqe je veoma stabilno (beta i gama forme vitamina E su prirodni antioksidansi).

Quska

Quska koja se odstrani koristi se za proizvodwu alkohola, sto~nog kvasca,

sto~ne hrane i kao gorivo.

POSEBNO RATARSTVO 2 - ISPIT

Sa~ma

Sa~ma (uqana poga~a) ostaje nakon ce|ewa uqa, a uz prethodno odstrawenu qusku

(33% od mase semena) sadr`e 35% belan~evina i 20% BEM. Od sa~me se dobija
proteinsko bra{no (55% belan~evina), koncentrati (65%) i izolati (90%), a u sto~nu
hranu se dodaje 33-48% belan~evina. Postoje i forme suncokreta sa ve}im sadr`ajem
belan~evina.

Suncokret je dobra medonosna biqka

medonosna biqka

medonosna biqka. Glave suncokreta koje ostanu nakon `etve

(20% od prinosa nadzemne suve mase) mogu slu`iti kao sto~na hrana. Sadr`e 7%
belan~evina, 50% BEM i 15% celuloze.

^itava biqka se mo`e silirati sa proteinskim biqkama. Stablo se mo`e

koristiti kao gorivo, a pepeo sadr`i oko 36%

pa se koristi kao kalijumovo

|ubrivo.

Agrotehni~ki

Agrotehni~ki zna~aj suncokreta je {to se rano skida, dobro koristi vodu i

hraniva iz dubqih slojeva zemqi{ta.

POREKLO I ISTORIJA GAJEWA

Vodi poreklo iz sredwe Amerike (Meksiko i

Peru). U ovim zemqama je bio poznat kao kulturna biqka jo{ pre otkri}a Amerike. U
Evropu je prenet 1510. godine. Prvi botani~ar koji pomiwe suncokret je Monard 1582.
godine. Suncokret je u Evropi prvenstveno gajen kao ukrasna biqka, a seme mu je
upotrebqavano za ishranu ptica i za grickawe.

Prava wivska biqka postao je u Rusiji, u koju je donet u 18. veku, a uqe mu je

prvi put ce|eno 1830. godine. Iz Rusije je po~eo kao wivska biqka da se {iri u zemqe
sredwe i zapadne Evrope.

Kod nas se uvodi nakon Prvog svetskog rata. Na ve}im povr{inama se gaji od

1930. godine, a masovnije nakon Drugog svetskog rata.

GEOGRAFSKA RASPROSTRAWENOST.

GEOGRAFSKA RASPROSTRAWENOST. 30 - 55 s.

.{. i 10 - 40 j.

.{.

PROIZVODWA SUNCOKRETA U SVETU

PROIZVODWA SUNCOKRETA U SVETU (prosek 2000-2002)

Region

Povr{ina

(

)

Prinos

(

t/ha

)

Proizvodwa

(

)

Svet

19 156 054

1,22

23 533 024

Evropa

10 513 085

1,16

12 293 150

Rusija

3 880 767

0,87

3 400 000

Ukrajina

2 651 867

1,12

2 992 800

Argentina

2 465 320

1,77

4 364 092

Indija

1 176 767

0,63

747 333

SAD

999 177

1,42

1 430 393

Rumunija

830 640

1,01

845 483

[panija 817

700

1,01

825

433

Francuska 686

191

2,40

1 645 468

Turska 530

667

1,41

750

000

Ju`na Afrika

521 185

1,37

710 392

Bugarska 461

014

1,12

508

980

Ma|arska 345

605

1,82

631

638

PROIZVODWA

PROIZVODWA SUNCOKRETA

SUNCOKRETA

SUNCOKRETA U

U SCG

SCG

SCG (1996-2002).

Povr{ina (

)

Prinos (

t/ha

)

Proizvodwa (

)

1996 2

205 262

05 262

05 262 1,90

390

000

390 000

1997 160

325

1,62

260

000

1998 159

776

1,75

280

000

1999 184

000

1,48

273

000

2000 146

415

2,17

2,17 318

000

2001 163

155

1,95

317

878

2002

150 183

1,86

279 831

prosek

167 017

1,82

302 673

POSEBNO RATARSTVO 2 - ISPIT

[turost neke zone je posledica nepovoqnih uslova u vreme cvetawa te zone: suv

vetar i niska relativna vla`nost vazduha (polen ne nabubri i ne proklija), nedovoqna
snabdevenost vodom, ki{a (spere polen u doba cvetawa). Ako se {turost javi difuzno
u glavici to je zbog neoplo|enosti pojedinih cvetova, a ~esto se sre}e u semenskoj
proizvodwi. Najboqe vreme za cvetawe je sun~ano vreme sa umerenom temperaturom i
vla`no{}u vazduha. Veoma su nepovoqne dugotrajne ki{e, previsoka temperatura,
niska vla`nost vazduha i odsustvo p~ela.

5. FORMIRAWE

ZRNA

FORMIRAWE ZRNA

FORMIRAWE ZRNA traje 10-14 dana. Tada se formiraju pojedini delovi

zrna na ra~un konstitucionih materija u biqci. Visoka je korelacija izme|u veli~ine
zrna i % uqa jer ako se formira ve}i za~etak zrna bi}e i vi{e uqa (skoro u 99%
slu~ajeva). Za 4 dana od oplodwe izdiferencirani su korenak, kotiledoni i
vegetaciona kupa. Kroz 7 dana jedro je zauzelo 1/4 semena, a za 14 dana celu
zapreminu semena. Optimalna temperatura < 25

, a optimalna vlaga 45

vodenog

taloga.

INTENZIVNA SINTEZA UQA

INTENZIVNA SINTEZA UQA traje 20-25 dana, ako se javi su{a bi}e

mawi % uqa, a ve}i % belan~evina jer se one nakupqaju pre uqa.

USPORENA SINTEZA UQA

USPORENA SINTEZA UQA. Porast prinosa uqa i suve materije je skoro

isti pa je udeo uqa skoro isti, dok se apsolutna koli~ina uqa i daqe pove}ava jer
raste i krupno}a semena. Traje oko 10 dana, nepovoqni uslovi uti~u na mawu masu 1000
zrna. Fiziolo{ka zrelost se posti`e 30-40 dana nakon cvetawa, a posle se zrno samo
su{i. Pove}ava se masa 1000 zrna i koli~ina uqa u zrnu

8. SU[EWE

ZRNA

SU[EWE ZRNA

SU[EWE ZRNA. Zavr{ava se formirawe prinosa, su{ewe i

translokacija organske materije. Sadr`aj vode u principu odre|uje momenat zrelosti.
Fiziolo{ka zrelost je sa 35-40% vode. Do tada je smawewe sadr`aja vode aktivan
proces, a nakon fiziolo{ke zrelosti dolazi do fizi~kog su{ewa zrna. Od
fiziolo{ke do tehnolo{ke zrelosti sadr`aj vode dnevno opada za 1,5-2%. Mo`e se
odrediti i vizuelno: fiziolo{ka zrelost poznaje se po tome {to je gorwa strana
glavice svetlo `ute boje, a periferna zona sme|e boje. U fiziolo{koj zrelosti u
lo`i cvasti ima vi{e od 80% vode.

Mehanizovana `etva je mogu}a sa 18% vlage u zrnu, ali je obavezno dosu{ivawe

zrna. 18% je rentabilni nivo vlage

18% je rentabilni nivo vlage

18% je rentabilni nivo vlage. U na{im uslovima `awe se kada je vlaga mawa od

15%. Sa vlagom ispod 8% mogu}e je du`e ~uvawe uz o~uvawe kvaliteta.

SVETLOST

SVETLOST. Suncokret je BKD.

TOPLOTA

TOPLOTA.

sredwih dnevnih temperatura za kasne hibride je 2600-2850

, a za

rane hibride 2000-2200

efektivnih temperatura za kasne hibride je 1740

, a za rane hibride 1600

VODA

VODA. Transpiracioni koeficijent je 470-765 zavisno od plodnosti zemqi{ta

i uslova gajewa. Suncokret je otporan na su{u jer ima dubok korenov sistem i dobro
usvaja vodu i hraniva iz dubqih slojeva. Maqavost biqke smawuje transpiraciju.

Kod nas su rezerve zimske vlage oko 250

, {to zna~i da je za normalno

uspevawe potrebno je 300

za vreme vegetacije. Ve}a koli~ina padavina u drugom

delu vegetacije (jul-avgust) pogoduje pojavi i {irewu bolesti.
Vrebalov - korelacija izme|u koli~ine padavina u julu, prinosa i % uqa.

Najvi{i prinos je ako je koli~ina padavina 50-60

u julu, a mawe od 50

nedovoqno za visok prinos.

pogoduje pojavi bolesti

do 70

raste % uqa

opada % uqa

ZEMQI

ZEMQI[TE

[TE

[TE. Plodna, dubokog orani~nog sloja. Dobro podnosi i lo{ija

zemqi{ta, kao i zaslawena. Najboqa su ~ernozemi, aluvijumi i livadske crnice
Ne treba puno

jer onda razvija veliku vegetativnu masu. Optimum

je 6-8.

SORTIMENT

SORTIMENT. Kod nas su ranije gajene ruske sorte (Vnimk i Peredovik), a posle

su stvoreni doma}i hibridi. Hibridi imaju sli~an sadr`aj uqa kao i sorte, ali daju
ve}i prinos po jedinici povr{ine.

POSEBNO RATARSTVO 2 - ISPIT

Hibrid

Du`ina vegetacije

(dana)

Optimalan sklop

(biqaka/

)

Napomena

NS-H-15
NS-H-17

105-120
100-115 sredwe rani

45000-55000

Otporni prema plamewa~i, r|i, volovodu,
suncokretovom moqcu. Tolerantni prema
fomopsisu

NS-H-26 RM
NS-H-27 RM
NS-H-33 RM

115-125 sredwe rani
120-130 sredwe kasni
115-125 sredwe rani

45000-55000
50000-55000
50000-55000

Otporni prema plamewa~i, r|i, volovodu,
suncokretovom moqcu. NS-H-27 RM visoko
tolerantan na su{u

NS-H-43
NS-H-45
NS-H-44

130-145 kasni
135-145 kasni
125-135 kasni

40000-45000

Otporni prema, r|i, volovodu i
suncokretovom moqcu. Visoko tolerantni
na fomopsis i su{u (naro~ito NS-H-43).

NS-H-52
NS-H-53
NS-H-55
NS-H-68

110-120 sredwe rani

50000-55000

NS-H-52 tolerantan na su{u

NS-H-111

105-115 sredwe rani

47000-52000

Tolerantan na fomopsis

Ba~vanin
Bana}anin

105-120 sredwe rani

50000-55000

Genetski otporni prema novim rasama
volovoda

Veqa
Kraji{nik

100-110 sredwe rani

52000-56000
50000-55000

Visoko adaptibilni i tolerantni na
fomopsis

Labud

110-120 sredwe rani

45000-50000

Za ishranu ptica, seme belo

Delija
Gricko

100-115 sredwe rani

44000-48000

Za grickawe, sa mawe uqa, a vi{e
belan~evina (25%), krupnog semena

Olivko
Goleador

100-110 sredwe rani

50000-55000

Sa pove}anim sadr`ajem oleinske
kiseline (80%)

Neoplanta 1
i 2

Dekorativni suncokret sa crvenim
cvetovima, granat

Dukat 90-95

vrlo

rani 48000-54000

Za kasnu setvu (

15. V – 15. VI

), ako setva

nije obavqena na vreme ili za
presejavawe

AGROTEHNIKA SUNCOKRETA

PLODORED

PLODORED. Ne podnosi monokulturu ni ponovqenu setvu zbog intenzivnog

napada bolesti i {teto~ina. Preporu~ujue se pauza od 5 godina.

Predusevi pogodni zavise od toga koliko isu{uju zemqi{te i kako prenose

infekcije (sli~ne bolesti), a bitni su i vreme pristizawa i ostaci herbicida, jer je
suncokret osetqiv na ostatke atrazinskih preparata.

Najboqi predusevi su strnine, a zatim kukuruz (paziti na du`inu vegetacije i

ostatke atrazina).

Nepovoqni predusevi su sve biqne vrste koje isu{uju zemqi{te (vi{egodi{we

trave i leguminoze, konopqa, {e}erna repa) i one koje imaju sli~ne bolesti (soja,
uqane repice).

OSNOVNA OBRADA

OSNOVNA OBRADA. Za osnovnu obradu je bitno o~uvawe zimske vlage, pa je

po`eqno da se vr{i u periodu septembar-oktobar, pre berbe kukuruza, {to omogu}ava
akumulaciju jesewe vlage. I rana obrada nije po`eqna jer se zemqi{te vi{e isu{uje
pa su rezerve vlage mawe. Suncokret dobro reaguje na dubinu obrade, naro~ito u
su{nim rejonima i godinama, ali ako se gaji posle useva gde je izvr{ena duboka
obrada ide se na 20-25

, a ina~e na 30

. Posle strnina je obavezno qu{tewe,

gruba priprema sa drqa~om i tawira~om.

PREDSETVENA PRIPREMA

PREDSETVENA PRIPREMA. Rastresitost zemqi{ta na dobrim tipovima

zemqi{ta je dovoqna za jare kulture, a ciq predsetvene pripreme je da se zemqi{te
poravna, da se umawe gubici vode, da se zemqi{te br`e zagreje i ranije obavi setva.
Uz to se uni{tavaju i rano prole}ni korovi.

Predsetvena priprema se vr{i u momentu kada je najmawa mogu}nost sabijawa

zemqi{ta. Treba da se obavi uz {to mawe prohoda uz objediwavawe vi{e operacija i
inkorporaciju herbicida (treflan) na 10 dana pre setve, a obavqa se na 10

dubine

setvosprema~ima. Na jako zbijenim zemqi{tima se ide sa tawira~ama uz pratwu
setvosprema~a. Ako je zima bila su{na boqi su setvosprema~i sa elasti~nim zubima.

POSEBNO RATARSTVO 2 - ISPIT

NEGA.

NEGA. Suncokret iznosi kotiledone, pa je mogu}a potreba razbijawa pokorice

razbijawa pokorice

rotacionim kopa~icama.

Ranije su vr{ena najmawe 2 kultivirawa

kultivirawa

kultivirawa: prvo u fazi 1-2 para listova, a drugo

2 nedeqe posle. Pojavom herbicida je kultivacija zanemarena, ali se mo`e primeniti
da se razbije pokorica i smawi isparavawe iz zemqi{ta, me|utim treba voditi ra~una
o vla`nosti zemqi{ta, dubini rada, kao i o za{titnoj zoni (20

Kada je rastojawe izme|u biqaka mawe od planiranog vr{i se prore|ivawe, jer

suncokret nepovoqno reaguje na neravnomeran raspored biqaka. Najboqe {to ranije
(do faze 2 lista).

Primena herbicida treba da je selektivna zavisno od brojnosti korova.

Najzastupqeniji herbicid je treflan (trifluralin) koji se unosi predsetvenom
pripremom 10 dana pre setve.

Racer

(fluorohloridon) - selektivni herbicid za suzbijawe jednogodi{wih

{irokolisnih korova (1-4

Afalon

(linuron) - selektivni herbicid za suzbijawe jednogodi{wih

{irokolisnih korova (1-3

Treflan

(trifluralin) - selektivni herbicid za suzbijawe jednogodi{wih korova

(1-3

Dual

(metolahlor) - selektivni herbicid za suzbijawe jednogodi{wih korova (1-4

Lasso

(alahlor) - selektivni herbicid.

Frontier

(dimetenamid) - zemqi{ni herbicid za suzbijawe uglavnom uskolisnih

korova (1,5

Naj~e{}e kombinacije:

Lasso + prometrin – 4+3 l/ha
Racer + afalon + treflan

dual

ili

lasso.

Dual + lasso.
Frontier + afalon, racer

ili

prometrin.

Za{tita od bolesti

Za{tita od bolesti (kod hibrida neotpornih na fomopsis) se vr{i u 2

tretirawa (butonizacija i cvetawe) sa sistemi~nim fungicidima:

Konker

(vinklozolin + karbendazim) - 2

Rovral

(iprodion + karbendazim) -

Benlate

(benomil) ili

Bavistin

(karbendazim) (1,5

kg/ha

) +

Ronilan

(vinklozolin)

ili

Sumilex

(prosimidon) (1,5

kg/ha

)

Navodwavawe

Navodwavawe se vr{i u fazi od butonizacije do po~etka cvetawa sa 40-60

vode.

@ETVA

@ETVA po~iwe sa 14% vlage da bi se zavr{ilo sa 10%. @awe se pode{enim

`itnim kombajnima jednofazno (heder za suncokret).

^uva se dugo ako je vla`nost < 8%. Ako je vi{e vlage (10-12%) neposredno se

dora|uje ili su{i. Sa vlagom 8-10 % se mo`e ~uvati kra}e vreme.

UQANE REPICE

– Brassica sp.

ZNA^AJ

ZNA^AJ. (

eng. – rapeseed

). Kupusna uqana repica je prirodan heterozis kupusa

ili keqa sa ogr{ticom i ima jare i ozime forme.

Sadr`i 35-50% uqa (43-47% kod gajenih formi), a u uqu ima 13% linolne

kiseline. Seme sadr`i 18-25% belan~evina.

Uqe

Uqe je polusu{ivo - jodni broj 95-120, i mo`e se koristiti u tehni~ke svrhe.

Stare sorte su sadr`avale eruka kiselinu (nezasi}ena masna kiselina), a udeo joj je
bio vi{e od 50%. Eruka kiselina ima {tetno dejstvo jer izaziva anemiju. Selekcijom
su stvorene sorte sa mawe od 2% eruka kiseline, ali takvo uqe nije podesno u
tehni~ke svrhe nego se rafinisano koristi u ishrani qudi. Slu`i kao sirovina u
industriji tekstila, ko`e, boja, sapuna, u {umarstvu i kao dodatak mazivima.
Upotrebqavalo se za osvetqewe.