Materija na Zemlji se moze javiti u tri agregatna stanja : čvrstom, tečnom i gastovitom. Da li
će neka supstanca biti u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju zavisi, pre svega,
od od kinetičke energije čestica te supstance i od jačine međumolekulskih sila koje povezuju
te čestice u određenu strukturu.

Međumolekulske sile se nazivaju i Van der Waals – ovim silama. One su veoma slabe i
elektrostatičkog su porekla, što znači da deluju između naelektrisanja.

Kod čvrstog stanja materije kinetička energija četica je najmanja, dok su međumolekulske sile
najizraženije zbog malog rastojanja između molekula.

Ovo stanje materije se karakteriše kao

stanje u kome supstanca ima određen oblik i zapreminu.

Kod tečnog stanja kinetička energija čestica je veća nego kod čvrstog stanja, a manja nego
kod gasovitog stanja, dok su međumolekulske sile slabije u odnosu na čvrsto agregatno stanje
zbog većeg rastojanja između čestica. Ovo stanje se karakteriše kao stanje u kome supstanca
ima određenu zapreminu.

Kod gasovitog stanja kinetička energija čestica je najveća, dok su međumolekulske sile
najslabije zbog veoma velikog rastojanja između čestica. Ovo stanje se karakteriše kao stanje
u kome supstanca nema određeni oblik ni zapreminu.

Mnoge supstance se mogu javiti u sva tri oblika u zavisnosti od uslova sredine u kojoj se
nalaze.

ČVRSTA

SUPSTANCA

TEČNA

SUPSTANCA

GASOVITA

SUPSTANCA

Tt Tk

Grafik 1.

Dijagram stanja

Tt – tačka topljenja

Međumolekulske sile zavise od rastojanja između molekula.

Tk – tačka ključanja

2. Gasno stanje materije

Gas nema stalni oblik ni zapreminu već molekuli gasa usled slobodnog kretanja teže da
zauzmu svaki prostor koji im je na raspolaganju. Kod gasovitog stanja molekuli su slobodni i
haotično se kreću zbog toga što je kinetička energija mnogo veća od energije
međumolekulskog privlačenja.

S obzirom na to da su kod gasovitog stanja međimolekulske sile najslabije, to znači da je
rastojanje između molekula veoma veliko. Pošto je rastojanje veliko, zapremina koju zauzima
celokupni gas znatno je veća od zapremine koju zauzimaju sami molekuli gasa.

Najveći deo zapremine gasa je tzv. “slobodni prostor” i zbog toga gasovi imaju veliku
stišljivost i malu gustinu.

2.1. Idealni gas

Proučavanje gasovitog stanja dovelo je do uvodjenja pojma idealnog gasa. Iako je idealni gas
hipotetičan, realni gasovi se u određenim uslovima ponašaju kao idealni pa su se analogije
između njih pokazale korisnim za dalje proučavanje gasnog stanja.

Kod idealnog gasa međumolekulske privlačne sile su neznatne, molekuli se kreću slobodno i
haotično na udaljenom rastojanju pri čemu interaguju samo u sudarima sa zidom suda i svi
sudari su elastični.

Drugim rečima, idealni gas predstavlja skup materijalnih tačaka koje se kreću neprekidno
haotično u svim pravcima (Braunovo kretanje).

2.2 Realni gas

Ukoliko se neki gas dovede na veoma malu zapreminu, tada se smanjuje rastojanje između
molekula pa usled toga nastaje delovanje međumolekulskih sila. Kada do toga dođe gas gubi
osobine idealnog gasa i to je onda realni gas.