Универзитет у Београду
Географски факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ЕКОЛОШКО ПРАВО
ТЕМА:
ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНИ ОРГАНИЗМИ
Ментор: Студент:
Доц. Др Мирјана Дреновак Никола Младеновић 266/13
2
Београд, мај 2016. године
4
Увод
ГМО представљају модерну контроверзу и сама дефиниција ГМО-а ће се разликовати у
зависности од тога да ли их дефинише табор поборника или противника. Са тачке поборника,
ГМО представљају ‘’организме чије су генетске особине измењене са циљем побољшања њихове
нутритивне вредности и повећања отпорности на спољне факторе”
1
ГМО
или генетички модификовани организми су биљни или животињски организми на којима
су при узгоју унети гени неког другог организма или уклонити ген истог организма различитим
методама генетског инжењеринга. Данас у Србији па и у свету, ова тема је веома актуелна и
контраверзна јер се доста полемише о томе. Неке земље у свету подржавају узгој ГМО организма
док друге строго забрањују.
Генетичко инжењерство
је скуп биохемијских поступака којима се изрезују цели
гени, њихови делови или скупине гена из ДНК једног организма и њихово уметање у унапред
одређено место у ДНК другог организма (најчешће таквог који има једноставно генетички састав
и који се може узгајати у неограниченим количинама).
Развој тих поступака омогућио је упознавање грађе и организације великога броја гена
различитих организама, укључујући и човека, те могућност индустријске производње
беланчевина помоћу микроорганизама у које су уграђени синтетички или природни гени вируса,
бактерија, гљива и виших организама.
Генетски модифицираним
биљкама (ГМБ) називају се оне којима је у језгрин или
хлоропластни геном додано један или више гена који контролишу неко ново или модифицирају
постојеће својство.
1984. Прва генетски модифицирана биљка – дуван
1986. Прва службена испитивања пољопривредних ГМ биљака
1994. На тржишту у УСА прва ГМ биљка – парадајз
1995. У САД ГМ сорте памука, соје, кукуруза, али озбиљније се шире од 1996.
Вековима су фармери, вртлари, пољопривредници, сточари вршили селекцију биљака и
животиња, како би пренели жељене особине, односно издвојили сорте са најбољим
карактеристикама, почевши од бољи укус хране. На тај начин се вршио неки вид селекције и
укрштања. Ако би једна биљка имала већи плод, а друга бољу и јачу стабљику или јачи корен, у
оквиру исте врсте би их укрштали да добију биљку која има и бољу стабљику и бољи плод и
корен и на тај начин стварали би „савршени“ организам односно у овом случају биљку која би им
донела више плодова а неким случајевима и зараду.
Захваљујући напретку молекуларне биологије и генетичког инжењерства, крај прошлог века
обележен је ступањем на сцену науке и технологије генетски модификованих организама.
Постављају се и многа питања са научних, технолошких, еколошких, друштвених, етичких,
економских и политичких аспеката.
1
http://organic.lovetoknow.com/Pros_and_Cons_of_GMOs
5
Упоредна анализа спровођења закона и употребе генетичких
модификованих организама
Европска Унија
Овим генетичким модификованим организмима генетичка структура је измењена вештачким
путем на начин, који се никада вероватно не би десио у природи. Генске конструкције којима је
измењен ген домаћина најчешће потичу од сасвим несродних врста, чиме се поништавају све
границе у природном генском току измена наследних информација.
У свету број пољопривредних парцела на којима се налазе ГМО културе расте, али је у Европи
ситуација другачија. Број парцела се у Европи смањује, а највише у Немачкој и Аустрији, ове две
земље су у једино и најјачи противници производње и дистрибуције ГМО-а. Немачка и Аустрија
су искористиле сва права која им пружа европска унија да што је могуће више спрече примену
ГМО. Још од 2003. године, у Европској Унији је почела да се развија мрежа „GMO Free” European
Regions and Local Authorities, чији су основни принципи: коегзистенција, предострожност и
одговорност.
У оквиру Европске Уније, Немачка је показала да је спремна да постане слободна зона тј. зона
без ГМО-а. До краја августа 2010. године у Немачкој је постојало чак 198 региона без ГМО, 235
општина, 29836 фармера, односно 1 075 407 хектара земљишта без ГМО-а
2
. На територији
Европе је дозвољено узгајање 2 ГМО културе а то су: кукуруз Монсант (САД) и кукуруз Мон
810, затим кромпир Амфлора, чији је произвођач Немачка фирма BASF. Узгајање ове врсте
кромпира одобрено је 2010. године, да би се потом 2012. године престало са производњом ГМО
кромпира јер Европа није била у потпуности спремна и сагласна за употребу ове врсте
технологије.
Са престанком узгајања
Амфлоре у Европској Унији,
једино се још може узгајати
Монсанто кукуруз МОН 810.
Немачка је 2009. године
искористила опцију коју
оставља основни правни акт
Европске Уније о ГМО:
Директива 2001/18/ЕЗ. Наиме,
на основу члана 23. Директиве
2001/18/ ЕЗ, 7 која садржи тзв.
заштитну клаузулу, државе
чланице могу да ограниче или забране продају и/ или увоз ГМО као и ГМО производа на својој
територији. Стога, Немачка тренутно није клијент биотехнологије за узгајања ГМО-а, али и
поред тога је усвојила одговарајућу правну регулативу јер и даље постоји могућност увоза ГМО
и њихових производа.
3
2
http://www.gmo-free-regions.org/gmo-free-regions/germany.html
3
Институт за упоредно право, Употребноправна анализа дозвољености производње и употребе генетски
модификованих организама, Београд, 2012
Слика 1Монсанто (извор: google/slike)
