1
МОРФОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА
Генетски хоризонти земљишта
Морфологија земљишта је део науке о земљишту који обухвата
изучавање морфолошких особина земљишта. При проучавању морфологије
профила узимамо у обзир степен измене у односу на матични супстрат као
почетну тачку педогенезе. Те промене се могу уочити на основу боје, текстуре,
структуре и специфичних новообразовања, а повезане су на специфичан начин
унутар појединих хоризоната. Због тога су земљишни хоризонти најважнији
елементи земљишне морфологије.
Разликујемо
спољашњу
(ектоморфологију)
и
унутрашњу
(ендоморфологију)
морфологију.
При опису
спољашње морфологије
у записник (теренски дневник) се
уносе подаци о терену на коме је профил отворен, а она обухвата:
-
рељеф,
-
живи
(биљни покривач) и
-
неживи покривач
.
Рељеф
утиче на образовање земљишта посредно, распоређујући по површини
земљишта топлотну енергију и воду.
Живи (биљни) покривач
је сложени показатељ педогенетских процеса и
еколошких особина земљишта, пре свега његове плодности. Земљиште може
бити голо, без икаквог биљног покривача или обрасло природном (шуме, ливаде
и др.) или антропогеном (оранице, вештачке ливаде, воћњаци и др.) вегетацијом.
Посебну пажњу треба обратити на фитоценозе, или главне биљке, њихову
распрострањеност, присуство корова и њихову бројност, на присуство
хидрофилне, ацидофилне и халофитне вегетације.
Мртви покривач
- шумска простирка, грање, изумрла стабла, пањеви, разни
жетвени остаци и сл. Некада га чини и вода која се на земљишту стално или
повремено задржава (локве, баре и др.) и скелет тј. камење и стене које леже на
површини земље.
Унутрашња морфологија
земљишта се односи на изглед његовог
вертикалног пресека (профила) земљишта, од површине до неизмењеног
супстрата. Међу најважније ендоморфолошке особине земљишта спадају
грађа
земљишног профила
(његова издељеност на генетске хоризонте и то њихов
број, след, моћност, израженост и прелаз једног у други) и низ особина тих
хоризоната (дубина, боја, механички састав, структура, порозност, збијеност и
др.) При опису унутрашње морфологије профила прво се пажљиво разгледа
његово чело, и визуелно, на основу измене боје, механичког и агрегатног
састава издвоје
генетички хоризонти земљишта
и
слојеви
(хоризонтална зона
у земљишту настала процесом седиментације, означавају се римским
бројевима).
Генетски хоризонти
земљишта су хоризонталне зоне у земљишту,
карактеристичних физичко-хемијских особина, а које су настале као последица
деловања педогенетских фактора. На основу морфолошких карактеристика
може се приближно одредити правац и степен педогенетких процеса и
2
класификовати земљиште. Да би се добила потпуна и правилна слика о
генетским и агрономским карактеристикама земљишта потребно је морфолошка
истраживања допунити лабораторијским истраживањима физичких, хемијских и
биолошких особина Профили већине типова наших земљишта су издељени на
мањи или већи број генетских хоризоната. Генетски хоризонти су углавном
добили називе по педогенетском процесу који је довео до њиховог образовања.
Поред назива, за обележавање се користе и симболи – велика слова латинице, у
новије време све више и допунске словне ознаке (мала слова латинице) за
обележавање извесне специфичности.
Мешовити (сложени) хоризонти
су хоризонти у којима се истовремено
одвијају два процеса чије су морфолошке последице видљиве. Означавају се
разломачком цртом између два симбола која представљају два постојећа
процеса (нпр. A/G).
Дубоки хоризонти се често диференцирају на два или више
подхоризонта
који се могу издвојити као посебне зоне
. Као симболи за њихово
обележавање су коришћени арапски бројеви (нпр. А
1
, А
2
, B
1
, B
2
), али се у новије
време користе мала слова латинице (нпр. Gso, Gr подхоризонт). Ако се
хоризонт у целини појављује у разним модификацијама, онда то сматрамо
различитим формама (модификацијама) истог хоризонта (нпр. Bt хоризонт, Bh
хоризонт).
Када је прелаз у следећи хоризонт веома постепен издвајају се и
прелазни хоризонти,
који носе словне ознаке оба хоризонта међу којима чине
прелаз (нпр. AhB, Ah(B)), на прво место се ставља слово оног хоризонта чије
особине доминирају.
У земљиштима се могу издвојити следећи
основни хоризонти
:
O
- органогени хоризонт
(површински хоризонт; образује се накупљањем
органских остатака у аеробним условимана; карактеристичан за шумска
земљишта),
са подхоризонтима:
Ol
– листинац; подхоризонт органске простирке у коме се јасно
распознају делови биљака који међусобно нису повезани мицелијумима гљива;
Of
– ферментациони; подхоризонт разложених остатака, тешко се
распознаје примарна структура биљних остатака;
Oh
– хумификовани; подхоризонт разложених (хумификованих)
биљних остатака, где се не распознаје структура биљних остатака.
(A)
иницијални
, површински хоризонт генетски младих земљишта (почетна
фаза образовања земљишта), слабо развијен
,
по боји се мало разликује од C
хоризонта; због слабе хумификације још увек не поседује одлике хумусног
хоризонта.
A
хумусно-акумулативни хоризонт
, површински хоризонт са повећаним
садржајем органске материје која је добро измешана са неорганким
(минералним) делом земљишта. Дубина му варира од 2-3 cm до преко 100 cm,
са подхоризонтима:
