Висока медицинска школа струковних студија у Ћуприји
Семинарски рад
Генетика
ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ХРАНА
Ментор: Студент:
Проф. Др. Душица Живановић Сара Стојковић 552/4
Ћуприја, октобар 2015
Садржај:
1. УВОД.....................................................................................................................................3
1.1 Шта су генетски модификовани организми ?......................................................3
2. СТВАРАЊЕ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИХ БИЉАКА..........................................4
3. ТИПОВИ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИХ БИЉАКА...............................................5
3.1 Толерантност на хербициде..................................................................................5
3.2 Отпорност на инсекте............................................................................................5
3.3 Измењени садржај композиције скроба или шећера..........................................6
3.4 Промене у саставу уља..........................................................................................6
3.5 Отпорност на антибиотике ..................................................................................7
3.6 Отпорност на болести...........................................................................................7
3.7 Контрола фертилности биљака............................................................................7
3.8 Примери у пракси..................................................................................................8
4. ДИЛЕМЕ У ВЕЗИ СА КОРИШЋЕЊЕМ ГМО.................................................................9
4.1 Предности ГМ хране...........................................................................................10
4.2 Недостаци ГМ хране............................................................................................11
5. ЗАБЕЛЕЖЕНИ СЛУЧАЈЕВИ НЕГАТИВНОГ УТИЦАЈА ГМ ХРАНЕ НА ЗДРАВЉЕ
ЉУДИ.......................................................................................................................................13
6. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................16
7.ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................17
Заједничка структура ДНК и универзалност генетичког кода омогућава
комбиновање гена или фрагмента ДНК различитог порекла и њихову експресију у
живој ћелији. Технике које се користе у процесу уношења или убацивања гена из једног
организма у ДНК другог организма, што доводи до мењања карактеристика организма
примаоца, су познате као генетски инжењеринг или технологија рекомбинантне ДНК.
Термин “генетски модификоване биљке” се односи на биљке у које је уношен
ген из несродних врста методама генетичког инжењеринга. Унети ген им даје жељено
својство које генетски немодификован варијетет нема.
Генетски инжењеринг у лабораторији:
Користи вирусе и бактерије да би “инфицирао” биљку или животињу новим
ДНК
Разбија ћелијску мембрану биљке и у њено језгро упуцава нови ДНК
Процес стварања генетски измењених биљака обухвата следеће фазе:
1. Лоцирање организма са специфичним својством, екстракција ДНК,
исецање гена од интереса
2. Клонирање гена у вектор за пренос и унос вектора у бактерије
3. Гајење бактерија на селективним медијумима и одабирање оних које носе
жељени вектор
4. Дизајнирање гена да се експримира на специфичан начин
5. Трансформација - убацивање вектора у ћелије биљака
6. Гајење у пољу трансформисаних биљака.
Слика број 3. ГМО
3. ТИПОВИ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИХ БИЉАКА
У оплемењивању биљака главни циљ је створити сорте које ће имати побољшане
особине у односу на постојеће. Као помоћ класичним методама оплемењивања биљака
користе се методе биотехнологије. До сада су генетичким инжењерингом створене
биљне врсте које су: толерантне на хербициде, отпорне на инсекте, измењеног састава
скроба/шећера, измењене композиције уља, отпорне на антибиотике, са контолом
фертилности.
3.1 Толерантност на хербициде
Стварање биљака толерантних на одређене “тоталне” хербициде дозвољава
произвођачима прскање усева хербицидом који ће уништити корове, а неће утицати на
гајене биљке. Ово омогућава лакше гајење и коришћење широког спектра дејства
“тоталних” хербицида. Наиме, боља је контрола корова, мањи су трошкови за радну
снагу, број третирања услова је смањен, отуда се користе мање количине хербицида.
Резултат тога је повећање приноса, повећање профита; мање штете у еколошком
смислу, јер се користе неперзистентне хемикалије.
3.2 Отпорност на инсекте
Увођењем гена који кодирају производње токсина, инсекти који се хране овим
биљкама угину због дејства токсина. Потенцијална корист се огледа у смањењу
количина инсектицида којима се третирају усеви, затим повећању приноса јер су
смањене штете које праве инсекти и према томе повећању профита. Негативне стране
