Genetski modifikovane biljke
Prof. Dr. Jelena Boskovic
Oplemenjivanje biljaka
Student: Ognjen Despotovic
Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK)
izmenjen na veštacki način. Tehnologija kojom se to postiže se često naziva "moderna biotehnologija",
"genetska tehnologija", ili "genetski inženjering". Ovom tehnologijom je takođe moguće selektovani gen
iz jednog organizma uneti u drugi, čak među vrstama koje nisu srodne.
O hrani se danas raspravlja žučno i često kao nikada pre; laving polemika pokrenula je genetski
modifikovana hrana, koju je moguće proizvoditi zahvaljujući brojnim otkrićima iz oblasti biotehnologije,
grane nauke koja doživljava procvat na početku XXI veka. "Naoružani" novostečenim znanjem o DNK,
naučnici širom sveta eksperimentišu sa genetskim kodom biljaka i životinja, stvarajući nove vrste i po želji
birajući njihove osobine. Doskora nezamisliva stvar se već desila: ukrštanje biljaka i životinja. Iako niko to
nije, barem javno, uradio, lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima, čiji genetski kod bi mogao da
bude "obogaćen" genima biljaka i životinja.
Oplemenjivanje biljaka
Uticaj proizvoda dobijenih iz genetski modifikovanih biljaka na
zdravlje ljudi zavisi od specificnog hemijskog sastava samog proizvoda.
Potencijalno korisni mogu biti proizvodi na pr. sa povecanim sadržajem
svarljivog gvozdja ili ako je iz njega uklonjena supstanca koja izaziva alergiju a
štetan ako je genetickom modifikacijom unet i u toku proizvodnog procesa ostao
aktivan novi alergen ili toksin (16). Genetickom modifikacijom novi alergen
može da se unese u hranu ne samo iz poznatog izvora alergenosti vec iz biljaka,
bakterija ili virusa cija je potencijalna alergenost nepoznata. Zbog toga je
ispitivanje potencijalne alergenosti obavezan deo procesa ispitivanja bezbednosti
proizvoda dobijenih preradom geneticki modifikovanih biljaka.
Oplemenjivanje biljaka
Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji se sada primenjuje usvojen je 2001. godine i tada je važio na
teritoriji SR Jugoslavije. Stoga se javljaju određene poteškoće u njegovoj primeni na republičkom nivou.
Između ostalog, nisu jasno definisane nadležnosti inspekcijske službe, kao ni uvoz i izvoz GMO i proizvoda od GMO.
Evropska unija je već 2002. godine usvojila čitav niz novih regulativa koje se odnose na tu oblast i bilo je potrebno
naše propise usaglasiti sa evropskim.
Kada je reč o GMO, u Evropskoj uniji se još od 1990. primenjuje specifičan regulatorni okvir koji podrazumeva
da se svaka oblast rada sa GMO posebno definiše, a uvedeni su i novi standardi u tom sektoru, kao što su
obeležavanje i sledljivost, na primer. Od 2004. godine u EU se primenjuje novi, unapređeni zakonski okvir.
Srbija je ratifikovala Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti, koji se bavi u prvom redu zaštitom biološkog
diverziteta od potencijalnihnegativnih efekata nastalih korišćenjem živih modifikovanih organizama.
Potpisnice tog akta su u obavezi da svoju legislativu usklade sa njegovim odredbama.
Oplemenjivanje biljaka
