Univerzitet u Beogradu
Poljoprivredni fakultet-Zemun
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
GENETIKA, SELEKCIJA I OPLEMENJIVANJE
DOMAĆIH ŽIVOTINJA
TEMA RADA
GENETSKI PARAMETRI OSOBINA MLEČNOSTI
GOVEDA
PROFESOR DOKTORANT
Prof. dr Radica Đedović Milomir Blagojević
br. dosijea 10/51
UVOD
Usled ekspanzije ljudske populacije, naročito zemalja u razvoju, ujedno se javlja i
potreba za većom proizvodnjom i korišćenjem animalnih proizvoda poput mleka, mesa i
jaja kao dobrih izvora esencijalnih nutrijenata. Sa druge strane posmatrano, da bi
proizvodnja ovih animalnih proizvoda značajnih za ishranu ljudi, mogla pratiti potrebe za
njima, neophodno je da se pored brojčanog uvećanja stočnog fonda, vrši konstantno
unapređenje genetskog materijala s kojim se raspolaže u stočarstvu. U ovakvim
ambijentalnim uslovima, gde se pritisak unapređenja stočarske proizvodnje isključivo
prenosi u domen selekcije-tačnije selekcijskih službi i selekcionera, uspeh i napredak
stočarske proizvodnje, a naročito proizvodnje mleka u govedarstvu, zahteva doslednu i
sistematsku primenu nauke i tehnologije iz oblasti genetike, oplemenjivanja i selekcije
domaćih životinja, a sve u cilju postizanja boljih proizvodnih rezultata.
Oplemenjivanje goveda ima za cilj stvaranje dobre genetske predispozicije za
visoku proizvodnju u odgovarajućim uslovima uzgoja životinja. Dugoročna stabilna
proizvodnja animalnih proizvoda zahteva stvaranje visokog genetskog kvaliteta unutar
određene populacije goveda sa jedinstvenim ciljem da svaka novonastala generacija bude
superiornija po svojim proizvodnim osobinama u odnosu na prethodne. Da bi se došlo do
željenih rezultata putem selekcije i oplemenjivanja u govedarstvu, moraju se pre svega
postaviti tačno definisani odgajivački ciljevi na osnovu kojih će se u daljem toku selekcije
vršiti odabir samo onih grla koja u sebi nose visok genetski kvalitet za odabrano svojstvo.
Svaki odgajivački cilj u govedarstvu, treba pre svega, da se temelji na potrebama i
zahtevima potrošača za određenim animalnim proizvodima (mleko, goveđe meso), ali i
ekonomskoj opravdanosti željene proizvodnje. Na osnovu svega izloženog, osnovni
zadatak odgajivača je da u kontinuitetu prate potrebe i zahteve tržišta, odnosno potrošača,
te da na osnovu njih definišu dugoročne ciljeve i naprave takav odgajivački program koji će
omogućiti maksimalan genetski napredak u željenom pravcu. Sa tog aspekta posmatrano,
prvi korak koji u tom pravcu treba sprovesti jeste odabir najboljih grla, nosioca poželjnih
gena, te njihovo međusobno parenje radi dobijanja potomstva, koje bi u pogledu
proizvodnih osobina bilo superiornije u odnosu na roditelje. Koji će se metod ili postupak
koristiti tom prilikom pre svega zavisi od naslednosti i genetske povezanosti osobine koja
se želi unaprediti (Stanojević i sar; 2012).
Jedan od osnovnih odgajivačkih ciljeva kojem se od uvek pridavao veliki značaj i
poklanjala izuzetna pažnja predstavljalo je genetsko unapređenje mlečnih goveda s ciljem
gotovo da je i nemoguće napraviti bilo kakav napredak na polju poboljšanja mlečnosti, a
da se pri tome ne uzmu u obzir i ostale osobine grla koje posredno ili neposredno utiču na
nivo mlečnosti. Na osnovu ovoga, može se izvesti zaključak da se mlečne osobine nekog
grla (prinos proizvedenog mleka, mlečne masti i proteina) određuju u zavisnosti od
produktivnih i zdravstveno-reproduktivnih karakteristika istog, te se formira odgovarajući
selekcijski indeks zasnovan na vrednostima ovih osobina i njihovoj međusobnoj
povezanosti (korelaciji). Ovako formiran selekcijski indeks predstavlja osnov u
selekcijskom radu i odabiru goveda za dalji priplod, na osnovu koga se dobija znatno
jasnija slika o priplodnoj vrednosti nekog grla i njegovom uticaju na mogućnost poboljšanja
mlečnih karakteristika budućih potomaka. Određivanje selekcijskog indeksa predstavlja
metod ocene priplodne vrednosti nekog grla koji u obzir uzima vrednosti dve ili više
osobina i/ili njihovo kombinovanje pri čemu se može koristiti veći broj podataka o jednoj ili
više osobina. Na ovaj način, linearnom kombinacijom rezultata i ekonomskih pokazatelja
osobina koji se koriste kao kriterijumi za selekciju utvrđuje se priplodna vrednost datog grla
za ispitivane željene osobine. Veliki značaj selekcijskog indeksa ogleda se u tome što se
za njegovo određivanje koristi ukupna i nasledna komponenta varijabilnosti (h
2
), zatim
povezanost osobina i njihove korelacije, pri čemu sve dobijene informacije koriste za
ocenjivanje priplodne vrednosti jedinke.
Da bi se u potpunosti mogli sagledati odnosi između
osobina mlečnosti potrebno je
imati informacije o prosečnim vrednostima i fenotipskoj varijabilnosti osobina mlečnosti za
odabranu populaciju goveda, ponovljivosti ispitivanih osobina, zatim heritabilnosti i
korelacijama kao najznačajnijim genetskim parametrima za tražene osobine, koji ulaze u
izgradnju selekcijskog indeksa, te na taj način dobijamo potpunu sliku o genetskoj
vrednosti nekog grla za dalji priplod .
GENETSKI PARAMETRI OSOBINA MLEČNOSTI KAO POKAZATELJI VREDNOSTI
POPULACIJE ZA PRENOŠENJE ŽELJENIH OSOBINA
Jedan od najvažnijih parametara osobina mlečnosti koji ima veliki značaj pri
određivanju priplodne vrednosti jedinke za dalju selekciju jeste heritabilnost (h
2
)
tj.
koeficient naslednosti. On predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti koja determiniše
kvantitativna svojstva životinja. Poznavanje heritabilnosti nekog svojstva je nužno kako bi
se na što bolji način mogle proceniti priplodne vrednosti individua, zatim pripremiti i
formulisati plan i ciljevi oplemenjivanja, ali i na pravilan način mogao proceniti potencijalni
selekcijski učinak. Heritabilnost, šire posmatrano, predstavlja odnos nasledne tj. genetske
varijanse i ukupne-fenotipske varijanse, dok u užem smislu ona predstavlja odnos aditivne
