ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ ДР ЛАЗАР ВРКАТИЋ
УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ГЕНОЦИД
Ментор: Студент:
Доц.др Татјана Скакавац
Нови Сад, 2017. године
САДРЖАЈ
Увод......................................................................................................1
Геноцид као кривично дело................................................................2
Карактеристике геноцида...................................................................3
Судови..................................................................................................5
Степени у развоју геноцида...............................................................6
Конвенција...........................................................................................8
Геноциди............................................................................................10
Геноцид над Србима.........................................................................12
Закључак............................................................................................14
Литература.........................................................................................15
Кривично дело геноцида спада у групу кривичних дела против човечности и других
добара заштићених међународним правом
2
. Као и што смо рекли реч (појам) геноцида
почиње да се појављује у 20. веку. Кроз историју смо имали мого примера истребљења
завађених племена али њих не можемо назвати а ни сматрати геноцидом. Може се рећи
да је пре него што је конвенција о геноциду усвојена, коришћено ''Међународно ратно
право'' које је донекле штитило народ, тачније цивилно становништво од масовних
убистава али само за време рата. За увођења појма геноцид дефинитвно се могу сматрати
злочини фашистичких држава а поготово нацистичке Немачке која се може сматрати као
главни кривац за злочине у Другом светском рату и непосредно пре. У теорији, пракси и
законодавству израз геноцид има шире значење.
Поред тога што подразумева убијање она исто тако означава и уништење било које
групе , на било који начин, као што су нарушавање физичког и душевног здравља као и
наношење патњи људима, принудно расељавање или стављање у такве животне услове
које доводе до њиховог потпуног или делимичног истребљења, мере уперене на
спречавање рађања у оквиру групе, а у то спадају групе које чине једну целину као што су
национална, расна, етничка верска основа.
3
Ово дело може постојати и у време мира или
оружаног сукоба а не само за време рата. Основне карактеристике су масовност,
бруталност и перфидност примене. Радње се могу извршити непосредним предузимањем
радњи које се сматрају деликтним као а може бити и њихово наређивае. У почетку,
кривично дело геноцида је било предвиђено као подврста злочина против човечности.
Конвенција има доста похвалних особине а неке од њих су:
- даје се ваљана дефиниција тог злочина, предвиђена је казна за дела везаних за геноцид
као што су (планирање, покушај, саучешништво , подстрекивање),
- без обзира да ли је рат или мир забрањује се геноцид , сматра геноцид како за злочин
који повлчи одговорност починиоца ( коа и других учесника) тако и за међународно
забрањено дело које повлачи одговорност државе чије власти спроводе или на неки
начин учествују у вршењу геноцида.
2
http://ipf.rs/krivicno-delo-genocida-3/
3
Стојановић. З. ''Коментар кривичног законика'' , Београд , 2017, стр 1062
Наравно, постоје и недостаци као и пропусти у Конвенцији, а неке од њих су:
- у дефиницију геноцида није укључен кулутрни геноцид (уништавања језика и културне
групе). Поред тога , геноцид не обухвата истребљење по политичким основама , а за шта
се сматра да је намерно учињено. Али у неким земљама се убијање комуниста сматра
истребљењем, међутим као и што смо рекли према Конвенцији то не представља
геноцид.
- механизам за спровођење који је предвиђен Конвенцијом није ефикасан( јер је у
Конвенцији предвиђено да се суђење спроводи пред судовима држава на чијим се
теориторијама дело извршило.) Ово се сматра очигледним промашајем јер власти
одређене територијалне државе углавном буду ти који врше злочине и због тога ће
национални тужици оклевати и успоравати поступке гоњења. А није ни постојао никакав
међународни кривични суд, а није био ни образобан наредних педесет година.
Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године је, као и сваки
други општи правни акт, резултат политичке реалности у тренутку њеног доношења, и
она представља највише што су државе биле у стању да договоре непосредно након
Другог свјетског рата, и управо Из тих разлога се може рећи да је дефиниција геноцида
крута
4
. Треба знати да је Конвенција први међународни уговор који је дефинисао
међународне злочине. Те забране подједнако важе у миру и рату.
КАРАКТЕРИСТИКЕ ГЕНОЦИДА
Има разних међународних злочина и сви могу имати неке сличне радње извршења као
што је например убиство, које се такође може појавити и код геноцида. Али оно што
геноцид чини посебним јесу психолошко, субјективни елементи- што уствари значи
геноцидна намера учиниоца овог кривичног дела која постоји уз умишљај усмерен ка
извшењу објективних елемената, у која спадају например напад на живот и тело.
Прецизније речено, није довољно да убиство буде намерно, већ мора бити са
одређеном(посебном) намером. Да би постојала та намера није потребно да постоји
4
http://ipf.rs/krivicno-delo-genocida-3/
