Genocid: seminarski rad iz međunarodnog krivičnog prava

____________________________________

Univerzitet “Union – Nikola Tesla”

Fakultet za poslovne studije i pravo

Beograd

Seminarski rad

iz

Međunarodno krivičnog prava

Tema:

Genocid

Mentor:                                                              Student:

Prof. dr Milan Milošević                                  Seid  Erović MD26-15 

____________________________________

Jun 2016.godine

2

Sadržaj

1.Uvod ............................................................................................................   3

    1.1.Međunarodna krivična djela ................................................................    3

2.Genocid .......................................................................................................   4

    2.1.Genocid u međunarodnom pravu..........................................................   4

    2.2. Genocid u krivičnom pravu Crne Gore.................................................  9

3.Zaključak ………………………………………………………………….   13

Literatura

 ........................................................................................................   15

4

rata ili rata kojim se krše međunarodni ugovori, sporazumi ili garantije, ili učestvovanje u nekom 

zajedničkom planu i zavjeri za izvršenje ma kog od gore navedenih djela“

3

.

Genocid

, tj. namjerno ubijanje, uništavanje ili istrebljenje grupe ili članova grupe kao takve 

najprije je predviđen kao podvrsta zločina protiv čovječnosti. Genocid je postao autonomna vrsta 

zločina 1948. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o 

genocidu. 

3

 Opširnije, Stojanović Zoran, 

Međunarodno krivično pravo

, Beograd 2008., str. 155.

5

2.GENOCID

2.1.Genocid u međunarodnom pravu

Istorija poznaje mnogo primjera uzajamnog istrebljenja zavađenih rodova i plemena u 

doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Ovaj 

pojam počinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u 20 vijeku. Bilo je humanitarnih shvatanja koja 

su   osuđivala   takve   zločine   i   izvjesnih   propisa   o   njihovom   kažnjavanju   u   unutrašnjem 

zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist žrtava genocida. 

Međunarodno   ratno   pravo   štitilo   je,   donekle,   civilno   stanovništvo   od   masovnih   ubistava   i 

zlostavljanja   za   vrijeme   rata,   ali   do   skoro   nije   bilo   ni   odgavarajuće   definicije   genocida   ni 

međunarodnopravnih propisa za njegovo sprečavanje i kažnjavanje. Koncepcija o tome sazrijevale 

su između dva svjetska rata, zajedno sa koncepcijom o međunarodnopravnoj zaštiti nacionalnih 

manjina. Neposredni povod za savremeno međunarodno pravno regulisanje genocida dali su 

čudovišni zločini fašističkih država, naročito nacističke Njemačke,  prije i za vrijeme Drugog 

svjetskog   rata,   masovnim   istrebljenjem   slovenskih   naroda,   Jevreje,   Roma   i   drugih.   Statuti 

međunarodnih vojnih sudova u Nirnbergu i u Tokiju, obuhvataju neke bitne elemente genocida, a 

optužnica glavnih tužilaca u Nirnbergu usvaja i sam termin.

Riječ genocid je kovanica od dvije riječi:  grčke riječi  

genos

 (rod, pleme, narod) i latinske 

riječi  

caedere

  (ubiti). Predložio ga je dr Rafael Lemkin za vrijeme Drugog svjetskog rata, a 

inkorporiran je, na njegovu sugestiju, u optužnicu glavnim njemačkim ratnim zločincima.

Generalna   skupština   UN   je   Rezolucijom   260   A   (III)   od   09.   decembra   1948.   godine 

predložila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (u daljem tekstu: Konvencija) 

za potpisivanje i ratifikaciju. Članom 2. Konvecije definisan je genocid tako da ga čine dva 

elementa: akt i namjera. Sledeći akti mogu da čine zločin genocida:

a) ubijanje članova grupe;

b) prouzrokovanje ozbiljnih tjelesnih ili duševnih povreda članova grupe;

c) namjerno dovođenje grupe u životne uslove sračunate na njeno fizičko uništenje u cjelosti 

ili djelemično;