Geodiverzitet banjalučke regije
Зборник
радова
,
св
. LVII, 2009.
Collection of the Papers,
vol. LVII, 2009
229
Оригинални
научни
рад
Original scientific article
Душица
Пешевић
ГЕОДИВЕРЗИТЕТ
БАЊАЛУЧКЕ
РЕГИЈЕ
У
ИНТЕГРАЛНОМ
КОНЦЕПТУ
ЗАШТИТЕ
ПРИРОДЕ
И
ОДРЖИВОГ
РАЗВОЈА
Извод
:
Геодиверзитет
је
својство
животне
средине
којим
она
обезбјеђује
пуно
функционисање
живота
,
али
и
одржавање
друштвено
-
економских
функција
.
Сав
-
ремени
интегрални
приступ
заштити
природе
,
као
мултидисциплинарној
и
прије
свега
апликативној
и
активној
форми
уважавајућег
односа
човјека
према
окружују
-
ћој
природи
,
обједињује
равноправан
третман
и
позицију
очувања
и
унапређења
географске
разноврсности
природних
појава
,
односно
геодиверзитета
.
Да
би
се
могле
предузети
мјере
адекватне
заштите
,
очувања
и
унапређења
облика
разноврс
-
ности
географске
средине
Бањалучке
регије
,
неопходно
је
познавати
њихову
суш
-
тину
,
узрочност
,
критеријуме
вредновања
и
основне
процесе
деградације
геодивер
-
зитета
наведеног
геопростора
.
Кључне
ријечи
:
геодиверзитет
,
заштита
природе
,
животна
средина
,
одрживи
развој
Abstract:
Geo-diversity is the characteristic of the environment by which the complete
functioning of life, but also the maintaining of the social-economic functions is availa-
ble. The modern integral approach to nature conservation, as multidisciplinary, and
above all, applicative and active form of respected relation between man and the envi-
ronment, incorporates the equal treatment and position of the protection and advance-
ment of geographical diversity of natural phenomena, i.e. geo-diversity. In order to
overtake the measures of adequate protection, conservation and advancement of differ-
ent kinds of geographical diversity of Banjaluka region, it is necessary to know the
essence, causality, criteria of evaluation and the basic processes of the geo-diversity
degradation of the mentioned geographical region.
Key words:
geo-diversity, nature conservation, environment, sustainable development.
Увод
Геодиверзитет
као
термин
се
може
дефинисати
на
више
начина
.
У
класичном
поимању
геодиверзитет
представља
разноврсност
предјела
која
је
исказана
геолошком
грађом
и
морфолошким
елементима
и
процесима
.
Према
Љешевићу
(2002)
геодиверзитет
подразумијева
разноврс
-
ност
географске
средине
која
је
посљедица
геолошких
,
географских
и
антропогених
промјена
током
времена
.
Геодиверзитет
је
својство
животне
502.2/.5(497.6);
УДК
908(497.6
Бањалучка
област
)
Геодиверзитет
Бањалучке
регије
у
интегралном
концепту
заштите
...
230
средине
којим
она
обезбјеђује
пуно
функционисање
живота
,
али
и
одржа
-
вање
људских
,
прије
свега
друштвено
-
економских
функција
.
Даље
наводи
да
геодиверзитет
укључује
природне
и
друштвене
компоненте
и
садржаје
,
по
чему
се
разликује
од
свих
других
облика
диверзитета
.
П
o
Р
.
И
О
.
Гња
-
ту
(2008)
геодиверзитет
се
тумачи
као
природно
-
географска
разноврсност
,
испољена
у
форми
појединачних
хомогених
комплекса
у
оквиру
одређе
-
ног
државног
или
неког
другог
просторног
одређења
.
Ти
комплекси
пред
-
стављају
природно
-
географске
системе
који
имају
посебна
структурна
,
морфолошка
,
физиономска
,
квалитативна
па
тиме
стварна
или
потенци
-
јална
функционална
својства
,
на
којима
се
заснива
или
може
бити
засно
-
ван
одређени
развој
.
Аутор
даље
наводи
да
један
од
те
o
ријских
и
практи
-
чних
приступа
геодиверзитету
подразумијева
,
осим
природних
,
и
антро
-
погена
својства
у
оквиру
датог
природногеографског
система
,
или
неке
друге
просторне
категорије
,
која
се
могу
посматрати
двојако
,
као
посље
-
дицу
развоја
и
као
фактор
развоја
.
Европска
асоцијација
за
конзервацију
геолошког
насљеђа
(Pro-
GEO) 1996.
године
је
усвојила
сљедећу
подјелу
геодиверзитета
,
односно
његових
репрезената
:
А
Палеобиолошки
–
макро
–
и
микро
–
фауна
,
флора
,
трагови
,
биохемијски
,
строматолити
,...
В
Геоморфолошки
–
предјели
,
пећине
,
вулкани
,
водопади
,
фјордо
-
ви
,
циркови
,
карст
, ...
С
Палеоеколошки
–
некадашњи
климати
,
глобална
седиментна
екологија
,
фосилни
индикатори
, ...
D
Магматско
,
метаморфно
и
седиментно
петролошко
,
текстурни
и
структурни
Е
Стратиграфски
–
догађаји
,
секвенце
,
стратотипови
горњих
гра
-
ница
,
интервал
стратотипова
,
биозоне
типа
објеката
широког
значења
,
палеомагнетски
догађаји
...
F
Минералошки
G
Структурни
–
главне
тектонске
или
гравитационе
структуре
Н
Економски
–
свих
типова
,
интрузиви
,
изливи
,
металична
и
неметалична
лежишта
,
рудници
и
каменоломи
I
Остало
–
историјски
,
развој
геолошке
науке
(W.A.P. Wimbledon, 1996).
На
основу
ове
подјеле
,
свака
земља
чланица
асоцијације
требала
је
да
отпочне
са
формирањем
Инвентара
,
односно
организовањем
израде
инвентара
по
различитим
геодисциплинама
.
Развој
идеје
геонасљеђа
се
не
може
посматрати
одвојено
од
развоја
геологије
,
односно
географије
и
сродних
дисциплина
(
Мијовић
,
Рундић
и
Миловановић
, 2005).
За
разлику
од
биодиверзитета
који
се
везује
за
разноврсност
живо
-
та
у
простору
,
геодиверзитет
укључује
све
облике
живе
и
неживе
материје

Геодиверзитет
Бањалучке
регије
у
интегралном
концепту
заштите
...
232
геолошку
еволуцију
.
Изграђују
их
наслаге
различитих
стратиграфских
чланова
,
углавном
мезозојске
и
кенозојске
старости
.
Квартарне
наслаге
таложене
су
на
великим
површинама
,
посебно
у
сјеверном
дијелу
Бања
-
лучке
регије
.
Плеистоценске
наслаге
развијене
су
у
облику
леса
и
пролу
-
вијалних
седимената
,
а
холоценске
у
облику
алувијалних
наноса
Саве
,
Врбаса
и
њихових
притока
,
те
органогено
-
барских
седимената
.
Према
геотектонској
регионализацији
сјеверни
дио
истраживаног
подручја
припада
неотектонском
подручју
Панонског
басена
,
а
јужни
дио
улази
у
динарско
неотектонско
подручје
.
По
геотектонској
регионализацији
коју
је
приказао
Петковић
(1958-1961)
простор
Босне
и
Херцеговине
поди
-
јељен
је
у
три
геотектонске
јединице
:
Спољашње
Динариде
,
Прелазну
зону
и
Унутрашње
Динариде
.
Уважавајући
ову
геотектонску
рејонизацију
,
која
је
прихваћена
од
већине
геолога
,
простор
Бањалучке
регије
припада
Унут
-
рашњим
Динаридима
и
Прелазној
зони
,
а
издвајају
се
сљедеће
стуктурно
-
фацијалне
јединице
:
Централна
офиолитска
зона
,
Унутрашња
офиолитска
зона
,
Јужни
обод
Панонске
потолине
,
хорст
Мотајице
и
Савска
потолина
.
У
састав
Бањалучке
регије
улази
више
терцијарно
-
квартарних
басена
:
савски
басен
,
басен
Поткозарја
,
ножички
,
прњаворски
,
бањалучки
слатководни
и
которварошки
басен
и
квартарна
депресија
Лијевча
поља
.
Бањалучко
подручје
је
једно
од
најактивнијих
сеизмичких
подручја
на
простору
Републике
Српске
.
На
овом
подручју
у
прошлости
се
догодило
више
разорних
земљотреса
,
од
којих
је
најразорнији
био
1969.
године
.
Манифестовао
се
на
већем
простору
,
а
у
епицентру
интензитетом
8-9
о
МС
S
скале
.
Перманентна
опасност
од
катасрофалних
земљотреса
,
који
се
релати
-
вно
често
догађају
на
ширем
бањалучком
подручју
,
указују
на
неопходност
,
да
се
превентивом
против
штетног
дјеловања
земљотреса
треба
започети
још
у
фази
просторног
и
урбанистичког
планирања
и
пројектовања
и
то
узимајући
у
обзир
конкретне
сеизмичке
услове
на
којима
се
граде
објекти
.
Геоморфолошки
диверзитет
као
посљедица
дјеловања
различитих
ендогених
и
егзогених
сила
на
површини
Земље
огледа
се
у
разноврснос
-
ти
форме
рељефа
.
Тектонски
покрети
скупа
са
литолошким
и
структур
-
ним
фактором
омогућавају
да
се
вањске
силе
изразе
адекватним
облицима
и
групама
облика
.
Рељеф
Бањалучке
регије
резултат
је
млађих
тектонских
покрета
и
геоморфолошких
процеса
по
дну
и
јужном
ободу
Панонског
басена
,
али
и
кварталних
колебања
климе
,
која
су
одређивала
врсту
и
интензитет
флу
-
вијалног
процеса
и
денудације
.
Већина
облика
рељефа
Бањалучке
регије
има
неоген
-
квартарну
старост
.
Тако
су
најкрупније
форме
,
које
су
одређе
-
не
тектоником
,
а
представљене
морфоструктурама
конформног
типа
углавном
неогене
старости
.
Сјеверни
дио
Бањалучке
регије
обухвата
дно
и
обод
Панонског
басена
који
се
у
морфолошком
погледу
одликује
зата
-
ласаним
површинама
структурног
,
абразионог
и
флувиоденудационог
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti