Зборник

 

радова

св

. LVII, 2009.

                

 

Collection of the Papers,

 vol. LVII, 2009

 

 

 

229 

 

Оригинални

 

научни

 

рад

                                                           

 

Original scientific article 

 

Душица

 

Пешевић

  

 

ГЕОДИВЕРЗИТЕТ

 

БАЊАЛУЧКЕ

 

РЕГИЈЕ

 

У

 

ИНТЕГРАЛНОМ

 

КОНЦЕПТУ

 

ЗАШТИТЕ

 

ПРИРОДЕ

 

И

 

ОДРЖИВОГ

 

РАЗВОЈА

 

 
 

Извод

Геодиверзитет

 

је

 

својство

 

животне

 

средине

 

којим

 

она

 

обезбјеђује

 

пуно

 

функционисање

 

живота

али

 

и

 

одржавање

 

друштвено

-

економских

 

функција

Сав

-

ремени

 

интегрални

 

приступ

 

заштити

 

природе

као

 

мултидисциплинарној

 

и

 

прије

 

свега

 

апликативној

 

и

 

активној

 

форми

 

уважавајућег

 

односа

 

човјека

 

према

 

окружују

-

ћој

 

природи

обједињује

 

равноправан

 

третман

 

и

 

позицију

 

очувања

 

и

 

унапређења

 

географске

 

разноврсности

 

природних

 

појава

односно

 

геодиверзитета

Да

 

би

 

се

 

могле

 

предузети

 

мјере

 

адекватне

 

заштите

очувања

 

и

 

унапређења

 

облика

 

разноврс

-

ности

 

географске

 

средине

 

Бањалучке

 

регије

неопходно

 

је

 

познавати

 

њихову

 

суш

-

тину

узрочност

критеријуме

 

вредновања

 

и

 

основне

 

процесе

 

деградације

 

геодивер

-

зитета

 

наведеног

 

геопростора

.

 

 

Кључне

 

ријечи

:

 

геодиверзитет

заштита

 

природе

животна

 

средина

одрживи

 

развој

 

 

Abstract: 

Geo-diversity is the characteristic of the environment by which the complete 

functioning of life, but also the maintaining of the social-economic functions is availa-
ble. The modern integral approach to nature conservation, as multidisciplinary, and 
above all, applicative and active form of respected relation between man and the envi-
ronment, incorporates the equal treatment and position of the protection and advance-
ment of geographical diversity of natural phenomena, i.e. geo-diversity. In order to 
overtake the measures of adequate protection, conservation and advancement of differ-
ent kinds of geographical diversity of Banjaluka region, it is necessary to know the 
essence, causality, criteria of evaluation and the basic processes of the geo-diversity 
degradation of the mentioned geographical region. 

 
Key words: 

geo-diversity, nature conservation, environment, sustainable development. 

 

Увод

 

 

Геодиверзитет

 

као

 

термин

 

се

 

може

 

дефинисати

 

на

 

више

 

начина

У

 

класичном

 

поимању

 

геодиверзитет

 

представља

 

разноврсност

 

предјела

 

која

 

је

 

исказана

 

геолошком

 

грађом

 

и

 

морфолошким

 

елементима

 

и

 

процесима

.  

 

Према

 

Љешевићу

 (2002) 

геодиверзитет

 

подразумијева

 

разноврс

-

ност

 

географске

 

средине

 

која

 

је

 

посљедица

 

геолошких

географских

 

и

 

антропогених

 

промјена

 

током

 

времена

Геодиверзитет

 

је

 

својство

 

животне

 

 502.2/.5(497.6); 

УДК

 908(497.6 

Бањалучка

 

област

Геодиверзитет

 

Бањалучке

 

регије

 

у

 

интегралном

 

концепту

 

заштите

...

 

 

 

230 

средине

 

којим

 

она

 

обезбјеђује

 

пуно

 

функционисање

 

живота

али

 

и

 

одржа

-

вање

 

људских

прије

 

свега

 

друштвено

-

економских

 

функција

Даље

 

наводи

 

да

 

геодиверзитет

 

укључује

 

природне

 

и

 

друштвене

 

компоненте

 

и

 

садржаје

по

 

чему

 

се

 

разликује

 

од

 

свих

 

других

 

облика

 

диверзитета

П

Р

И

 

О

Гња

-

ту

 (2008) 

геодиверзитет

 

се

 

тумачи

 

као

 

природно

-

географска

 

разноврсност

испољена

 

у

 

форми

 

појединачних

 

хомогених

 

комплекса

 

у

 

оквиру

 

одређе

-

ног

 

државног

 

или

 

неког

 

другог

 

просторног

 

одређења

Ти

 

комплекси

 

пред

-

стављају

 

природно

-

географске

 

системе

 

који

 

имају

 

посебна

 

структурна

морфолошка

физиономска

квалитативна

 

па

 

тиме

 

стварна

 

или

 

потенци

-

јална

 

функционална

 

својства

на

 

којима

 

се

 

заснива

 

или

 

може

 

бити

 

засно

-

ван

 

одређени

 

развој

Аутор

 

даље

 

наводи

 

да

 

један

 

од

 

те

o

ријских

 

и

 

практи

-

чних

 

приступа

 

геодиверзитету

 

подразумијева

осим

 

природних

и

 

антро

-

погена

 

својства

 

у

 

оквиру

 

датог

 

природногеографског

 

система

или

 

неке

 

друге

 

просторне

 

категорије

која

 

се

 

могу

 

посматрати

 

двојако

као

 

посље

-

дицу

 

развоја

 

и

 

као

 

фактор

 

развоја

 

Европска

 

асоцијација

 

за

 

конзервацију

 

геолошког

 

насљеђа

 (Pro-

GEO) 1996. 

године

 

је

 

усвојила

 

сљедећу

 

подјелу

 

геодиверзитета

односно

 

његових

 

репрезената

А

 

Палеобиолошки

 – 

макро

 – 

и

 

микро

 – 

фауна

флора

трагови

биохемијски

строматолити

,... 

В

 

Геоморфолошки

 – 

предјели

пећине

вулкани

водопади

фјордо

-

ви

циркови

карст

, ... 

С

 

Палеоеколошки

 – 

некадашњи

 

климати

глобална

 

седиментна

 

екологија

фосилни

 

индикатори

, ... 

Магматско

метаморфно

 

и

 

седиментно

 

петролошко

текстурни

 

и

 

структурни

 

Е

 

Стратиграфски

 – 

догађаји

секвенце

стратотипови

 

горњих

 

гра

-

ница

интервал

 

стратотипова

биозоне

 

типа

 

објеката

 

широког

 

значења

палеомагнетски

 

догађаји

 ... 

Минералошки

 

Структурни

 – 

главне

 

тектонске

 

или

 

гравитационе

 

структуре

 

Н

 

Економски

 – 

свих

 

типова

интрузиви

изливи

металична

 

и

 

неметалична

 

лежишта

рудници

 

и

 

каменоломи

 

Остало

 – 

историјски

развој

 

геолошке

 

науке

  

(W.A.P. Wimbledon, 1996). 

На

 

основу

 

ове

 

подјеле

свака

 

земља

 

чланица

 

асоцијације

 

требала

 

је

 

да

 

отпочне

 

са

 

формирањем

 

Инвентара

односно

 

организовањем

 

израде

 

инвентара

 

по

 

различитим

 

геодисциплинама

Развој

 

идеје

 

геонасљеђа

 

се

 

не

 

може

 

посматрати

 

одвојено

 

од

 

развоја

 

геологије

односно

 

географије

 

и

 

сродних

 

дисциплина

 (

Мијовић

Рундић

 

и

 

Миловановић

, 2005). 

За

 

разлику

 

од

 

биодиверзитета

 

који

 

се

 

везује

 

за

 

разноврсност

 

живо

-

та

 

у

 

простору

геодиверзитет

 

укључује

 

све

 

облике

 

живе

 

и

 

неживе

 

материје

 

background image

Геодиверзитет

 

Бањалучке

 

регије

 

у

 

интегралном

 

концепту

 

заштите

...

 

 

 

232 

геолошку

 

еволуцију

Изграђују

 

их

 

наслаге

 

различитих

 

стратиграфских

 

чланова

углавном

 

мезозојске

 

и

 

кенозојске

 

старости

Квартарне

 

наслаге

 

таложене

 

су

 

на

 

великим

 

површинама

посебно

 

у

 

сјеверном

 

дијелу

 

Бања

-

лучке

 

регије

Плеистоценске

 

наслаге

 

развијене

 

су

 

у

 

облику

 

леса

 

и

 

пролу

-

вијалних

 

седимената

а

 

холоценске

 

у

 

облику

 

алувијалних

 

наноса

 

Саве

Врбаса

 

и

 

њихових

 

притока

те

 

органогено

-

барских

 

седимената

.  

 

Према

 

геотектонској

 

регионализацији

 

сјеверни

 

дио

 

истраживаног

 

подручја

 

припада

 

неотектонском

 

подручју

 

Панонског

 

басена

а

 

јужни

 

дио

 

улази

 

у

 

динарско

 

неотектонско

 

подручје

По

 

геотектонској

 

регионализацији

 

коју

 

је

 

приказао

 

Петковић

 (1958-1961) 

простор

 

Босне

 

и

 

Херцеговине

 

поди

-

јељен

 

је

 

у

 

три

 

геотектонске

 

јединице

Спољашње

 

Динариде

Прелазну

 

зону

 

и

 

Унутрашње

 

Динариде

Уважавајући

 

ову

 

геотектонску

 

рејонизацију

која

 

је

 

прихваћена

 

од

 

већине

 

геолога

простор

 

Бањалучке

 

регије

 

припада

 

Унут

-

рашњим

 

Динаридима

 

и

 

Прелазној

 

зони

а

 

издвајају

 

се

 

сљедеће

 

стуктурно

-

фацијалне

 

јединице

Централна

 

офиолитска

 

зона

Унутрашња

 

офиолитска

 

зона

Јужни

 

обод

 

Панонске

 

потолине

хорст

 

Мотајице

 

и

 

Савска

 

потолина

У

 

састав

 

Бањалучке

 

регије

 

улази

 

више

 

терцијарно

-

квартарних

 

басена

савски

 

басен

басен

 

Поткозарја

ножички

прњаворски

бањалучки

 

слатководни

 

и

 

которварошки

 

басен

 

и

 

квартарна

 

депресија

 

Лијевча

 

поља

Бањалучко

 

подручје

 

је

 

једно

 

од

 

најактивнијих

 

сеизмичких

 

подручја

 

на

 

простору

 

Републике

 

Српске

На

 

овом

 

подручју

 

у

 

прошлости

 

се

 

догодило

 

више

 

разорних

 

земљотреса

од

 

којих

 

је

 

најразорнији

 

био

 1969. 

године

Манифестовао

 

се

 

на

 

већем

 

простору

а

 

у

 

епицентру

 

интензитетом

 8-9

о

 

МС

скале

Перманентна

 

опасност

 

од

 

катасрофалних

 

земљотреса

који

 

се

 

релати

-

вно

 

често

 

догађају

 

на

 

ширем

 

бањалучком

 

подручју

указују

 

на

 

неопходност

да

 

се

 

превентивом

 

против

 

штетног

 

дјеловања

 

земљотреса

 

треба

 

започети

 

још

 

у

 

фази

 

просторног

 

и

 

урбанистичког

 

планирања

 

и

 

пројектовања

 

и

 

то

 

узимајући

 

у

 

обзир

 

конкретне

 

сеизмичке

 

услове

 

на

 

којима

 

се

 

граде

 

објекти

Геоморфолошки

 

диверзитет

 

као

 

посљедица

 

дјеловања

 

различитих

 

ендогених

 

и

 

егзогених

 

сила

 

на

 

површини

 

Земље

 

огледа

 

се

 

у

 

разноврснос

-

ти

 

форме

 

рељефа

Тектонски

 

покрети

 

скупа

 

са

 

литолошким

 

и

 

структур

-

ним

 

фактором

 

омогућавају

 

да

 

се

 

вањске

 

силе

 

изразе

 

адекватним

 

облицима

 

и

 

групама

 

облика

.  

Рељеф

 

Бањалучке

 

регије

 

резултат

 

је

 

млађих

 

тектонских

 

покрета

 

и

 

геоморфолошких

 

процеса

 

по

 

дну

 

и

 

јужном

 

ободу

 

Панонског

 

басена

али

 

и

 

кварталних

 

колебања

 

климе

која

 

су

 

одређивала

 

врсту

 

и

 

интензитет

 

флу

-

вијалног

 

процеса

 

и

 

денудације

Већина

 

облика

 

рељефа

 

Бањалучке

 

регије

 

има

 

неоген

-

квартарну

 

старост

Тако

 

су

 

најкрупније

 

форме

које

 

су

 

одређе

-

не

 

тектоником

а

 

представљене

 

морфоструктурама

 

конформног

 

типа

 

углавном

 

неогене

 

старости

Сјеверни

 

дио

 

Бањалучке

 

регије

 

обухвата

 

дно

 

и

 

обод

 

Панонског

 

басена

 

који

 

се

 

у

 

морфолошком

 

погледу

 

одликује

 

зата

-

ласаним

 

површинама

 

структурног

абразионог

 

и

 

флувиоденудационог

 

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti