Универзитет у Београду – Географски факултет

Основне академске студије: Геопросторне основе животне средине

Предмет: Геоекологија

Професор: др Милован Пецељ

Семинарски рад

ГЕОЕКОЛОШКИ И ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ И

ОГРАНИЧЕЊА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ КРАЉЕВО

1. УВОД

Према историјским изворима,прва насеобина на простору данашњег Краљева се

спомиње 1476. године. Тада се у турском катастарском попису Смедеревског санџака
наводи назив села Рудо Поље. У то време оно је било насељено становништвом које је
уживало тзв. Влашке повластице и било је део кнежине Шобата, Карановог сина, који је

Краљево је град у Србији у Рашком округу. Налази се у централном делу Србије, а
географски положај је одређен координатама 43°43' сгш и 20°41' игд, на ушћу Ибра у
Западну Мораву. Долином Западне Мораве општина Краљево отворена је према Великом
Поморављу. Налази се на надморској висини од 208 м.

Општина Краљево обухвата површину од 1529 км2, и њу чине 92 насељена места. Простире
на северу до општине Кнића, на североистоку до општина Крагујевац и Рековац, на истоку
се граничи са Трстеником, Врњачком бањом и Александровцем, на југу се протире до
Рашке, а на југозападу се граничи са Ивањицом, док на западу са Чачком и Лучанима.

Град је подигнут у краљевачком сужењу источног дела чачанско-краљевачке котлине, крај
реке Ибар, близу његовог ушћа у Западну Мораву. Рашком округу поред општине Kраљево
припадају и општине: Врњачка бања, Рашка, Тутин и град Нови Пазар.

слика 1. општина Краљево

Извор:

http://www.kraljevo.rs/

Врло битна ставка код разматрања географског положаја јесте и саобраћај, односно
саобраћајно географски положај. Краљево може да се похвали изузетним саобраћајно
географским положајем.

Најзначајнија друмска саобраћајница је ибарска магистрала, то је

пут који прати природан ток реке Ибар. Она пролази кроз општину Краљево и спаја је са
северним (Чачак, Ваљево, Београд) и јужним (Рашка, Нови Пазар, Сјеница) деловима
Србије и наставља даље према Црној Гори.

Од великог значаја је железничка пруга Пожега-Чачак-Краљево-Крушевац-Сталаћ која
представља везу краљевачке општине са пругом Београд-Бар и пругама међународног
значаја Београд-Ниш-Скопље и Ниш-Софија-Истанбул. Када се крене од Краљева према
северу, долином Груже, води пруга и друм у правцу Крагујевца и Лапова, даље према
Београду.

2.2 ГЕОЛОШКА ГРАЂА

Краљевачко подручје је изграђено

од палеозојских, мезотојских и кенозојских

творевина.

У палеозојске творевине убрајамо

мермер, доломит, филит и серпентинисани

перидотит ибарског комплекса.

Мермер и доломит може се наћи на јужним падинама

Чемерна, филит на северним падинама Гоча и источним странама Чемерна, док
серпентинисани перидотит ибарског комплекса можемо наћи на планини Столови и
западним падинама Гоча и Чемерна.
Од мезозојских творевине на краљевачком подручју преовладавају

аргилофиличне стене и

битуминозни танкослојевити кречњаци

. Овакве творевине сусрећемо на подручју Јелице

и долином Лопатнице.
Квартарне наслаге се сусрећу у долинама Западне Мораве, Ибра и Груже.
Геолошку грађу територије општине Краљево карактерише разноврсност која се огледа у
појави различитих рудишта, минерала и наслага.

2.3. РЕЉЕФ

У краљевачком подручју изражене су три велике морфолошке целине:



Зона котлинског дна



Зона котлинског обода



Планински оквир

Краљевачка котлина

је формирана у олигоцену и на почетку потребно је осврнути се на

њену прошлост. Током неогена ова котлина је била само пространо језеро, после чијег
исчезавања је Западна Морава по дну усекла своје корито, а притоке некадашњег језера су
постале њене притоке. Она представља текстонску потолину спуштену дуж бројних раседа
где се јасно издвајају три дела: први који обухвата најсеверније делове ибарског
серпентинског масива, други представљају Гледићке планине и трећи краљевачки басен са
котленичким вулканогеним комплексом.

Обод краљевачке котлине

чине огранци Котленика на северу, огранци Јелице на западу,

огранци Троглава на југозападу, огранци Столова на југу и огранци Гоча на југоистоку.
Морфолошку целину

планински оквир

чине 4 планине и 3 удолине. Северни део

територије заузимају падине Котленика и Гледићких планина, које су део јужних
шумадијских планина. Рашчлањене су бројним долинама притока Груже и Западне Мораве.
Ове две планине су делови једне исте масе која је подељена на два дела, када је услед
тектонских покрета дошло је до спуштања средишњих делова и настанка доњогружанске
удолине.
Такође, и северни огранци Старовлашких планина и Копаоника представљају делове једне
исте стеновите масе. Међутим, она је данас подељена на мање планине дубоком долином
Ибра и његових притока. Врло је важно истаћи да у пролеће и јесен, након бујица, прораде
клизишта. Најтежа је ситуација уз саму обалу Ибра, где клижиште угрожава насеље Стара
чаршија.

токова, територију општине Краљево карактеришу и бројни термоминерални извори
Матарушке и Богутовачке бање.
Најзначајније реке Краљева су: Западна Морава, Ибар и Гружа. Остале мање реке и потоци
припадају сливовима притока тих већих река, и оне скоро целом својом дужином припадају
општини

Краљево.

Западна Морава

је највећи водоток на територији општине Краљево. Настаје спајањем

Голијске Моравице и Ђетиње нешто источнје од Пожеге. Долина Западне Мораве припада
типу композитне речне долине што значи да река протиче кроз више сужења и проширења.
Делови западноморавске композиције су: овчарско кабларска клисура, чачанска котлина,
краљевачко сужење, крушевачка котлина и код Сталаћа се спаја са Јужном Моравом и гради
Велику Мораву. Део тока Западне Мораве који припада краљевачкој општини, је део њеног
средњег тока између села Обрва и Угљарева на дужини од 35 км. Највеће протоке Западне
Мораве су Ибар и Гружа.

Ибар

је највећа притока Западне Мораве. Настаје од пет врела и извора на северној страни

планине Хајле у источној Црној Гори од којих је најнижи извор и најјачи. Oдатле затим тече
претежно клисурастом долином ка истоку до Косовске Митровице, одакле скреће ка северу
до Краљева, и источно од њега се улива у Западну Мораву. Краљевачкој општини припада
доњи део тока Ибра, низводно од Полумира, на дужини од 70 км. На више места у кориту
јављају се брзаци. Низводно од села Матаруга, Ибар поприма карактеристике равничарске
реке и прави велике и мале лактове крећући се од једне до друге стране долине, и ту се његов
ток смирује. Дужина реке Ибар износи 273 км. Најзначајније притоке Ибра су Ситница у
горњем току, Рашка у средњем и Студеница у доњем току.

Студеница

је најважнија притока Ибра. Одликује се великим падом – 21.1‰ и у Ибар уноси

велику количину шљунка. Њена највећа притока је Дајићка река.

Рашка

је лева притока Ибра. Извире из пећине код манастира Сопоћани. Дугачка је 39 км, а

њен слив захвата површину од 1193 км2. Тече кроз дубоку долину са наизменичним
проширењима и сутескама.

Лопатница

представља леву притоку Ибра. Она настаје од вода реке Толишнице и Каонске

реке испод села Станча на источној граници општине Краљево. Има карактеристике
планинског речног тока и у Ибар се улива код Богутовца.

Гружа

настаје у источном делу планине Рудник на 626 м.н.в. и тече ка југу до ушћа у

Западну Мораву, низводно од села Витановца. Њена дужина износи 62 км, ањен слив има
површину од 622 км2. Има већи број мањих притока које у току лета пресушују.

Рибница

је највећа река која целим својим током пролази кроз територију општине

Краљево.

У планинском делу између Столова и Гоча је њен горњи и средњи ток, док је доњи ток
изграђен у језерским наслагама и крупним речним наносима јужно до Краљева. Дужина
реке је око 26 км, а површина слива износи 115 км2

Поред река, у хидрологији Краљева врло важно место заузимају и

термални извори.

Захваљујући термалним изворима настале су

Матарушка и Богутовачка бања

Минералне воде Матарушке бање потичу из термалне издани.
Прва анализа термоминералних вода Матарушке бање је обављена 1922. године и том
хемијском анализом је доказано постојање сумпор водоника и натријум карбоната, зато је
ова термоминерална вода увршћена у ред сумпоровитих алкалних киселих хипертерма са
слабијим карактером муријатичних вода. Температура воде је између 28 °С и 48°С.
Анализом термоминералних вода на простору Богутовачке бање, иста је сврстана у ред
слабо сумпоровитих хипертерма. Богутовачка бања лечи од болести, као што су: мишићне и
живчане слабости организма, групе срчаних обољења са поремећајем у преводном систему
и функционалном поремећају срца.

2.5.

ПЕДОЛОШКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

Земљиште је површински, растресити слој литосфере. Настаје током педолошког процеса у
дугом временском периоду и једном образовано земљиште, врло је важно да схватимо, није
финални производ, већ је то динамичка средина која стално трпи промене.

Најважнији типови тла на постору краљевачке општине су:



алувијална земљишта



ливадска земљишта



смонице



псеудоглеј



лесивирано земљиште



кисело смеђе земљиште



хумусно- силикатно земљиште (ранкер)

Алувијална земљишта

су заступљена целим током Западне Мораве и у доњем делу тока

Ибра.

Ливадска земљишта

су заступљена на вишем делу алувијалне равни Западне

Мораве, Ибра и Рибнице.

Псеудоглеј

је једно од најрапрострањенијих земљишта у краљевачкој котлини. Захвата

површину од 18000 хектара и може се поделити у три комплекса. Одликује се лошим
физичким и хемијским особинама, првенствено малим садржајем хумуса, великом
киселошћу и лошим водно-ваздушним особинама и захтева мере поправке (мелиорационе
мере).

вредности које доприносе јединственом културном пејзажу овог краја, осврнућемо се, на
кратко, на историјске прилике и чињенице овог краја.



Најстарији трагови насељености на територији општине Краљево датирају још од
давнина. Прве насеобине настале су 2000. година пре нове ере.



На основу данашњих истраживања најстарији трагови насељености потичу из доба
неолита: Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.



Ибарска долина, као природна саобраћајница довела је Римско царство. Стварење
римских провинција на Балкану утицало је да територија данашњег града и његове
околине постану гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Велики значај за
римљане у овом крају представљало је рудно богатство и постојање геотермалних
извора.

У средњем веку, доњи Ибар је представљао најстарије језгро привредног, друштвеног и
политичког живота. Прва српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци
говоре о томе да је област Краљева била најактивнији део прве српске државе. О томе
сведоче средњовековни град Маглич и бројни манастири:



манастир Студеница

изграђен 1190. године, задужбина Стефана Немање;



манастир Жича

изграђен 1219. године, седиште српске аутокефалне



архиепископије;



манастири Љубостиња, Градац, Стара Павлица.

Средњовековни град Маглич

је подигнут на једном од западних огранка Столова, на

узвишењу од 150 метара изнад нивоа реке, и захвата површину од 2 000 м2. Сматра се да имe
Маглич потиче од силине магле која се спушта испод његових темеља.
Тврђава  Маглич,  својеврсни  српски Камелот,  безбедно  је  ушушкан  у  топлом  загрљају
централне Србије. Међутим, оно најинтересантније у вези Маглича није сам његов изглед
или локација, већ његов мистериозан настанак.
Сматра се да је настао у првој половини 13. века. Први писани подаци о њему потичу из
1337.   године   у   списима   архиепископа   Данила.   Постоји   неколико   теорија   о   његовом
настанку, али су две најприхватњивије. По једној, Маглич је подигао Стефан Првовенчани,
а по другој подигла га је Јерина, жена депота Ђурђа Бранковића, у народу позната као
проклета   Јерина.   Његова   најзначајнија   улога   огледала   се   у   заштити   манастира   Жиче
Студенице   који   се   налазе   у   његовој   близини.   Маглич   је   од   1979.   године   проглашен
спомеником културе од изузетног значаја.

Слика 2. тврђава Маглич
Извор:

http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/kulturne-atrakcije/dvorci-i-tvrdave/tvrdava-

maglic-misteriozni-vremeplov-iz-13-veka/

Манастир Студеница

се налази код места Ушће, недалеко од ибарске клисуре. Манастир је

саграђен са црквом Пресвете Богородице у периоду од 1183. до 1196. године. Задужбина је
Стефана Немање. Од 1986. године манастир Студеница је под заштитом UNESCO-a.

слика 3. манастир Студеница

Извор:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Monastir_Studenica_I.JPG

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву

је један од највећих у Републици

Србији. Његове основне делатности су заштита као и рестаурација културно-историјских
споменика, научноистраживачки рад и презентације културног наслеђа, за чије је
спровођење надлежан у чак 26 општина Републике.

Као што и сами можемо да приметимо културно историјско наслеђе Краљева је врло

богато, разнолико. На листу светске баштине из Србије је уписан манастир Студеница.
Манастир Жича и Студеница јесу део велике груое манастира тзв. Рашке школе.
Захваљујући историјским приликама, Краљево са својим културно историјским
вредностима привлачи туристе из околине, али и шире.

Ове антропогене творевине јесу туристички валоризоване и зато имају велики значај

за туризам Краљева, али играју и велику улогу у културном животу свих краљевчана.

4. ТУРИЗАМ И РЕКРЕАТИВНЕ АКТИВНОСТИ НА ПОДРУЧЈУ

КРАЉЕВА

Туризам је један од значајних потенцијала града Краљева јер располаже значајним

туристичким ресурсима: богато културно историјско наслеђе, природни термални и
термоминерални извори погодни за развој бањског туризма, очувана природна средина,
значајне спортско рекреативне и културне манифестације, услови за развој сеоског туризма.
Могућности са којима град располаже само су делимично искоришћене.

Краљево се поноси лепотама свог културно историјског наслеђа из најранијег периода

српске средњевековне културе и писмености и богатством природних лепота и пејзажа.

Данашњи изглед Краљева је јединствен у односу на остале српске градове. Посебним

га чини урбанистички план, направљен почетком 19. века: главни (кружни) трг са
паралелним улицама, уз још два која му гравитирају. Краљево и његово окружење са својим
лепотама, представљају право место за одмор и уживање.

Значајни туристички потенцијали Краљева су:



Споменици културе из различитих епоха од којих су најзначајнији манастири
Студеница и Жича, тврђава Маглич



Термални и термоминерални извори (Матарушка и Богутовачка Бања)



Планине (Гоч и Столови)



Реке ( Ибар и Морава)



Близина развијених туристичких центара попут Врњачке Бање и Копаоника



Добра саобраћајна повезаност
Матарушка бања се налази у централном делу Србије, на десној обали реке Ибар,

окружена падинама планине Столови и Чемерно. Смештена је у парку површине 15 хектара,
на надморској висини од 215 m. Матарушка бања је удаљена 8 km од Краљева. До Бање се
може доћи магистралним путем Београд-Краљево, аутопутем Е-75 Београд-Ниш, а затим
преко Крагујевца и железницом (Београд-Краљево-Скопље).

Клима Матарушке Бање је умерено-континентална, под утицајем околних планина и

шума, тако да је ваздух веома чист и богат озоном. Извори минералне воде, температура 42-
51 °C , садрже доста сумпора (25 mg /l).

Смештена је на обронцима планине Троглав, на надморској висини од 520 m, што

условљава врло повољну микро-климатску средину за здравствени туризам. Са њене
источне стране дижу се шумовите планине Котленик, Столови, Гоч и Жељин, који се према
југу настављају на највећи масив Србије - Копаоник. Са западне стране налазе се планине
Јелица, Чемерно, Радочело и Рогозна. Између ова два планинска венца протиче река Ибар -
чувеним током, Ибарском клисуром. Ово подручје има благу континенталну климу. У
Богутовачку Бању стиже се Ибарском магистралом, као и железничком пругом Краљево
Рашка, са којима је повезана асфалтним путем дужине 2,5 km. Лечење се обавља купањем и
пијењем минералне воде (два извора термоминералне температура воде 24-27 °C и велике
издашности од око 600 l/s). Смештај у Богутовачкој Бањи:



хотел "Минерал", Б категорије, 208



постеља, Савремено опремљен са свим



неопходним садржајима (базени, каде и



др.);



депаданс "Минерал" I категорије,30



постеља;



kућна радиност са око 1.000 постеља.

Из приложеног видимо да је развијен бањски туризам, али никако не смемо заборавити ни
велики потенцијал за развој сеоског (руралног) туризма. Поред бањског и руралног, велики
потенцијал има и планински туризам, довољно је узети у обзир близину нашег највећег
планинског центра Копаоник.

За туризам овог краја значајне су и манифестације. Неке од значајних манифестација су:

1. туристичка манифестација

СРЕБРНИ КАЗАН

тј. Пасуљијада Краљево.

Жички духовни сабор

'са народним музејом и Књижевним клубом Краљево,

библиотека организује најзначајнију манифестацију у култури Краљева - Жички
духовни сабор – Преображење са традицијом од 20 година. Реч је о једној од
најзначајнијих културних манифестација у Србији. Манифестација се симболично
везује за Жичу, на чију се традицију и веру у преображење ослања настојећи да, кроз
ведро профилисане садржаје, афирмише праве вредности. Уз низ пратећих програма
(Свечаност отварања, изложбе, промоције, песничко вече, музички програм),
централни део манифестације посвећен је добитнику награде Жичка хрисовуља која
се, по одлуци жирија, додељује нашим најистакнутијим песницима за понирање у
дубине нашег песничког наслеђа и допринос савременој српској поезији.

3. Ликовна колонија Студеница

Манастир Студеница, као колевка српске духовности

и православља, већ дуже од три деценије инспирација је ликовне колоније која, уз
благослов игумана Студеничког, поносно носи њено име. Колонија се до сада
организовала 40 пута а организатор колоније је Туристичка организација Краљево и
углавном се одржава прве недеље августа месеца.

5. SWOT АНАЛИЗА

SWOT анализа

је крајње eфикасан алат за разумевање и доношење одлука у

најразличитијим ситуацијама у раду компаније или организације.
Појам, односно назив SWOT анализа представља акроним од 4 енглеске речи које у
преводу значе:



Strengths – снаге



Weaknesses – слабости



Opportunities – могућности (шансе, прилике)



Threats – претње (опасности).

SWOT анализа

обухвата детаљну анализу и прављење листе слабих и јаких тачака

туристичке дестинације, могуће употребе у контексту шанси, као и опасности утврђених
тенденција на тржишту. SWOT анализа је неопходна ради стратегијског планирања
туристичког производа конкретне дестинације, а потом и креирања адекватне промоције.

Краљево представља значајну и интересантну туристичку дестинацију по свом географском
положају, са изузетним природним лепотама, културно-историјским вредностима,
погодним климатским условима, рекама, и термалним водама. Ако се све наведено узме у
обзир можемо рећи да један од главних фактора што туристичка понуда није боља јесте
мало улагање новца и недостатак спонзора. Када су финансије у питању морамо имати неке

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

1. повољан географски положај
2. велики природни потенцијал
3. историјски и споменици културе
4. културно наслеђе
5. повољни услови за развој планинског,
бањско, сеоског и ловног туризма

1. недовољно искоришћени природни
ресури
2. приватизација у туристичком сектору
3. слабо улагање у туризам
4. лоши смештајни капацитети
5. лоше демографске прилике

МОГУЋНОСТИ

ОПАСНОСТИ

1. сарадња са околним општинама
2. донације
3. већи прилив страних гостију
4. развијање специфичних видова туризма
5. улазак свежег капитала
6. модернизација инфраструктуре на
прилазима туристичког центра

1. низак животни стандард
2. непостојање подршке републичких
органа власти у виду значајнијих улагања
у туризам
3. политичка нестабилност
4.

развој туристичке понуде и промене

менталитета

ствари на уму. Прво, квалитет туристичке понуде и културних догађаја не зависи само од
воље и стручности организатора, већ и од финансијских средстава.
Спонзорство, као један од најзначајнијих видова помагања у туризму уметности и
културног деловања, даје велики допринос. Заузврат, то је добра прилика за његову
рекламу. Многи ће рећи да, ако држава, односно град или општина у овом случају, немају
довољно новца, онда се он може наћи добром организацијом и још бољим маркетингом.
Како би се туризам развијао плански, а не стихијски, неопходна је израда стратегије развоја
туризма. Урађен је велики број пројеката који су послати надлежним министарствима. Неки
су прихваћени и реализовани а неки још увек чекају одговоре.

7. ЛИТЕРАТУРА

1. Група аутора:(1996), Краљево и околина, Новинско издавачко предузеће, Београд
2. Дукић Д., (1978), Воде СР Србије, Српско географско друштво, Београд
3. Дукић Д., (1998), Климатологија, Географски факултет, Студентски трг III/3, Београд
4. Кицошев С., Голубовић П., (2004) Геодемографија, Природно-математички факултет,
Ниш
5. Милановић Д., (1973), Краљево и његово уже гравитационо подручије, Српско
географско друштво, Београд
6. Републички хидрометеоролошки завод Србије

Интернет извори:
1.

www.kraljevo.org

http://www.bogutovackabanja.rs/

https://sh.wikipedia.org/

http://www.kraljevo.rs/privreda/lokalna-ekonomija/turizam/