Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti
oktobar, 2017.
1
Geograf
,
Johanes Vermer
Sliku Geograf je naslikao Johanes Vermer (1632.–1675.) . Živeo je i radio u gradu Delftu u
srcu Holandije. Malo toga se zna o Vermerovom životu. Ne znamo ko ga je podučavao ni kakav
je odnos imao sa ostalim slikarima svoga doba. Za sobom nije ostavio nikakve beleške, niakakve
pisma niti skice. Do dana današnjeg deo njegovog života pod velom tajne. Za vreme svog života
bio je relativno poznat u Hagu i Delftu, ali posle njegove smrti pada u zaborav. Tek je u 19. veku
ponovo otkriven. Od tada se smatra jednim od najboljih slikara holandskog Zlatnog doba.
Holandija je u vreme baroka bila protestanstka republika, bez kralja i pape, bez biskupa i
plemića. Od imućnijeg društva postojali su samo trgovci i gradski upravnici. To je značilo
materijalno loš položaj za umetnost u odnosu na južnije katoličke države. Tamo su slikari imali
tradicionalne pokrovitelje za njihovu umetnost. Holandski slikari su morali da nađu rešenje kako
da transformišu živahnost i raskoš baroka u neku skromniju i suptilniju formu, kako bi te slike
bile pristupačne srednjem staležu. Scene koje su prikazivali nisu religiozne niti su smeštene u
crkve. Bavili su se prizorima iz svakodnevnog života koje su bile smeštene u privatan prostor
čoveka a u kojima bi se nazirala shvatljiva moralna poruka. Među njima su bile i vanitas scene
prikazivane u vidu mrtve prirode, a tipične za 16. i 17. vek u severnoj Evropi.
U ovakvim okolnostima umetnici su odgovarali na zahteve pokrovitelja sa energijom i
genijalnošću koja je prevazilazila avanturizam i maštu samih trgovaca. Rezultat je bio živopisan
portret nacije i vremena ali takođe i brilijantno poglavlje istorije umetnosti.
Vermer je i dalje neprevaziđen u originalnosti i jačini utiska koji ostavlja na posmatrača
svojom prefinjenom tehnikom slikanja kao i rešenjem proporcije, razmere i svetlosti. Spor i
sistematičan slikar, Vermer je stvorio relativno mali broj slika, tačnije 34 koje su prihvaćene kao
njegove. Najpoznatiji je po preciznim slikama žena. Većina njegovih likova se najčešće nalazi u
prostoru okupanom svetlošću u kome prikazuje njihovo tiho i intimno razmišnjanje.
Geograf:
Nauka postaje sve značajnija i prisutnija u 17. veku, naročito u Holandiji. Ova okolnost se
odražava u činjenici da su sada naučnici i učenjaci mnogo traženiji kao slikovni motivi.
Vermer je naslikao Geografa 1669. Ova slika je jedna od tri koje nose potpis umetnika. Mala
slika radnog kabineta nalazi se u Umetničkom institutu u Frankfurtu. U poređenju sa njegovim
ostalim slikama ovde se jasno vidi razlika u izboru teme.
Geograf je naslonjen na svoj radni sto i okružen mapama, grafikonima, knjigama i globusom.
On drži jednu ruku na knjizi a u drugoj ruci drži šestar. Mir i tišina dominiraju atmosferom u
kojoj je prikazana ova scena. Desna ruka geografa zaustavljena je u vazduhu. Podigao je pogled
sa predmeta njegovog proučavanja pravo kroz veliki obasjani prozor kao da mu je nešto
Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti
oktobar, 2017.
2
privuklo pažnju ili možda jednostavno razmatra neku odluku. Njegovo lice je blago zamućeno,
što nagoveštava malopređašnji pokret. Jaka svetlost ulazi u prostoriju. Vermer je koristi i
pomoću nje opisuje različite teksture materijala. Svetlo oblikuje Geografove karakteristike i
oštre nabore njegove odeće. Ovo naborano, linearno modeliranje karakteristično je za Vermerov
kasni stil. Geograf je obučen u japanskom stilu, u odeći koja je bila popularana među učenim
ljudima toga vremena.
Može se primetiti da proučava veliku nautičku mapu na pergamentu, a iza njega na zidu je
veliki grafikon vodenih površina Evrope kao i globus na vrhu kredenca. Geograf je uzbuđen
intelektualnim istraživanjem. Neki navode da skupljena zavesa na prozoru i gurnuti orijentalni
tepih na stolu predstavljaju simbole otkrovenja, koje je upravo Geograf doživeo.
Za razliku od žena na Vermerovim slikama, koje su tihe i uzdržane, aktivni stav Geografa
ukazuje na budan, prodoran um. Vermer nije samo uhvatio energiju naučnika, već ga je izrazio i
precizno izrađenim kartografskim objektima odgovarajućim za takvo istraživanje1.
Od 1713. primećeno je da je delo Geograf išlo u paru sa jako sličnom Vermerovom slikom
Astronom, datiranom 1668., koja se nalazi u Luvru u Parizu. Astronom je zanet svojim
proučavanjem i pruža ruku ka nebeskom svetu. Primećuju se iste orijentacije kompozicije kao i
predmeti. Geografova soba je za nijansu osvetljenija, što navodi na razmišljanje da je oblast
njegovog proučavanja za nijansu dostupnija čulima i percepciji čoveka, dok je soba Astronoma
mračnija što sa sobom nosi notu misterioznosti nevidljivih svetova.
Geograf (1669) Astronom(1668)
1
Christofer Brown,
Dutch painting
, Phaidon 1993
