UNIVERZITET U BEOGRADU
UČITELJSKI FAKULTET
NASTAVNO ODELJENJE U NOVOM PAZARU
Vulkani i zemljotresi
Profesor:
Studenti:
Selim Šaćirović
Nerma Pepić
Nejla Pepić
Sadržaj
UVOD
1.Zemljotresi.................................................................................................................................3
1.1.Podela zemljotresa.................................................................................................................3
1.2. Kako nastaju zemljotresi .......................................................................................................3
1.2.1. Fokalna dubina ..................................................................................................................4
1.2.2. Hipocentar …………………………………………………………………………………….…..4
1.2.3. Epicentar ............................................................................................................................4
1.2.4. Kako se meri jačina zemljotresa ………………………………………………………………..5
1.3. Seizmički talsi ........................................................................................................................6
1.3.1. Tipovi seizmičkih talasa ………………………………………………………………………....6
1.3.2. P talsi ..................................................................................................................................6
1.3.3. S talasi ................................................................................................................................7
1.3.4. Površinski talsi ....................................................................................................................8
1.4. Intezitet i magnituda zemljotresa ...........................................................................................8
1.5. Seizmički hazard ....................................................................................................................8
1.6.Posledice zemljotresa .............................................................................................................9
1.7.Predviđanje zemljotresa ........................................................................................................10
1.8. Neki od jačih zemljotresa kroz istoriju ..................................................................................10
2. Vulkani ....................................................................................................................................11
2.1. Pojavni oblici vulkana ……………………………………………………………………………..11
2.2. Glavni elemanti vulkana ………………………………………………………………………..…11
2.3.Vulkanske kaldere ……………………………………………………………………………….…13
2.4. Vruće tačke – hot spots ………………………………………………………………………..….13
2.5. Geografski raspored vulkanskih oblasti na Zemlji ……………………………………………...13
2.6. Podela vulkana …………………………………………………………………………………..…13
2.7.Produkti vulkanske aktivnosti ………………………………………………………………….…..14
2.8. Primeri hazarda vezanog za vulkane ……………………………………………………………15
2.9.Monitoring vulkana i njihove aktivnosti ……………………………………………………….…..16
ZAKLJUČAK.................................................................................................................................18
LITERATURA...............................................................................................................................19
Srednje-Atlantski venac je najveće mesto lanca vulkana na zemlji, gde je ukupan broj
tektonskihploča,14.
Dakle, možemo reći da su vulkani i zemljotresi veoma tesno povezani, na način o kom
verovatno nismo nikada ni razmišljali. Ukoliko pogledamo mapu zemljotresa na zemlji i
uporedimo je sa mapom vulkana, videćemo da se one veoma precizno poklapaju. Znači li to da
zemljotresi prethode i stvaraju vulkane ili vulkani stvaraju zemljotrese? Zapravo, nije u pitanju ni
jedno od te dve mogućnosti. Obe ove pojave, kao što je gore rečeno, nastaju na graničnim
oblastima tektonskih ploča koje čine tlo na kojem stojimo. Zemljotresi se stvaraju oslobađanjem
pritiska koji je stvoren kada se tektonske ploče sudare, kada se snažno podvuku jedna ispod
druge ili preklope jedna drugu, ili kada se naglo razdvajaju. Na malo komplikovaniji način,
magma se stvara takođe na istim ovim graničnim oblastima (krajevima) tektonskih ploča i penj
e
se prema površini gde formira
vulkan.
slika 2.Trusne zone na planeti Zemlji(1)
Kretanje magme ka nastanku vulkana, stvara zemljotrese (obično slabe), dok ploče ispod
vulkana, krećući se zbog prisustva kretanja magme, takođe doprinose stvaranju zemljotresa. Na
ovaj način, možemo samo reći šta prethodi čemu: najčešće, vulkani „prethode“ zemljotresima, tj.
kretanje lave prethodi zemljotresu. Samo veoma retko, dešava se da jak zemljotres izazove
erupciju.
Mogli bismo reći, na osnovu iznešenog, da obe pojave nastaju zajedno, p
r
ogonjene istom silom
– kretanjem tektonskih ploča.
Litosferski nivo pomera se nekoliko centimetera godišnje, kao
posledica unutrašnje-spoljašnjih kretanja na zemlji. Najsnažniji geološki elemenat, kao što je
zemljotres, vulkanska erupcija i stvaranje planina, rezultuje kretanjem gore opisanih sila.
1.ZEMLJOTRESI
Zemljotres nastaje kada tlo podrhtava prirodnim ili veštačkim uticajem.Za posledicu imamo
oslobađanje zemljine unutrašnje energije.Za sve seizmičke pojave u upotrebi je zajdenički naziv
seizmizam
.Do zemljotresa dolazi kada se tektonske ploče “zaglave” jedna u drugu I tada dolazi
do naprezanja stenske mase.Kada naprezanje pređe vrhunac izdržljivosti stenske mase dolazi
do lomljenja i kljizanja duž raseda.Razlikujemo dve vrste zemljotresa prirodne i
veštačke(antropogene).U najširem smislu reč zemljotres se koristi radi opisa bilo kog seizmičkog
događaja, koji generiše seizmičke talase.zemljotresi kao najstreašnije prirodne katastrofe koje
se dešavaju na Zemlji, oduvek su privalačili pažnju ljudi.Zato ćemo podatke o zemljotresima
pronaću u najstarijim spisima , starim čak više hilada godina.Ozbiljno proučavanje zemljotresa
počinje tek od 19 veka.
1.1.Podela zemljotresa
Zemljotresi se prema načinu postanka dele na
prirodne
i
veštačke
.Prirodni zemljotresi se mogu
deliti na spontane i izazvane.Spontani zemljotrsi su oni koji nastaju usled kretanja litosfernih
ploča, pase nazivaju i tektonski zemljotresi(najčešći i najjači potresi izazavani tangencijalnim i
radijalnim tektonskim pokretima).Izazvani prirodni zemljotresi su
vulkanski
(znažni i razorni
potresi pri vulkanskim erupcijama) i
urvinski
(slabiji lokalni trusovi zbog rušenja I obrušavanja
zidova i tavanica podzemnih kanala i pećina) zemljotresi i meteorski(potres izazavan udarom
meteorite- u Sibiru 1908. Osetio se na daljini 5200 km).
Takođe se mogu podeliti i prema mestu pojave na : kopnene i podmorske(podmorski izazivaju
velike morske talase i do 15 m, prelaze okeanom brzinom od 900 km/h I nazivaju se
cunami
-na
japanskom – lučki talas).
Veštački zemljotresi
nastaju usled delatnosti čoveka.Na primer nuklearne podzemne
eksplozije, miniranje rudnika, velika veštačka jezera gde se formiraju tzv. Indukovani
zemljotresi.Takođe istoj grupi pripada i seizmička aktivnost aktivirana upumpavanjem vode u
duboke bušotine(fraktiranje nafte i eksploatacija geotermalne energije).
1.2. Kako nastaju zemljotresi
Zemljotres je vibracija, ponekad jaka, površine Zemlje, nakon koje sledi oslobađanje energije u
Zemljinoj kori.Ovaj vid može nastati usled jakog dislociranja segmenata kore.Kora se prvo savija
do određene granice izdržljivosti stena, a nakon što savijanje pređe tu granicu dolazi do pucanja,
usled čega se oslobođena energija prenosi na neko novomesto.tako nastaju seizmički talsi.Ovi
talasi putuju od izvora zemljotersa duž površine i kroz Zemlju,različitim brzinama u zavisnosti od
toga kroz kakav se material kreću.Neke vibracije sun a dovoljno visokim frekvenicjama te se
mogu čuti, dok su druge naiskih frekvencija i mogu se detektovati samo pomoću istrumenata.
Pri pojavi zemljotresa razlikujemo hipocentar ili centar potresa kao mesto nastanka i početnog
pokreta u dubini zemljine kore(do 60 km u retkim slučajevima i do 700
km).Epicentar je mesto
koje se nalazi neposredno iznad hipocentra na površini Zemljine kore sa najjačim udarom
seizmičkih talasa.U epicentru zemljotresa javljaju se vertikalni udari sa spuštanjem i izdizanjem
površne tla, a dalje u okolinu epicentra, udari se javljau u obliku talasa ili talasnih oscilacija.
