2
САДРЖАЈ:
УВОД ......................................................................................................................................
3
1. ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА ............................................................................................
4
1.1. ПОЧЕТАК ГЕОГРАФСКИХ ИСТРАЖИВАЊА .........................................................
4
1.2. ОТКРИЋЕ АМЕРИКЕ ....................................................................................................
5
2. ИСТРАЖИВАЊЕ ИСТОКА И ОТКРИЋЕ ИНДИЈЕ ..............................................
8
2.1. ОТКРИЋЕ ИНДИЈЕ .......................................................................................................
8
2.2. СЈЕВЕРНА ЕВРОПА У ИСТРАЖИВАЧКОМ ПОХОДУ .........................................
9
2.3. МАГЕЛАНОВ ПУТ ОКО СВИЈЕТА ............................................................................ 10
ЗАКЉУЧАК ..........................................................................................................................
12
ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................................................
13
4
1. ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
1.1. ПОЧЕТАК ГЕОГРАФСКИХ ИСТРАЖИВАЊА
У географским открићима у петнаестом, шеснестом и седаменестом вијеку
учествовале су Португалија, Шпанија, Енглеска и Француска, тада најразвијеније и
најмоћније европске државе. Зато су открића и заузимања нових простора била од
огромног значај за привреду тих земаља, али и за читав свијет. Осјетио се општи полет. У
Европи и Азији до тада није се знало за кукуруз, кромпир, какао, разно дрвеће итд. Везе са
новооткривеним земљама омогућиле су брзу размјену производа и прилив племенитих
метала - злата и сребра.
Великим географским открићима претходила је серија европских експедиција које
су копном прешле Евроазију у касном средњем вијеку. Док су пријетили Европи
пљачкањем и разарањем, Монголи су ујединили велики дио Евроазије створивши
трговачке путеве који су се протезали од Средњег истока до Кине. Неки Европљани
искористили су ту предност, па су кренули да истражују даље на исток. Европске блиске
везе с Левантом створиле су велику знатижељу и комерцијални интерес за подручја која
су се налазила источно. Први од тих путника био је Ђовано де Плано Карпини који је
путовао до Монголије и натраг од 1244. до 1247. године.
1
Најславнији путник био је Марко Поло који је путовао по Оријенту од 1271. до
1295. Своје путовање је исцрпно приказао у дјелу „Ил Милионе“ или „Милион“ које се
читало широм Европе. Марко Поло је био венецијански трговац и истраживач, који је, са
оцем и стрицем био један од првих Европљана са запада који су путовали Путем свиле до
Кине. Марково путовање започело је 1271. године. У току свог путовања Марко Поло се
упознао са великим пространствима Кине и бројним достигнућима ове цивилизације, од
којих су многа била испред онога што је до тада откривено у Европи. Према причи, током
боравка у Кини Марко Поло је три године био и гувернер кинеског града Јангкоуа.
Та путовања ипак нису остварила велики тренутни учинак. Будући да се
Монголско царство распало готово једнако брзо као што је настало, пут према истоку
убрзо је постао далеко тежи и опаснији. Црна смрт је током четрнаестог вијека такође
спријечила путовања и трговину. Копнени пут до Истока остао је предугачак и тежак за
профитабилну трговину, а био је и под контролом исламских царстава која су се дуго
борила с Европљанима. Успон агресивног и експанзионистичког Османског царства
посебно након освајања Цариграда 1453. још је више ограничио могућности Европљана.
Све док се нису развиле прве караке и каравеле у Шпанији и Поругалији, европски
путеви су се враћали ка Истоку. Економисти вјерују да је главни узрок, због чега су велика
1
Смиља Марјановић и Душанић Марко - Историја за други разред гимназије општег и друштвено-језичког
смјера, Београд 2002
