Геолошке карактеристике и геотермалне минералне воде Сијаринске Бање
2
Увод
У периоду Римске империје поклањана је посебна пажња изворима минералне и
термалне воде. Тако је, нпр. у Рибарској бањи постојало насеље римских колониста,
Врњачка термоминерална вода је коришћена за одмор и опоравак легионара, што је била
пракса Римљана у целој тадашњој Европи. Римске терме су сачуване у Нишкој,
Гамзиградској, Пећкој, Сијаринској бањи итд., а у многим другим локалностима старе
каптаже термалних извора и данас називају „римски бунар“.
Због значајних процеса плутонизма и вулканизма, на територији наше земље
постоје бројни извори и лежишта термалних и минералних вода. Хидрогеолошка
истраживања минералних и термалних вода на нашој територији врше се већ дужи низ
година променљивим интезитетом. У склопу тога је изведено више истражних бушотина
дубине 1000-2000 метара и извршена комплексна геофизичка, хидрогеохемијска и друга
испитивања. На многим локалитетима откривене су веће количине геотермалних вода са
вишим температурама, или прикупљени подаци о потенцијалности реона.
Подземне минералне, термалне и термоминералне воде одликују се сложеним
хемијским саставом, садржајем растворених гасова, органским примесама и колоидним
честицама. То зависи од испарљивих компонената магме, растворљивости стена које граде
литосферу и размештаја некадашњих и садашњих океана, мора и језера. Током времена
хемизам подземних вода се мења услед међусобног деловања више фактора.
За формирање лежишта минералних вода значајне су многе природне
предиспозиције, те су могуће и различите класификације. Најсавременија подела је на
хидрогеолошке реоне који представљају одређену целину, односно код којих је могуће
уочити поједине законитости у формирању, појављивању, односно распрострањену
минералних вода. На простору Србије издвојене су следеће хидрогеолошке области:
1. Дакијски басен,
2. Карпато-Балканиди,
3. Српско-Македонске масе,
4. Шумадијско-Копаоничко-Косовске масе,
5. Динариди и
6. Панонски басен.
Генерално, хидрогеолошке области пружају основне информације о квалитету и
квантитету подземних вода.
Република Србија има преко 300 термоминералних изворишта, са око 1000 појава
лековите минералне воде. Од ових, само је око 50 бања и десетак климатских (ваздушних)
лечилишта приведено намени и организовано за коришћење.
Ради бољег прегледа, поред хидрогеолошке, урађена је и геополитичка
дистрибуција термоминералних лековитих вода, према којој постоји шест области са око
315 локалитета: Панонски басен (Војводина), Динариди (Западна Србија), Шумадијско-
Копаоничка област (Централна Србија), Кристаласто српско језгро (Моравска долина),
Геолошке карактеристике и геотермалне минералне воде Сијаринске Бање
4
1. Географски положај и везе са најближим градовима
Сијаринска Бања према геополитичкој дистибуцији бања спада у област
Кристаластог језгра Србије. Удаљена је 52 километра од Лесковца, а 32 километра од
Лебана. Пут од Лесковца до Лебана у дужини од 20 километра је асвалтиран, са
наизменичном коцком. Од Лебана води живописном долином реке Јабланице до села
Маћедонци, 8 километара од варошице Медвеђе. Од Медвеђе до Сијаринске бање пут
води клисуром Бањске реке. Пут је током целе године проходан за све врсте друмских
возила преко села Тулара. Бања је друмским саобраћајем повезана и са Приштином. Од
Лесковца до бање се аутомобилом или аутобусом стиже за непуних 90 минута.
Бања се налази у подгорини планине Гољака, ниже села Сијарине, у воћарском и
сточарском крају. Насеље је лоцирано с обе стране Бањске реке, која извире испод Веље
главе. Оно лежи у котлини Бањске реке, која се провлачи између висова Сијарине, Дуката
и других, између четири брда обраслих храстовом и буковом шумом у природној свежини
у изванредном зеленилу. Окружена је висовима:
Китке, Орловог врха и Тепеа. Насеље заузима
уску котлину, због немогућности ширења
на обронцима високих и стрмих планинских
масива. Бања је окренута у правцу север-југ.
У пролеће, након топљења снега и киша,
река плави долину и угрожава термалне
изворе.
Бања се налази на надморској висини
од 440 метара, а понека околна села чак и до
1200 метара. Захваљујући околним брдима,
која бању штите од јаких ветрова, у њој
влада пријатна субалпска клима. Околне
шуме спречавају продирање ладних
ваздушних струја те су овде и зиме благе са
малим падавинама. Бања је окружена бујном
вегетацијом и у њеној непосредној околини
се налази око 50 квадратних километара
густе шуме. Само насеље чини неколико
десетина кућа саграђених са обе стране пута
уз саму Бањску реку. Због погодног
географског положаја Бањи гравитирају
села: Сијарина, Мађедонци, Врапце, Дукат,
Тупале, Стара бања, Равна бања, Свирце,
Грбавце и насеља Новобрдске Криве Реке,
Изморника и Пољанице.
Извор: Група аутора, 2008.
Слика 1.1. Локација бања Моравске
долине (Српско Кристаласто језгро)
Геолошке карактеристике и геотермалне минералне воде Сијаринске Бање
5
2. Историја Сијаринске бање и назив
У прошлости бања се звала Лесковачка бања, Арнаутска бања и Стара бања.
Садашњи назив добила је по суседном селу Сијарини, а неки тај назив везују за извесну
Ирину, „сида Ирина“, некадашњу власницу поседа на коме се налазе термоминерални
извори.
Овај је крај био насељен још у античко доба са развијеним животом у римској
империји и Византији. О томе говоре и трагови топљења руде испод Бање, као и многе
ископине у околним селима, руднику Лецу, „Царичином граду“ и Новом Брду. Осим што
су лековита својства бањски вода користили још Римљани, оне су обилато коришћене и од
нашег средњевековног становништва за лечење различитих обољења. Овде се одиграла
чувена битка Николе Скобаљића са Турцима. У XV и XVIII веку староседеоци су се
исељавали из овог подручја, а насељавали су се Албанци, а у XIX веку почели су да се
досељавају Срби и Црногорци.
С обзиром да се у Србији већ доста знало о лековитости Сијаринске Бање то је
између 1890. и 1900. године у њој изграђено купатило са два базена. Прву кућу у Доњој
бањи подигао је један досељеник из Црне Горе, а насеље се потом постепено градило од
стране имућнијих пословних људи из Лесковца у сврху издавања соба под закуп. У Првом
светском рату су Бугари направили импровизовану бараку од дасака са два базена а 1920.-
1921. године направљена је зграда од тврдог материјала са базенима и кадама од бетона.
Вода је доведена отвореним каналом из главног извора и на путу од извора до употребе
врши се њено раслађивање. До 1925. године у бањи је било укупно 27 соба за издавање.
Прва кућа у Горњој бањи саграђена је 1930. године. До нешто интезивније изградње
дошло је тек после ослобођења када се приступило мање или више планској изградњи. Тек
1954. године изграђен је већи објекат у друштвеној
својини (Хотел
„Београд“), данас
стациониран за лечење
болесника. У Доњој бањи
уређен је парк са
спомеником народног
хероја Зејнела
Ајдиновића. Извршена је
регулација Бањске реке и
асвалтирана главна
улица. У бањи живи 568
становника (попис из
2002. године).
Слика 2.1. Слап бањске реке
Извор: Ристић В., 2002.
