Универзитет у Београду
Факултет Примењених Уметности
Одсек: примењено сликарство
THÉODORE GÉRICAULT:
„
LES MONOMANES”
Студент III године
Сандра Нинић
6002
У Београду, јануарa 2019.
Теодор Жерико (Jean-Louis André Théodore Géricault) (26. септембар 1791. – 26. јануар
1824.) био је један од претеча романтизма, као и реалистицних представа портрета. Рођен
је у Руену (Rouen) у Француској, а уметници који су највише утицали на њега као сликара
су Микеланђело,Тицијан, Рембрант, Веласкеѕ. Један од нјегових учителја био је Барон
Жерин (Baron Guérin).
Жерико је био најпознатији по свом познавању анатомије коња, као и ‘опседнутост’
сликањем истих. Сматрам да је био прекретница романтизма због храбрости коју је имао
да се одважи на критичко сликање тема које други нису добро прихватали – као сто је
његово можда И најпознатије дело ‘Сплав Медуза’, после које је и дусевно клонуо и
наисао на веома тежак период живота.
Наиме, Зерикоу је помагао током тог периода психијатар Етиен Зан Зорзет (
Étienne-Jean
Georget), познат по писаним радовима о мономанији. Зерико му је заузврат насликао десет
портрета дусевних пацијената под називом “Les Monomanes”, од којих је презивело пет
(Зена која пати од коцкања, Клептоман, Зена која пати од завидности, Мономанија
киднаповања деце и Цовек са делузијом војног команданта).
Постоје подаци да је са Зорзетом зивео цовек по имену Ескирол (Esquirol) који је веровао
да је наука физиономије декредитована неправедно И нацртао је преко 200 цртеза својих
пацијената који су излозени на Салону 1814., које је Зерико вероватно видео и који су
утицали на његове касније насликане портрете. Задатак му је био да кроз слику представи
‘разлиците типове лудила’, којом је приказивао зртве болести, пре свега, као људска бица,
представљајуци их само преко њихових физиономских карактерних црта.
Јединствена природа серије ових слика, у погледу њихове композиције и боја сугерисе
јасно дефинисану намену, док у медицинском контексту ‘мономанија’ обликује цео
концепт.
Ови портрети су сликани до половине трупа, представљених анфаса, без руку.
Платна су варирала у димензијама али су сами портрети били приблизно природне
велицине. Сви су сликани у равни сликаревих оцију, док су зене сликане одозго, сто
показује да су настале на разлицитим местима – болницама.
