GESTACIJSKI DIJABETES
U toku trudnoće neregulisana šecerna bolest sa povišenim vrednostima šećera u krvi može
nepovoljno da utiče na razvoj i ishod trudnoće kao i na zdravstveno stanje novorodjenčeta i
majke.
To je razlog da se insistira da žene koje već boluju od dijabetesa tip 1 ili tip 2 , nekoliko meseci
pre začeća kao i u toku cele trudnoče imaju idealnu regulaciju šecerne bolesti.
Za žene koje boluju od dijabetesa tip 1 I tip 2 savetuje se praćenje pre trudnoće i postizanje dobre
glikoregulacije pre začeća sa vrednostima glikemija našte do 5 mmol/l i 7 mmol/l
postprandijalno ( 2h posle obroka) , česte kontrole kod endokrinologa ( svake dve nedelje) ,
posebno od 24 nedelje gestacije kada su komplikacije češće.
Ako je za regulaciju dijabetesa neophodno uzimanje lekova, trudnica mora da prima insulin, ne
sme da uzima tabletirane lekove jer oni mogu da štete plodu. Poznato je da većina preparata za
snižćenje šećera u krvi izaziva oštećenja ploda (teratogeno delovanje) i makrosomiju (beba teža
od 4000g).
Moguće da se u toku trudnoce po prvi put (de novo) pojavi poremečaj u podnošljivosti/
toleranciji glukoze ili manifestni oblik šećerne bolesti kada govorimo o gestacijskom dijabetesu.
U toku trudnoće, izmedju 8 i 12 nedelje od začeća, karakteristično je da normalno dolazi do pada
jutarnjih glikemija našte, a porasta vrednosti šecera u krvi posle obroka (postprandijalno).
Na kraju II trimestra trudnoće, osetljivost ćelija masnog i mišicnog tkiva na insulin se smanjuje
za skoro 50% ( što je slično dogadjanjima u dijabetesu tip 2) . U tom periodu metabolizam
glukoze i vrednosti šećera u krvi zavise od funkcionalne aktivnosti ćelija gušterače , koje su
zadužene za lučenje insulina (beta ćelije pankreasa) i njihove mogučnosti da kompenzuju nastalu
neosetljivost ( rezistenciju) na insulin. Sekrecija insulina se praktično utrostručava što je
omogućeno povečanjem broja i velićine beta ćelija.
U toku trudnoće smanjena osetljivost tkiva na insulin imaju za cilj da potpomognu rast i razvoj
ploda. Povećanje glukoze u krvi majke posle obroka pomaže njen transfer ka plodu (fetusu).
Ova metabolička dešavanja , karakteristična za II I III trimester trudnoće, posledica su lučenja
hormona posteljice – placentarni laktogen i progesteron . Ovi hormoni otežavaju iskorišcavanje
glukoze u ćelijama i smanjuju aktivnost insulina usled čega dolazi do povećane razgradnje
majcinih masti i belančevina. Tako se ostvaruje povećano dopremanje svih hranljivih materija
(glukoze, masnih i amino kiselina) ka fetusu, koje su inaće neophodne za njegov normalan rast i
razvoj.
U slučaju da beta ćelije gušterače trudnice nisu u stanju da izluče dovoljne količine insulina,
dolazi do porasta vrednosti šećera u krvi i pojave gestacijskog dijabetesa.
Faktori rizika za pojavu ovog tipa šećerne bolesti su :
Trudnice starije od 25 godina,
Prisutna gojaznost ( > 120% od idealne telesne težine)
Porodicna anamneza za dijabetes
Dijabetes u prethodnim trudnoćama,
Beba teža od 4000 grama (makrosomija) ili smrt bebe u prethodnoj trudnoci
Pojava šećera u mokraći (glukozurija) u dva ili vise uzoraka urina u toku trudnoće
Gestacijski dijabetes e manifestni dijabetes koji se kao de novo prvi put manifestuju u toku
trudnoce.
Najcesce se javlja izmedju 24 i 28 nedelje trudnoce .
Dijagnostikovanje ovog tipa dijabetesa je vazno za ishod same trudnoce kao i za zdravlje majke i
novorodjenceta
Dijagnostikovanje GDM
Svaka glikemija našte > 7 mmol/l, i glikemija u bilo kod dobu dana > 11,1 mmol/l.
Potrebno je uraditi oralni test opterecenja sa glukozom (oGTT) .
Najčešće se radi oGTT sa 100grama glukoze u toku 3 h.
