GESTACIONI DIJABET
timski rad
akušerska sestra-laboratorijski tehničar
Planiranje i proširenje porodice predstavlja važnu životnu odluku. Žene koje su obolele
od dijabetesa, do pre nekoliko decenija su imale veliki problem da normalno iznesu
trudnoću.
Pre otkrića insulina, trudnoća je za ženu obolelu od šećerne bolesti predstavljala stanje
opasno po život. Međutim, zahvaljujući napretku na području dijabetologije i akušerstva,
kao i timskom radu stručnjaka, malformacije (deformiteti) ploda i smrtnost majki su
svedene na najmanju moguću meru.
Trudnoća je veoma važan događaj u životu svake žene. To je vreme velike radosti ali i
velike anksioznosti koja sa sobom nosi pitanja poput: Kako ću podneti trudnoću? Kako
ću podneti porođaj? Hoće li moja beba biti u redu? Ova pitanja mogu biti još veći
problem kod žena s dijabetesom.
Do skoro se trudnoća kod žena s dijabetesom smatrala rizičnom. Na sreću, danas, uz sve
bolju zdravstvenu kontrolu i rigorozne samokontrole šećera u krvi tokom trudnoće,
većina žena s dijabetesom ima uspešne trudnoće i rađa zdravu decu. Ne zna se tačno šta
uzrokuje šećernu bolest trudnica, ali postoje neka saznanja.
Posteljica omogućava bebi da raste. Hormoni koji se stvaraju u posteljici pomažu da se
beba razvija. Ali ovi hormoni takođe blokiraju dejstvo insulina koji se stvara u telu
majke. Ovaj problem se stručno naziva „insulinska rezistencija" ili otpornost na insulin.
Otpornost na insulin otežava da deluje insulin koji se stvara u telu majke. Zato u telu
majke mora da se stvara mnogo više insulina, pa čak i trostruko više.
Gestacijski dijabetes ili dijabetes trudnica nastaje kada organizam nije u stanju da stvori
dovoljno insulina koliko je potrebno u trudnoći. Ako nema dovoljno insulina, glukoza (ili
šećer u krvi) ne može da se ukloni iz krvi i ne može da se sagori u energiju. Glukoza ili
šećer u krvi raste do visokih vrednosti što se zove „hiperglikemija". Žena obično nema
nikakve simptome a na poremećaj se može posumnjati kada postoje povišene vrednosti
šećera u krvi, ukoliko se pri ultrazvučnim pregledima uoči da beba brže napreduje, ako
postoji višak plodove vode ili u slučaju da se kod trudnice javljaju češče infekcije
mokraćnih puteva.
Trudnička šećerna bolest se češće javlja kod žena koje su i u predhodnim trudnoćama
imale gestacijski dijabetes, koje su rađale bebe „velike za datum", preko 4000 gr., kod
gojaznih ili nešto starijih trudnica te kod žena koje u svojoj porodici imaju obolele od
šećerne bolesti.
Isto tako, rizik je povećan kod žena koje su i same bile velike bebe, ili su imale nekoliko
pobačaja u prethodnim trudnoćama, ili imale intrauterinu smrt bebe u kasnoj trudnoći.
Gojazne žene su takođe u opasnosti kao i one koje imaju komplikacije vezane za
trudnoću, kao što su spontani pobačaj ili eklampsija.
Procenjuje se da oko 7% trudnica u celom svetu oboli od gestacijskog dijabetesa, ali je ta
brojka iz godine u godinu sve veća, što ga čini jednim od najčešćih zdravstvenih
problema u trudnoći.
Šećerna bolest može se u trudnoći ispoljiti u dva oblika: pregestacioni i gestacioni
dijabetes.Pregestacioni dijabetes je tip 1 ili tip 2 dijabetesa koji postoji pre začeća.
Gestacioni dijabetes definiše se kao oštećena tolerancija na glukozu koja se prvi put
zapaža u toku trudnoće i obično nestaje kada se trudnoća završi.
Iako u oba slučaja postoji intolerancija na glukozu pregestacioni i gestacioni dijabetes
potpuno su različita stanja.
Pregestacioni dijabetes
predstavlja visok akušerski rizik. Loša glikoregulacija pre
začeća i u toku organogeneze (prvih meseci trudnoće) predstavlja veliki rizik da se
pojave malformacije ploda, naročito srčane i neurološke. Trudnice koje imaju
pregestacioni dijabetes imaju visok rizik od pojave dijabetesne ketoacidoze i potrebno im
je vrlo često i pažljivo praćenje kako bi se rešile njihove kompleksne potrebe za
glikoregulacijom. Takođe, potrebna je česta kontrola fetusa kako bi se predupredile
moguće komplikacije. Za lečenje ovog tipa dijabetesa potrebna je velika veština i
iskustvo.
Nasuprot tome
gestacioni dijabetes
obično se reguliše dijetom a samo poneka trudnica
mora da dobija insulin i ovaj tip dijabetesa, kada se otkrije ne predstavlja veliki rizik za
majku i bebu. Kod ovog tipa dijabetesa problem je što trudnica najčešće nema nikakvih
tegoba pa veliki broj gestacionih dijabetesa ostane nedijagnostikovan.
Tamo gde se ne radi sistematsko otkrivanje gestacionog dijabetesa na njega se može
posumnjati naknadno kada se rodi beba teža od 4 kg ili je javi neka akušerska
komplikacija u vreme porođaja. Ovaj tip dijabetesa mora se aktivno tražiti .
Uzroci gestacionog dijabetesa
Sama trudnoća je dijabetogeno stanje. Hormoni koji stimulišu rast i razvoj ploda mobilišu
rezerve žene kako bi one bile na raspolaganju fetusu i to prvenstveno glukoza. Humani
horioni gonadotrpin (HCG), humani placentarni laktogen (HPL), estrogen i progesteron
dramatično rastu u drugom delu trudnoće.
HPL ima vodeću ulogu u promenama koje vode ka glukoznoj intoleranciji. Ovaj hormon
ima jak antiinsulinski i lipolitički efekat.
Periferna osetljivost na dejstvo insulina smanjuje se za 50% u poslednjem trimestru
trudnoće u odnosu na onu u prvom a produkcija glukoze u jetri 30% je povećana.
Kombinacija smanjene osetljivosti na dejstvo insulina i povišena mobilizacija glukoze
dovodi do pojave dijabetesa u toku trudnoće. To se ne dešava kod svih žena već samo
kod onih koje izlučuju manje insulina kao odgovor na opterećenje glukozom.
Gestacijska ili trudnička šećerna bolest ispoljava se kod majke tek u velikoj trudnoći,
kada je telo bebe već formirano, kada beba ubrzano napreduje. Zato trudnička šećerna
