3
1. Врсте главних сигнала
Главни сигнали су: улазни, излазни, просторни и заштитни. Улазним сигналом се забрањује
или дозвољава улазак возу у станицу. Излазним сигналом се забрањује или дозвољава возу
излазак из станице или из подручја неког другог службеног места, а излазни сигнал који
важи само за излазак са једног колосека је колосечни излазни сигнал, а онај који важи за
поједине групе или за све колосеке је групни излазни сигнал. Просторним сигналом се
забрањује или дозвољава возу улазак у наредни просторни одсек, а једновремено он
означава и границу одјавног односно блоковног просторног одсека. Заштитним сигналом
забрањује се или дозвољава возу прелаз преко распутнице, места прелаза са двоколосечне
на једноколосечну пругу, товаришта и транспортног отпремништва, места одвајања
индустријског колосека, стајалишта са једним пероном на двоколосечној прузи. Улазни и
излазни сигнали редовно, а заштитни сигнали у извесним случајевима, штите и подручје
скретница. Главни сигнали уграђени на станичном подручју су станични главни сигнали
(улазни и излазни), а на отвореној прузи пружни главни сигнали (просторни, заштитни на
распутницама, на товариштима итд.). Када главни сигнали нису уграђени на страни
колосека, већ са супротне стране колосека, онда се на страни на којој по правилу треба да
буду уграђени морају уградити упозоривачи сигнала.
Улазни и заштитни сигнали уграђују се према месним приликама, али најмање на 100 м пред
улазном скретницом, односно пред оном тачком коју треба заштитити, а уграђују се најмање
на 10 м испред затезног стуба изолованог преклопа контактне мреже. Приликом уграђивања
улазних, односно заштитних сигнала на електрифицираним пругама мора се водити рачуна
о растојању између улазног, односно заштитног сигнала и границе маневрисања, ради
уграђивања изолованог преклопа. У службеним местима гдје се улазни колосеци
употребљавају при маневрисању, улазни и заштитни сигнали морају се уградити најмање на
50 м испред сигнала границе маневрисања, а ако је пруга испред улазног односно заштитног
сигнала на дужини од најмање 2km у паду од 10‰ и више, одстојање 100 м повећава се на
200 м, односно од 50 м на 100 м. Ако се улазни, односно заштитни сигнал, из било ког
разлога мора уградити на већој удаљености од тачке коју штити од удаљености, она не сме
бити већа од 500 м. Преко скретничких подручја која су заштићена сигналима без
предсигнала, или сигналима са предсигналима код којих сигнали нису у зависности са
положајем скретница, као и у станицама без улазних сигнала, највећа брзина воза зависи од
врсте, конструкције и стања скретница и може бити највише 50 km/h.
Излазни сигнали уграђују се само у службеним местима код којих постоји зависност путева
вожње са сигналима и то испред тачке коју штите (прва излазна скретница), поред колосека
за који важе, а групни излазни сигнали поред или иза посљедњих излазних скретница оних
колосека за које важе. Просторни сигнали уграђују се на границама просторних одсека, а
главни сигнали уграђују се на сигналним стубовима, порталима или конзолама.
1
1
Николић Ј.
Историја железнице
, Завод за новинско – издавачку и пропагандну делатност ЈЖ. Београд 1980.
4
2. Даљина видљивости главних сигнала
Најмања даљина видљивости главних сигнала чији се сигнални знаци предсигналишу, било
претходним главним сигналом или посебним предсигналом, за највеће допуштене брзине на
прузи износи:
дo 50 km/h
100 m
65 km/h
150 m
80 km/h
200 m
100 km/h
250 m
120 km/h
300 m
140 km/h
400 m
160 km/h
500 m
Када се вредност највеће допуштене брзине на прузи налази између граничних вредности
брзина за сваку даљину видљивости најмања даљина видљивости главних сигнала одређује
се интерполацијом сразмерно брзини. Ако се даљина видљивости не може остварити,
уграђују се понављачи предсигналисања.
Главне светлосне сигнале код којих није обезбеђена прописана видљивост, а испред њих су
уграђени понављачи предсигналисања, уграђују се тако да се, према месним приликама,
омогући што већа даљина видљивости. Код колосечних излазних сигнала узима се даљина
видљивости која одговара брзини вожње преко скретница у правац, односно у скретање, а
код групних излазних сигнала брзини вожње преко скретница у правац, уместо највеће
допуштене брзине на прузи. При одређивању места за уграђивање главног сигнала даљина
видљивости одређује се према месту са којег локомотивско особље може уочити главни
сигнал.
Воз се обавезно зауставља испред главног сигнала који показује сумњиве или нејасне
сигналне знаке, као и испред неосветљеног светлосног главног сигнала, а даља вожња од
главног сигнала може се наставити тек када главни сигнал покаже сигнални знак за
дозвољену вожњу или када се добије одобрење из службеног места које рукује, односно
контролише овај сигнал, а код ликовних сигнала, када се машиновођа увери да сигнал
показује дневни сигнални знак за дозвољену вожњу.
2
2
Милошевић Б.
Организација рада железничких ранжирних станица
, Саобраћајни факултет, Београд 1972.
