Глазуре и њихова примена за индустријске керамичке производе

Увод

Глазура представља танак

, релативно хомоген стакласти слој, дебљине обично

испод 1mm, који се образује на површини керамичког производа, у току процеса печења.
Глазур

се наноси на керамички предмет у циљу добијања глатке, чврсте, прозирне или

непрозирне, хемијски отпорне површине, као и површине непропустљиве за течности и
гасове. Глазуре доприносе побољшању одређених физичко-хемијских и естетских особина
керамичких производа, као што су боја, сјај.

Глазуре у основи представљају лако топива стакла и имају у свему својства стакла,

али се од индустријског стакла разликују по степену хомогености. Структура глазуре се
састоји првенствено од стакласте фазе, затим може да буде присутна кристална фаза, више
или мање гасовитих примеса и непрореаговала чврста зрна.

При печењу глазура добија се растоп погодне вискозности, што омогућава

равномерно превлачење површине керамичких производа. При томе температура топљења
глазуре треба да буде усклађена са температуром печења црепа.

У процесу печења долази до реакције глазуре и црепа. При томе се образује

реакциони слој који утиче на особине глазираних производа. У зависности од дебљине
овог слоја, глазура може да буде постојана и при већим разликама коефицијената
термичког ширења глазуре и керамичког црепа.

Керамички производи поседују врло различита својства, која су одређена

хемијским саставом полазних сировина, методама прераде тих сировина или
њихових мешавина, као и условима печења.

Керамички производи су, захваљујући својим особинама, нашли широку и

разноврсну примену у многим индустријским гранама, у многим областима науке и
технике, као и у свакодневном животу човека.

Већина индустријских керамичких производа се подвргава процесу глазирања,

било да припадају производима грађевинске или фине керамике.

Глазирањем керамичких производа постиже се:

- спречавање могућности упијања и пропустљивости течности, масти и гасова,
- површина производа постаје глатка, тако да се може лакше одржавати у чистом

стању, а уједно спречава продирање органских материјала који после распадања могу
биолошки онечистити површине покривене плочицама (болнице, фабричке хале итд.),

- код керамичких плочица, глазура штити подглазурне боје, а многим случајевима

је лепо декоративно средство.

Најважнији керамички производи који се глазирају су:

керамичке плочице,

санитарно-грађевински производи,

-
-

Производи електротехничког порцелана

Мирко М Нешић

Глазуре и њихова примена за индустријске керамичке производе

Циљ завршног рада је

проучавање глазура, њихових особина

, начин добијања као и

начина и услова глазирања најважнијих керамичких производа, односно .................

Кључне речи :

глазирање,

глазурна суспензија

фритоване глазуре,

сирове глазуре,

керамичке плочице,

електротехнички порцелан.

Мирко М Нешић

Глазуре и њихова примена за индустријске керамичке производе

састоји првенствено од стакласте фазе, затим може да буде присутна кристална фаза, више
или мање гасовитих примеса и непрореаговала чврста зрна.

Глазуре се разликују се од производа стакларске индустрије, у основи само због

тога што се не користе самостално, већ се увек наносе на керамичку основу. Глазуре су
силама одређене јачине везане за површину керамичког црепа.

Глазура се наноси на једну, у уграђеном стању, видну површину керамичког

производа, чиме се постиже:

- код керамичких плочица, глазура штити подглазурне боје, а многим случајевима

је лепо декоративно средство (1).

Као и стакла, глазуре немају одређену тачку топљења, тако да се прелаз из чврстог

у течно стање и обрнуто, одиграва постепено, уз равномерну промену вискозности. При
томе се равномерно мењају и друге физичко-хемијске особине глазура.

Као и остали производи из групе стакала и глазуре имају њихове основне

карактеристике и то:

- прозрачност (пропуштање светлости), које је, пре свега, условљено аморфном, а

не кристалном структуром глазуре,

- безбојност, која се постиже одређеном чистоћом полазних сировина,
- непропустљивост за гасове и течности, која је условљена чињеницом да не

поседују отворену порозност, а затворена порозност им је врло ниска (испод 0,1%),

- глаткоћа, сјај и тврдина спољне површине,
- кртост и ломљивост у хладном стању и савитљивост у загрејаном, вискозном

стању,

- одсуство дефинисане температуре топљења и постојање температурног интервала

у коме се одвија прелаз из чврстог у течно стање,

- постојаност према води,
- низак коефицијент топлотне електричне проводљивости (изолатори),
- постојаност према редукционим гасовима (H

,CО),

- постојаност према киселинама, изузев према флуороводоничној киселини.

1.2. Врсте глазура

Глазуре се могу класификовати на различите начине и то према:

- компонентама глазурне шарже,
- технолошком поступку добијања глазура, односно према начину припреме,
- температури глазурног печења,
- спољашњем изгледу,
- условима примени, односно карактеру керамичког црепа који се глазира.

Мирко М Нешић

Глазуре и њихова примена за индустријске керамичке производе

1.2.1. Подела глазура према компонентама глазурне шарже

Према компонентама глазурне шарже разликују се неколико група глазура.

Према присуству или одсуству неких карактеристичних састојака у глазури

разликују се:

- фелдспатне глазуре
- оловне глазуре (истиче се присуство PbО у глазури),
- безоловне глазуре ( истиче се одсуство PbО),
- борне глазуре (истиче се присуство B

- безборне глазуре,
- оловно-борне глазуре,
- алкалне глазуре ( глазура је богата оксидима алкалних метала),
- цирконске глазуре (присуство ZrО

Фелдспатне глазуре су тешко топиве прозрачне глазуре које су сиромашне

оксидима алкалних и земноалкалних оксида. Примењују се углавном за глазирање
производа са густим, синтерованим црепом типа порцелана, каменине, тврдог фајанса.
Основне компоненте за добијање фелдспатних глазура су каолин, фелдспат, пегматит,
кварц.

Оловне, борне, олово-борне глазуре чине групу лако топивих глазура, са мањим

или већим садржајем оксида бора и олова. Служе за глазирање производа са порозним
керамичким црепом типа фајанса, мајолике, грнчарије.

Земљане глазуре су углавном лако топиве глазуре. Састоје се првенствено од

глина, са различитим топитељима као додацима. Углавном се користе за глазирање
каменине, грнчарских производа и грађевинских производа, код којих се примењује
једнократно печење.

Соне (слане) глазуре са данас мало користе у керамици. Представљају производ

реаговања кухињске соли NaCl, са керамичким црепом, у присуству водене паре.
Добијање соне глазуре изводи се у посебним пећима, на температури од 1200°C.

1.2.2. Подела глаура према начину припреме

Према технолошком поступку добијања глазуре се деле на:

- сирове глазуре,
- фритоване глазуре.

Сирове глазуре се добијају финим млевењем глазурне шарже. Компоненте које

улазе у састав глазурне шарже, углавном су једињења нерастворна у води. Припрема
глазурне суспензије (шликера) врши се мокрим млевењем у кугличним млиновима, уз
додатак воде. Степен самлевености глазурне суспензије контролише се преко остатка на
ситу од 0,060 mm и он треба да износи 0,1-0,3%. Добијају се сирове или нефритоване
глазуре, које се наносе преко сувог или претходно печеног (бисквитираног) керамичког
црепа различитим поступцима.

Мирко М Нешић

Глазуре и њихова примена за индустријске керамичке производе

Транспарентне (прозирне, прозрачне) глазуре садрже само стакласту фазу и

користе се за глазирање производа са светло печеним и равномерно обојеним керамичким
црепом.

Непрозрачне (замућене) глазуре користе се када се жели покрити изглед црепа, а

добијају се увођењем у састав глазуре средстава за замућење. Садрже мали удео
кристалних честица или ситних мехурова.

Покривајуће глазуре садрже већи удео кристалних честица.

Сјајне глазуре имају глатку и равну површину, а у структури глазуре доминира

стакласта фаза. Ове глазуре се користе за глазирање гранчарских производа, производа за
домаћинство, санитарних производа.

Мат глазуре се користе углавном за глазирање уметничке керамике, фајанса,

мајолике, грађевинске керамике. Садрже велики удео кристалне фазе и површина им није
глатка. Матирањем се смањује сјајност глазуре и њен светлосни ефекат. Најтипичнији
представник ових глазура су оне у којима су образовани кристали калцијум силиката.
Развој ових кристала је појачан повећаним садржајем алуминијум оксида.

Глазуре са мрежом пукотина су глазуре које су попуцале

Кристалне глазуре садрже мали број кристала у структури, али крупних и јасних.

Помоћу ових глазура постижу се оригинални декоративни ефекти код уметничке
керамике.

Обојене глазуре се добијају увођењем одговарајућих бојитеља у безбојну глазуру.

Количина бојитеља који се уводи у глазуру одређена је интензивношћу боје која се жели
добити.

За добијање потпуно безбојних глазура потребно је употребљавати потпуно чисте

сировине, без примеса бојитеља.

1.2.5. Подела глазура према примени у керамици (карактеру црепа који

се глазира)

Према примени у керамици (карактеру црепа који се глазира), разликују се:

глазуре за порцелан,

глазуре за каменину,