Стоматолошки факултет
Универзитета у Београду
Глија ћелије нервног ткива
Ментор: Prof. dr Гордана Радујковић Кубуровић
Студенти: Вукомановић Ива, бр. индекса 82/2012
Ђурђевић Михајло, бр. индекса 134/2012
Београд, 17.11.2012. Стојановић Милош, бр. индекса 7/2012
0
Садржај
Увод
....................................................................................................................................2
Глија ћелије – уопштено
................................................................................................2
Централне глија ћелије
..................................................................................................2
Микроглије .........................................................................................................................3
Епендимне ћелије ..............................................................................................................3
Астроцити ..........................................................................................................................4
Олигодендроцити ..............................................................................................................6
Периферне глија ћелије
.................................................................................................7
Глија ћелија симпатичких ганглија .................................................................................7
Глија ћелије спиналних ганглија .....................................................................................8
Закључак
.........................................................................................................................10
Литература
......................................................................................................................10
1
Микроглија
– на ћелијском телу садрже разгранате, спинозне продужетке па
су микроглијалне ћелије специфичне макрофаге ЦНС-а. Воде порекло од моноцита.
Ситне су, полигоналног облика. Цитоплазму карактеришу лизозоми и фаголизозоми.
Бројни разгранати продужеци дају им способност амебоидног кретања. Њихова
основна улога је чишћење нервног паренхима од инфективних агенаса, као и
остатака изумрлих неурона. Врше и репарацију централног неуропаренхима.
Слика 1
1
Епендимне ћелије (ependzmocyti)
– образује их епендим, једнослојан,
призматичан неуроепител. Прекривају све мождане дупље и централни канал
кичмене мождине. Набори меке можданице који проминирају у мождане коморе се
називају короидни плексуси. Образују епителне ћелије варијабилне висине, од
плочастих до цилиндричних. Најчешће су нискоцилиндричне - коцкасте епендимне
ћелије. Коцкасте ћелије које у виду једноредног коцкастог епитела прекривају крвне
сплетове можданих комора. Пролиферацијом могу дати туморе (ependimomimi).
Епендимоцитима се поред јасно изражене покровне улоге придаје улога транспорта
течности из крви у мождане коморе. Из крвних судова ламине пропије, састојци
могу бити секретовани у мождане коморе.
1
Микроглија ћелије, светлосни микроскоп, увеличање: a) мало 10*10, b) средње 10*20, c) велико
10*40, d) мало 10*10, преузето са сајта
www.missinglinkucsf.edu
17.11.2012.
3
Епендимна ћелија на свом слободном - апикалном крају носи већи број
микровила и једну или више киноцилију. Апикални крај секретује претежно јонске
компоненте цереброспиналне течности.
На базалном крају само неке од њих поседују краће или дуже продужетке
(микровиле и цилије), које се пружају дубље у нервно ткиво до крвног суда -
таницити. Базолатералне површине епендимоцита граде међућелијске спојеве
(адхерентне и оклудентне) правећи тако крвно ликворне баријере.
Слика 2
2
Слика 3
3
Астроцити (aster – зведзда, лат. )
– звездасте глијалне ћелије размештене у
белој и сивој можданој маси ЦНС-а. Карактеристичне су по великом броју
цитоплазматичних продужетака. Астроцити својим продужецима стварају бројне
контакте са неуронским сомама, неуритима и епендимоцитима. Имају значајан удео
у стварању и одржавању крвно-ткивне баријере ЦНС-а. Пролиферацијом могу дати
туморе (астроцитоми). Астроцити су од виталног значаја за функционисање неурона.
Они синтетишу и луче факторе раста и трофичке факторе, регулишу оптималан ниво
глутамата, глутамина и амонијака у централном нервном ткиву. На месту изумрлих
неурона умножавају се и граде глијалне ожињке.
2
Епендимоцит – коцкаст облик, цртеж, преузето из књиге
Општа Хистологија: за студенте
Стоматолошког факултета,
стр. 130.
3
Епендимоцити – коцкаст облик, светлосни микроскоп, преузето са сајта
www.os1.awc.nl
17.11.2012.
4
Слика 6
6
2. Дугокраке астроците тј. фиброастроците (astroglyociti fibroplasmatici),
имају исту унутрашњу грађу као и претходни само са мало околоједарне цитоплазме.
Имају дуге, глатке и слабо разгранате продужетке. Обично се по један продужетак
пружа до меке можданице или крвног капилара, градећи на свом крају проширење –
усисавајуће стопало. Сусрећу се у белој можданој маси ЦНС, али се њихови дуги и
изукрштани продужеци, глија влакна, пружају кроз сиву мождану масу и граде
заједнички скелет свих елемената нервног ткива.
Слика 7
7
Олигодендроцити (oligodendroglyocyti)
– разгранате ћелије са бројним
6
Астроцит, конфокални микроскоп, 1. једро 2. цитоплазматични продужеци, преузето из књиге
Општа Хистологија: за студенте Стоматолошког факултета
, стр 131.
7
Схематски приказ фиброастроцита, цртеж, преузето из књиге
Општа Хистологија: за студенте
Стоматолошког факултета
, стр 131.
6
мијелинизирајућим, перинуклеарним протрузијама. Оне обавијају аксонске
продужетке неурона ЦНС-а формирајући његове мијелинске сегменте. Најситнији су
неуроглијални елементи. Ова врста ћелија се налази углавном у белој можданој маси
између аксона у виду краћих или дужих низова од по неколико елемената.
Олигодентроглиске ћелије могу бити различите величине, облика продужетака и
размештаја у ЦНС-у. Разликују се светле и тамне ћелије. Светле стварају мијелин,
док га тамне одржавају. Према локализацији и врсти неуронског елемента деле се у
две групе: интрафасцикуларни (у белој маси ЦНС-а, унутар фасцикулуса нервних
влакана) и сателитски олигодентроцити (у сивој маси ЦНС-а).
.
Слика 8
8
Слика 9
9
Периферне глија ћелије
Воде порекло већим делом из неуралног гребена као и олигодендроцити, а
само мањим делом из медуларне цеви миграцијом дуж аксона моторних неурона
кичмене мождине. Присно контактирају са неуронима ПНС-а и са моторним
аксонима који учествују у формирању периферних живаца. Контакт се састоји, у
виду најчешће једног, ређе више, редова глијалних ћелија обавијају тело неурона,
обавијајући их својом издуженом цитоплазмом и тако их одвајају и изолују од
осталих ткива. На тај начин ћелијски елемнти глија ћелија граде веома
распрострањен систем лакуна и каналића и чине основу свим периферним
ганглијама и нервима. Пратећи свако нервно влакно у нерву и његове огранке улазе
у састав свих органа, жлезда и ткива човечијег организма.
8
Схематски приказ олигодендроцита, цртеж, преузето са сајта
www.missinglinkucsf.edu
17.11.2012.
9
Олигодендроцит, цртеж, преузето из књиге
Општа Хистологија: за студенте Стоматолошког
факултета
, стр 131.
7
Слика 10
10
c)
Периаксоналне глија ћелије – Шванове ћелије –
лемоцити. Воде порекло од нервног гребена. Испољавају неке од најважнијх особина
астроцита и олигодендтроцита, али имају и своја карактеристична својства. Луче
ламинин, фибронектин и колагене и стварају базалну ламину која се налази око њих.
Прати и обавија целом дужином аксоне ПНС-а али само до њиховог уласка у ЦНС
градећи тако мијелински омотач. Пролиферацијом могу дати туморе (Шваноми).
Могу бити мијелинизоване и немијелизоване. Код мијелинизирајућих
Шванових ћелија постоји само по један мијелински сегмент око једног нервног
влакна. Немијелинизирајуће Шванове ћелије изграђују тубусе – омотаче - глијалне
штитнике, које служе за пролаз једног или више амијелинских нервних влакана. У
једном каналу могу се наћи једно дебље или више тањих нервних влакана. Овакав
глијални штитиник око влакана ПНС-а предстваља амијелински – лемални омотач.
Базална ламина је продукт Шванових ћелија, која обавија обе врсте Шванових
10
Периферна глија: А3 – сателитска глија, B1 – типична Шванова ћелија, C1 – телоглијална ћелија,
цртеж, преузето из књиге
Општа Хистологија: за студенте Стоматолошког факултета,
стр 132.
9
ћелија. У случају пресецања периферних нервних влакана Шванове ћелије
обезбеђују регенерацију истих.
Слика 11
11
Слика 12
12
Слика 13
13
Слика 14
14
Закључак
Глија ћелијe су најбројније ћелијске компоненете нервног ткива. Дају
поптору нервним ћелијама. Могу да се деле за разлику од нервних ћелија.
Неуроектодермалног су порекла и имају исте морфолошке карактеристике као и
неурони. Поседују електрични тип синапсе. Глија ћелије се могу поделити на:
централне и периферне глија ћелије. У централне глија ћелије убрајамо:
микроглијалне ћелије, епендимоцжите, астроците и олигодентроците. Периферне
глија челије можемо поделити у две групе: глија ћелија симпатичких ганглија и глија
ћелије спиналних ганглија. У групу глија ћелија спиналних ганглија спадају:
сателитске глија ћелије, телоглијалне и Шванове ћелије.
Литература
11
Астроцит, конфокални микроскоп, преузето са сајта
www.missinglinkucsf.edu
17.11.2012.
12
Астроцит, конфокални микроскоп, преузето са сајта
www.missinglinkucsf.edu
17.11.2012.
13
Глија ћелије, тродимензионални приказ, преузето са сајта
www.missinglinkucsf.edu
17.11.2012.
14
Астроцит, конфокални микроскоп, преузето са сајта
www.missinglinkucsf.edu
17.11.2012.
10
