УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
СОЦИЛОГИЈA
Тема:
Глобализација као светски процес
Ментор:
Проф. др Александар Костић
Студент:
Јована Томашевић, 12/17
децембар, 2017. год.
Семинарски рад: Глобализација као светски процес
2
Покушала сам да одговорим на следећа питања:
Пошто је чињеница да је глобализација светски процес, како је тај процес текао,
у којим околностима, ко му је највише допринео и у којим областима је највише дошао
до изражаја? Неоспорно је да је у последњим деценијама дошло до огромних промена у
свим сферама живота. На једној страни вртоглави напредак, на другој страни, у
развијеним земљама слабљење социјалне државе и раст сиромаштва, а у неразвијеним
земљама, без обзира на улазак страног капитала, све веће сиромаштво и заостајање у
односу на богати свет. Зашто и како се то дешава? Који је допринос глобализацијe у
повећању економске неједнакости и у поларизацији света на богате и сиромашне?
Познато је да је издвајање богатих земаља за помоћ неразвијеним у паду. Зашто? И
како међународна заједница треба да делује да би помогла неразвијеним земљама?
2. ПОЈАМ И РАЗВОЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
2.1. Развој, димензије и узроци глобализације
Глобализација је реч која се данас веома много користи у различитим
областима, тако да постоје бројне дефиниције овог појма које одражавају различитост
схватања овог феномена. Навешћу неке од њих.
„Глобализација је повећање међународне размене на тржиштима добара, услуга
и тржишта неких фактора производње, укључујући раст и развој институција које
премошћују националне границе – предузећа, владе, међународне институције и
невладина удружења.”
1
„Глобализација је глобална конвергенција цена добара.”
2
Светска банка је дефинише као слободу и могућност појединаца и предузећа да
својевољно иницирају размену са становницима и предузећима у другим земљама.
За неке глобализација представља светски, планетарни процес интеграције и
цивилизованог напретка, односно отелотворење историјске нужности, а за друге
пројекат доминације западних земаља, посебно D. Held Сједињених Америчких
Држава, односно деструктивну силу која доводи до повећања социјалне и економске
1
Deardorff, Alan; Stern, Robert. What You Should Know about Globalization and the World Trade
Organization. Review of International Economics, год. 2001, стр. 415
2
Taylor, Andrew. Globalization, Trade and Development: Somme Lessons from
History. NBER Working Paper Series, год. 2002, стр. 252
Јована Томашевић , 12/17
3
неједнакости. У мноштву различитих приступа, према класификацији коју је извршио
постоје две струје: струја хиперглобалиста која тврди да се ствара униполарни свет без
ратова и конфликата, и струја скептика која глобализацију сматра митом и пројектом
западних земаља, усмереним ка подели и сукобљавању цивилизованих блокова. Према
Z. Bauman-у, U. Beck-у, M. Castells-у i A. Giddens-у постоји и струја критичке теорије
глобализације која уочава и анализира и добре и лоше стране глобализације.
Тешко је утврдити када је тачно почела глобализација. Њом су се, иако не под
тим називом, бавили и класични економисти: Adam Smith, David Ricardo, John Stuart
Mill и Karl Marx. Многи аутори, који процес глобализације своде на процесе који се
одвијају у светској привреди, за почетак узимају седамдесете године деветнаестог века
и сматрају да је она дошла у три фазе. Прва фаза је трајала од 1870. до 1914. године.
Тада је у целом свету растао приход по глави становника, али не довољно брзо да
спречи пораст броја сиромашних. Друга фаза је трајала од 1950. до 1980. и у току ње је
дошло до чврстог повезивања богатих земаља, док су земље у развоју оскудевале у
елементарним добрима. Трећу фазу која се везује за осамдесете године двадесетог века
карактерише појава неолиберализма и слабљење социјалне државе.
Може се рећи да је глобализација процес који задире у све области живота. У првом
плану је економска димензија, која доводи до све веће међузависности националних
економија. Нема више затварања у националне границе. И политика се мора
прилагођавати процесу интернационализације и трагати за новим политичким формама
и интеграцијама. Долази до слабљења функција социјалне државе и стварања опште
социјалне несигурности. Свет постаје „глобално село”. Међусобни утицај различитих
култура доводи до промене система вредности и стварања једне глобално-униформне
културе која погодује ширењу тржишта и интересима мултинационалних компанија.
Изузетно су значајни и проблеми заштите околине и људских права, који захтевају
глобалну политику и глобалну свест.
Зависно од начина схватања глобализације, именују се и различити узроци
њеног настанка. Технолошке новине у подручју размене информација и у подручју
комуникација, посебно интернет, имају једну од најзначајнијих улога у настанку и
развоју глобализације. Долази до глобализације финансијског тржишта и наглог
пораста трговине, што има за последицу брзо смањивање трошкова транспорта.
Посебан значај има трговина преко интернета. Укинуте су царинске баријере и смањена
царинска заштита у оквиру GATT-а, а то значи да се тргује тамо где се постиже највећа
