GLOBALIZACIJA
Globalizacija
potiče od engleske reči „the globe“ što znači Zemlja, zemaljska kugla, okruglo ili
loptasto nebesko telo, pri čemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju
planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povećanje
ekonomskog rasta i bogatstva.
„Globalizacija upućuje na sliku sveta kao zajedničkog prostora u kome se niti međuzavisnosti -
tehnološke, političke, ekonomske i ekološke - pletu ogromnom brzinom, poništavajući geografske
distance, univerzalizujući demokratski oblik vlasti i uvećavajući bogatstvo." Dakle, osnovno obeležje
globalizacije jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i
univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, tržišne ekonomije i demokratija.
Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim
aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i
siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije Zapada", nove
imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava integraciju sveta i
stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike
ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između
bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
„Globalizaciju
možemo definisati kao proces ekonomskog, političkog, socijalnog i kulturnog
delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene političke, privredne,
socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji omogućava
prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“
U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije. Globalizacija predstavlja
povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je povećanje ekonomskog rasta i
bogatstva. Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne mogu
sasvim striktno odvojiti jedna od druge, već se prožimaju. Ova povezanost ne samo između aktera, već i
između oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije. Osnovni ekonomski aspekti globalizacije
jesu liberalizacija, privlačenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne
korporacije. Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna
integracija u svetu.
Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifički, tj. ASEAN i severno-američki,
tj. NAFTA. Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, načina
mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje polaze od teritorijalnih ograničenja etno-nacionalnih
posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu činjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-
nacionalni, već i naddržavni, međudržavni i nedržavni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih odnosa
(transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnološke i saobraćajne celine; raznovrsni kulturni i verski
pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije; veliki informatički sistemi;
Internet; globalni mediji: i dr.).
Globalizacija vodi stvaranju "svetskog društva". Reč je o objektivnom planetarnom procesu sve gušće
mreže povezanosti i međuzavisnosti pojedinačnih društava i stvaranju jedinstvenog "svetskog sistema",
koji izrasta
(1) na talasima nove tehničko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne ekonomije;
(2) na talasima kulturno-informatičke revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture, homogenizacija ukusa,
obrazaca ishrane, odevanja i životnih stilova i dr.); i
(3) na mreži nadnacionalnih regionalnih i svetskih institucija (Savet bezbednosti OUN, Međunarodni
monetarni fond, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija, G-8, Evropska
unija i dr.), kao značajnim oblicima globalnog upravljanja:
Istorijski posmatrano. najveću cenu su uvek plaćali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi, kao što je, na
primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje vreme da Srbija, u tranziciono-reformskim procesima i svojoj
okrenutosti ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita svoju "istorijsku vertikalu" po pitanju svoje
orijentacije i položaja u međunarodnoj zajednici, iznalazeći adekvatna ekonomska i diplomatsko-politička
rešenja za prilagođavanje realnim sveskim procesima, a u cilju državno-nacionalnog opstanka i ukupnog
društvenog prosperiteta.
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na jednoj strani su
oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces, "zahuktala mašina" koja stvara
novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče
ka društvenom progresu u svim njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-
naučnom), doprinoseći da svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije Zapada", nove
imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava integraciju sveta i
stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob civilizacija. Za dobitnike
ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između
bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv" globalizacije (ili
tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da je globalizacija realnost,
bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pređe na kompleksno poimanje globalizacije, kako bi se,
