Београдска пословна школа
Висока школа струковних студија
Краљице Марије 73, Београд
Семинарски рад из предмета економија
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
ПРОФЕСОР
СТУДЕНТ
Доц. др Невенка Нићин
Мирослав Јелача
Бр. индеxа 3C9/39/11
Београд, јануар 2012. године
Мирослав Јелача семинарски рад
САДРЖАЈ
УВОД..............................................................................................................3
1.ДЕФИНИСАЊЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ.......................................................4
2. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА УОПШТЕ.................................................................4
3. ПРОЦЕС ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ...................................................................6
4. ОСОБИНЕ ПРОЦЕСА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ............................................7
5. КАРАКТЕРИСТИКЕ ГЛОБАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ.................................7
5.1 „ Coca-cola глобализација“
..............................................................9
6. ПОДЕЛА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ................................................................10
7. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................12
8.ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................13
2
Мирослав Јелача семинарски рад
Данас смо близу могућности да сва знања тј. све информације постану доступне
сваком човеку .
1. Дефинисање глобализације
Глобализација је један релативно нови израз за неке старе процесе коју су се раније
само другачије називали. Тако нпр. као синониме за глобализацији могли бисмо
поменути ''универзализацију'', ''интернационализацију''...
Глобализација потиче од француске речи ''глобал'', што значи целовитост,
свеукупност. Појам глобализације може се схватити и дефинисати на различите
.
Неки дефинишу глобализацију као позитиван и оптимистичан процес који доноси
развитак технологије, проширење тржишта, већи профит, лагоднији живот,
знанствени напредак, распад диктаторских режима и ужитак потрошње
(дакле, као нужност повезивања света без националних граница).
Други дефинишу глобализацију као нужно зло, превласт САД-а и ЕУ-е у свим
аспектима живота: економији, политици, знању и култури (дакле као облик
колонијализма и империјализма над малим народима).
2. Глобализација уопште
Извориште глобализације уклапа се у нову филозофију знану као
нови светски
поредак
који је замишљен у Сједињеним Америчким Државама након пропасти
комунистичких поредака и совјетског блока, а чија је најважнија одредница
стварање глобалног тржишта. Изразитија глобализација започела је још негде у
деветнаестом веку и наставила се све до данас. Упркос својим слабостима и
штетним последицама, глобализација је као процес интернационализације
трошкова информација, идеја, роба, капитала и људи и као космополитизација
економије, друштва, политике и културе незаустављива. Тај је процес пре свега
неизбежна последица савремене информатичке револуције и логичан след
цивилизацијског напретка. Према томе, узалудни су и бесмислени отпори борба
против глобализације као такве.
Као дуготрајни историјски процес у којем људски род од самих почетака својим
кретањем и изумима тежи свеобухватности света, глобализација је своје убрзање
4
