         Ujedinjeno covecanstvo višeznaćno I sa dosta protivrecnosti postaje
predmet   naucnog,   a   i   socioloskog   proucavanja.   Ovim   procesom   svet   je
postao, na odredjen nacin, jedinstveni svetski sistem – svetsko društvo. Čini
se da je globalizacija svuda oko nas – ona je tu kada upalimo TV, kada
otvorimo novine, tema razgovora dok čekamo u redu.
                 Šta je globalizacija? Dati odgovor na ovo pitanje veoma je težak
zadatak, obzirom da ni u stručnim krugovima ne postoji usklađenost oko
definicije   globalizacije.   Sigurno   je   da   problem   leži   u   prirodi   samog
fenomena globalizacije koji je izuzetno kompleksan i višedimenzionalan. To
omogućuje da se sam fenomen sagleda iz velikog broja različitih uglova, te u
tom   smislu,   autori   različitih   teorijskih   pravaca   često   naglašavaju   neke
aspekte   globalizacije,   zanemarujući   druge,   da   bi   dokazali   svoje   unapred
određeno mišljenje. Deo takvih teorija svakako ima ideološku osnovu sa
ciljem da istakne samo dobrobit globalizacije ili da predstavi globalizaciju
kao prirodan proces, nezavisan od struktura moći.
                 Fenomen globalizacije predstavlja značajan izazov za ekonomsku
nauku.   Globalizacija   svetske   privrede   predstavlja     proces   čije   posledice
daleko   nadilaze   ekonomsku   sferu   savremenog   društva   i   koji   je   danas
predmet raznih multidisciplinarnih istraživanja. Kao svojevrsni megatrend
koji   u   mnogome   opredeljuje   tekuće   međunarodne   ekonomske   tokove,
globalizacija je nametnula nove izazove i samoj ekonomskoj teoriji.

Globlizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih

ekonomija   sa   svetskom   privredom.   Zemlje   u   svetu   su   povezane   u
multidimenzionalnu   mrežu   ekonomskih,   socijalnih   i   političkih   veza.
Zahvaljujući   profitu,   kao   pokretačkom   motivu   proizvodnje,   bilo   je
neophodno da se stvori svetsko tržište i da na taj način najveći broj zemalja i
područja sveta bude povezan različitim oblicima međusobnih ekonomskih
odnosa.   Integracije   pojedinih   zemalja   su   značajan   podsticaj   procesu
globalizacije. Pravi se razlika između četiri faze u regionalnoj ekonomskoj
integraciji: stvaranje zone slobodne trgovine (eliminisanje carine, kvota i
dozvole među zemljama članicama), stvaranje carinske unije, gde se stvara
zajednički sistem carina i  kvota, stvaranje ekonomske unije i zajedničko
tržište. Svetsko tržište je skup odnosa ponude i tražnje robe, usluga, novca,
kapitala   i   drugih   finansijskih   elemenata   i   sl.   izvan   granica   nacionalne
ekonomije. Odnose razmene na svetskom tržištu determinišu odnosi među
ljudima . Ti odnosi su promenjivi i formiraju se mimo volje ljudi. U tom
smislu   se   razlikuju:   svetsko   tržište   u   predkapitalističkim   odnosima
proizvodnje, svetsko tržište u uslovima kapitalističkih produkcionih odnosa i
savremeno svetsko tržište gde se susreću ponuda i tražnja iz nacionalnih
ekonomija sa razilčitim društvenim sistemima.

1. ŠTA JE GLOBALIZACIJA?

Pojam Globalizacija (eng. globalization of world economy) potiče od

latinske   reči   glob   što   znači   globus   odnosno   globalan,   što   podrazumeva
celokupan,   ukupan.   Pod   globalizacijom   u   ekonomiji   se   podrazumeva
relativizacija nacionalnih tržišnih granica i svih barijera. Na taj način sva
tržišta   u   svetu   postaju   raspoloživa   i   otvorena   za   sve   one   koji   se   bave
privrednom   ili   nekom   drugom   aktivnošću.   Globalizacija   predstavlja
međuzavisnost   i   dostupnost   pojedinih   ili   svih   delova   svetskog   tržišta.
Delovanje   multinacionalnih   kompanija   na   svetskom   tržištu,   koje   se   u
poslednjih tridesetak godina razvilo do neslućenih razmera, mnogi autori su
jedinstveno nazvali

globalizacija

Procesu globalizacije, odnosno povećanu međunarodne razmene,

doprinela je i Svetska trgovinska organizacija smanjenjem carina i
uklanjanjem drugih ograničenja koja su onemogućavala dinamičan razvoj
međunarodne razmene, zatim Međunarodni monetarni fond, Međunarodna
banka za obnovu i razvoj, Međunarodno udruženje za razvoj i druge
međunarodne i regionalne organizacije.

Proce globalizacije nosi sa sobom i određene negativne procese koji

se odnose na ispoljavanje nejednakosti i nestabilnosti, nizak stepen socijalne
pravde, unificiranje ukusa i običaja, lakše delovanje terorističkih i drugih
kriminalnih grupa i drugih socijalnih grupa, lakše prenošenje raznih bolesti i
poroka, negativan uticaj na životnu okolinu itd. Nejednakost se najčešće
ispoljava u veoma velikim razlikama u zaradama između zaposlenih sa i bez
kvalifikacija. Globalizacija ne priznaje da se ljudi rađaju sa nejednakim
sposobnostima, ali priznaje da imaju iste želje za životom u državi
blagostanja.

1.1. Pojam globalizacije

Po Dejvidu Heldu

možemo razlikovati tri pravca razmišljanja na

temu globalizacije, koji se među sobom u mnogo čemu razlikuju. Za autore

Vuletić, V. (2003):

Globalizacija – mit ili stvarnost

, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.